Političari su otišli, došli su eksperti
Ozbiljne promene u bugarskoj vladi
AIM Sofija, 30.12.1999
Prvi remont kabineta Ujedinjenja demokratskih snaga (ODS) od
- naovamo koštao je 10 ministarskih fotelja, dok se njih 6 iz dosadašnje ekipe Ivana Kostova zadržalo na svom položaju. Metla je izbacila neke od najistaknutijih političara vladajuće koalicije - trojicu vicepremijera, ministra unutrašnjih poslova, ministra odbrane i ministra pravde, kao i još nekoliko ministara iz druge linije. Od popularnijih imena ostaju jedino ministar inostranih poslova Nadežda Mihajlova i ministar finansija Muravej Radev.
Pitanje je šta je izazvalo ove drastične promene u sastavu kabineta koji već dve godine uspešno upravlja u uslovima valutnog borda i kome treba zahvaliti za poziv koji je zemlja dobila o otpočinjanju pregovora za pristupanje EU. Verzije su četiri, a istina je negde na sredini. Ono što se najčešće podvlači jeste neophodnost sinhronizovanja rada vlade sa ovim u zemljama EU kako bi se olakšao tok pregovora. Sem toga je premijer Kostov najavio spremnost da odvoji partiju od države. Jer prožimanje dveju struktura utiče negativno kako na imidž kabineta, tako i na rad osnovnog partnrra u koaliciji ODS - Saveza demokratskih snaga. Ako je godine 1997. celokupno partijsko rukovodstvo SDS prešlo u ministarske kabinete, od sada pa nadalje ministri neće biti članovi "plavog politbiroa", kako sa ironijom zovu izvršni aparat SDS.
Druga dva razloga su omiljena tema opoziciji. Jedna tema je korupcija. Prema opoziciji drastične promene plod su neophodnosti da se visoki spratovi vlasti očiste korumpiranih ministara čime bi se motivisala i jedna zamašna akcija na suzbijanju korupcije za koju se smatra da je problem broj jedan u državi. Inače ova tema lebdi u vazduhu već dva meseca, a javnost odavno očekuje realne korake ka razobličavanju konkretnih rukovodilaca. Druga verzija protivnika ODS objašnjava promenu neophodnošću da vlada dobije novi kredit poverenja posle serije tečkih sa socijalne tačke gledišta reformi koje su izazvale odliv među pristalicama vladajuće koalicije.
Najšokantnija bila je smena trojice vicepremijera, inače elitnih političara SDS i koalicionog partnera Narodni savez. Evgeni Bakardžijev slovio je za sivog kardinala kabineta, on je bio zadužen za izbore u SDS. Aleksandar Boškov je bio ekonomista broj 1 koji je sproveo privatizaciju državnih preduzeća poslednje dve godine. Veselin Metodijev bio je prvi izbor Narodnog saveza. Iznenađujuča je bila i smena svih šefova represivnih ministarstava, takođe popularnih ličnosti. Takav je, recimo, ministar unutrašnjih poslova Bogomil Bonev koji je prema sociološkim istraživanjima peti po rejtingu među političarima. On je odigrao ozbiljnu ulogu prilikom onesposobljavanja tako zvanih "siledžijskih osiguravajućih kompanija" koje su nasledile kriminalne grupacije, nastale još u zori demokratije. Sada je ulučni kriminal znatno niži u poređenju sa godinama pre parlamentarnih izbora 1997., mada ostaje isuviše visok za evropske standarde. Bonev je bio taj koji je učinio promene u graničnoj kontroli i inicirao zamenu starih ličnih isprava novima - dva faktora koja bi se mogla pokazati izuzetno značajnim prilikom pregovora o brisanju zemlje iz negativnog Šengenskog viznog spiska.
