POSTOVAO ZAKONE I SADA U ZATVORU
AIM Priština, 29.12.1999
Albanka Nerdzivane Ademi (29) iz Kosovske Mitrovice, često je na lokalnoj radio stanici koja uglavnom emituje muzički program poručivala pesmu čiji deo teksta glasi: ''Ne može nam niko ništa''. Za jedno emitovanje do sada je plaćala 20 dinara, a pre njenog puštanja u etar spiker je čitao kratku poruku koja je počinjala: ''Mom Ljuljiju''.
Nerdzivana sa dve maloletne ćerke živi u srpskom delu etnički podeljene Kosovske Mitrovice i kaže da uz muziku lakše provodi dane. Njen suprug Ljulji, već pet meseci je u zatvorskoj ćeliji... Pravo ime mu je zapravo Ljuljzim i ima 30 godina. Okružno javno tužilaštvo je 23. oktobra ove godine protiv njega podiglo optužnicu koja bi prema sadržaju mogla ravnopravno biti okačena i u prostorijama Medjunarodnog tribunala za ratne zločine u Hagu. Razlika je što bi u Hagu - u najgorem slučaju dobio doživotnu robiju, dok u Mitrovici, prema važećim zakonima može biti osudjen i na smrt.
Ljuljzima Ademija optuzuju njegovi sunarodnici, okrivljuju ga za ubistvo drugih Albanaca. U optuznici se navodi da je '' povredio pravila medjunarodnog prava tokom rata i da je zajedno sa jednim brojem paramilitaraca smišljeno naredjivao i izvršavao ubistva i mučenja''.
Njegova supruga Nerdzivana tvrdi da ''ništa od toga nije tačno'' i da su ga ''Albanci optužili samo zato sto je u vreme bombardovanja NATO išao na posao''. On je jedan od retkih Albanaca koji je u vreme intervencije NATO snaga na Jugoslaviju (i Kosovo) radio kao policajac sa srpskim snagama bezbednosti. Svakodnevno je u policijskoj uniformi, naoružan automatskom puškom radio na poslovima obezbedivanja zgrade skupštine opštine Kosovska Mitrovica.
'' Imao je potvrdu na kojoj je pisalo da naoružan može da se kreće samo od kuće do opštine i nazad. Tvrdim da je nevin'', ponavlja Nerdzivana. Tuzilac, medutim, smatra drugačije. U optužnici koju je potpisao okružni javni tuzilac Jusuf Mejzini, na šest stranica se opširno i do detalja nabrajaju zlodela koje je Ademi počinio. U sudskim spisima piše da je ''24. Aprila 1999. godine sa trojicom paramilitaraca divljački amputirao prst leve ruke Albancu Hajri Beciriju'', zatim su ga kako piše u optužnici ''izboli nožem i deformisali lice, a potom u pokojnog Becira vise puta pucali iz automatske puške''.
Sve tačke optužnice pisane su u množini: '' ubili, pucali...''. Čitajući optužnicu običnog čoveka prozimaju žmarci. Poimenično su navedena imena Albanaca koje je Ademi 4. aprila ove godine, zajedno sa ''nepoznatim paramilitarcima'' (izraz tužioca) ustrelio u naselju Travnik, nekoliko kilometara južno od ovog grada. Optužen je da je zajedno sa Srbima zapalio tačno stotinu kuća u njegovom rodnom selu Brabonjic. '' Čak i da je okoreli zločinac, zar bi zapalio selo u kojem se rodio i u kojem njegove četiri sestre i otac i sada žive'', pita njegova supruga.
Tužilastvo je medjutim neumoljivo. U optužnici piše da je 16. aprila iste godine u selu Sipolje ''učestvovao u ubistvu sedam lica albanske nacionalnosti''. Njemu na dušu pripisane su i smrti identifikovanih: Salja Bedri, Hamza Smaka, Sahiti Sami, Tahiri Mehdi, Avdulji Fatmir i Avdulji Fadilj.
Ljuljzimu Ademiju, kao i ostalim zatvorenicima koji su pod istragom zabranjen je kontakt sa novinarima. U obrazloženju optuznice navodi se da je''bio na specijalnom zadatku u policiji'' i da je ''bio uključen u grupu odredenih srpskih paramilitaraca koja je delovala na teritoriji opštine Kosovska Mitrovica''.
Ratni sukobi Srba i Albanaca nisu zaobišli ni sever Kosova, odnosno ni samu Kosovsku Mitrovicu. Eskalacija nasilja naročito je bila intenzivna prema Vučitrnu i Srbici...
U odbranu Ljuljzima Ademija stalo je ovdašnje Srpsko Nacionalno veće koje je nakon dolaska mirovnih snaga KFOR-a na Kosovo predstavlja kao jedini releventan politički faktor. Ono je zatražilo da se Ademi iz prizrenskog zatvora vrati u zatvor koji se nalazi u severni deo Mitrovice. Početkom decembra to je i učinjeno, nakon što je deset dana proveo u prizrenskom zatvoru.
''Ljuljzim Ademi je samo jedna žrtva i već pet meseci čeka pravedno sudjenje. Takvog pravednog sudjenja neće biti, barem ne u sadašnjem pravnom haosu. Svakom ovdašnjem čoveku je jasno da Ademi ništa loše nije uradio'', smatra Nikola Kabasić pravnik po struci i portparol Srpskog nacionalnog veća. Kabasić dodaje da je Ademi poštovao zakone SRJ i da je vojni rok 1990 služio u Surdulici, u vreme kada je većina kosovskih Albanaca odbijala da obuče uniformu vojske tadašnje Jugoslavije.
Zanimljivo je da Okružno javno tužilastvo Ljuljzima Ademija smatra odgovornim i za ubistvo jednog Srbina: Dejana Kostića koji je pre godinu dana ubijen u svojoj kući. Supruga ubijenog je Albanka Afrdita Kostić i ona će biti jedan od svedoka koji će pred porotom svedočiti kada jednoga dana pocne sudski proces.
Mnogi smatraju da bi Ljljzim Ademi bio mnogo srećniji da se pridružio vojnoj formaciji Albanaca: Oslobodilačkoj vojci Kosova. Njegovoj supruzi, njemu sada je jedino preostaloda javnosti dokazuju da nisu ništa zgrešili. Nerdzivana više ne poručuje pesmu s početka ovog teksta. Urednik srpske nacionalnosti radija ''KIS'', zamolio ju je da više ne traži muzičke želje. Prema njenim rečima, rekao je da nije ''baš uputno objavljivati albansko ime na srpskoj radio stanici''. Sasvim je izvesno da će Ljljzim Ademi 2000-tu godinu dočekati u zatvorskoj ćeliji. Poslednjim rešenjem, pritvor mu je produžen do 25.-tog januara sledeće godine. Sličnih rešenja može primati još dugo, jer je Sud opterećen mnogim slučajevima koji su u procesu ili tek treba da budu razmotreni. Ubistava na Kosovu je bilo mnogo...
ANTRFILE:
Prilikom hapsenja u stanu Ljuljzima Ademija pronadene su dve automatske puške ''Kalašnjikov'' sa četiri okvira i 13 metaka za puške, dva pištolja marke '' Zastava'' 7,65, jedan bajonet, jedna bomba i jedna uniforma. Ademi je u svojoj odbrani rekao da uniforma pripada njegovom zetu (koji je Srbin) i koji živi u Novom Sadu. Negirao je da je bilo kada bio van Kosovske Mitrovice. Sud je njegovu odbranu u potpunosti odbacio.
Aim Pristina Cvjetko UDOVICIC
</body>