Intriga oko Bakardžijeva i Boškova je van svake sumnje najveća. "Sivi kardinal" dobio je mnogo negativa zbog svog prilično totalitarnog stila upravljanja. U isto vreme on nije uspeo da na najbolji način privede kraju nekoliko izuzetno teških poslova koje mu je lično premijer poverio. Jedan od njih bile su isporuke i tranzitiranje gasa kroz Bugarsku. Bez obzira što je u vreme kada je zaključen sa Gaspromom, taj ugovor proglašen izuzetno povoljnim za zemlju, sada se pokazalo da Bugarska trpi ozbiljne gubitke. Drugi veliki minus bila je prodaja telekomunikacione kompanije (BTK) od koje su očekivani veliki prihodi u budžetu i koja je trebalo da se pretvori u posao 1999. godine. Međutim, i pored svih očekivanja ugovor o privatizaciji i dan danas nije činjenica, a prema poslednim nezvaničnim informacijama iz Ministarskog saveta verovatno če biti objavljen novi konkurs. Trenutno još uvek se vode pregovori sa konzorcijumom između grčke kompanije OTE i holandskog operatora KPN, ali njihovo otezanje kao i prisustvo sumnjivog u pogledu njegovih finansijskih sposobnosti kandidata kao što je OTE ubraja se u gafove Evgenija Bakardžijeva. On je lično dobio puno negativa u predizbornoj kampanji za lokalne izbore u oktobru svojim naglašeno nipodaštavajućim ponašanjem prema političkim protivnicima.
Mada ne i direktno, Bakardžijeva optužuju i za korupciju. Što se toga tiče, međutim, kritike na njegovu adresu su ipak blede u odnosu na optužbe koje se čiju na adresu njegovog kolege Aleksandra Boškova. Ministar industrije je mal te ne od svojih prvih dana u vladi dobio nadimak "Mister 10 %" jer je to bila njegova cena prilikom pregovora o privatizaciji bugarskih preduzeća. Zli jezici čak govore da je u poslednje vreme Boškov postao čak "Mister 20 %". Ako je trebalo da neko izgori da bi se osvetlao obraz kabineta kada je reč o optužbama za korupciju, onda je to bio upravo Boškov.
Ko dolazi umesto elitnih SDS političara? Većina novih imena u vladi Ivana Kostova su manje popularni političari. Neki od njih, kao što je ministar novog megaministarstva privrede Petar Žotev dolaze direktno iz struktura upravljanja. Donedavno on je bio zadužen za privatizaciju i prestukturiranje bankarskog sistema. Može se sasvim određeno reći da je najjača figura u novom kabinetu ova ministra odbrane Bojka Noeva koji je do sada bio predstavnik Bugarske u NATO. Njegovo postavljanje za ministra komentariše se kao jačanje bugarske kandidature za prijem u članstvo Severnoatlantskog pakta. Istoga dana kada je objavio sastav svog novog kabineta, Kostov je odleteo na sastanak u nATO sa Džordžom Robertsonom.
Premijer je postavio samo jednog vicepremijera, transformisao je nekoliko ministarstava, ali bar za sada njegove nominacije su što se tiče njihove aktivnosti samo blede kopije svojih prethodnika. Možda je njihova jača strana upravo u tome što su neokaljani kao imena i bar izvesno vreme moći će da uživaju poverenje u društvu, sve dok i o njima ne počnu da kruže glasine za korupciju i malverzacije.
Za sada nije dobila realizaciju struktura za koju se očekivalo da treba da vodi pregovore sa EU. Očekivalo se da će ubrzo biti stvoreno specijalno ministarstvo za evropsku integraciju, a za njegovog rukovodioca spominjalo se ime Aleksandra Boškova. Međutim, za sada premijer Kostov ne kaže ko će preuzeti taj odgovoran i obiman zadatak. Ipak, šanse bivšeg ministra industrije su ozbiljne zbog njegovih čestih kontakata sa zapadnim partnerima. Ministar inostranih poslova Nadežda Mihajlova je već učinila dovoljno na stvaranju evropskog lobija u podršku Bugarske, zahvaljujuči čemu usledio je poziv za pregovore. Što se tiče ministra finansija Muraveja Radeva, on ostake zbog iskustva koje je stekao u pregovorima sa međunarodnim finansijskim institucijama.
Georgi Filipov (AIM)
</body>