Deda Mraz i pluralizam
Milenijum u Sloveniji
Ljubljana, 28.12.1999
U Sloveniji kraj stare godine i iščekivanje 2000-te prolazi u znaku velikih temperaturnih razlika; izuzetno niske temperature smenilo je neočekivano toplo, gotovo prolećno vreme. I sve to usred praznika koji u Sloveniji praktično počinju još 24. decembra. Za tako duge prednovogodišnje praznike nije zaslužan Božić, već odluka kojom su pre deset godina tadašnji delegati u slovenačkoj skupštini "uglavili" datum plebiscita o samostalnosti Slovenije na 25. decembar; time je ovekovečen novi državni praznik, datum kojim je popunjena rupa izmedju božićnih i novogodišnjih ferija.
Kraj stare godine jeste dobra prilika za sumiranje rezultata - što se zvanične Ljubljane tiče, na privrednom i političkom planu obeležen je kako dobrim, tako i lošim vestima. Tako će Sloveniji sa 1. januarom i zvanično prestati mandat jedne od stalnih članica Saveta bezbednosti, a ujedno je njen predstavnik u SB Danilo Turk predložen za novog šefa komisije koja nadgleda sankcije uvedene protiv Iraka. Tu funkciju je pre njega obavljao Ričard Butler, kompromitovan i skinut sa dužnosti posle "špijunske afere". Turkova nova služba svedoči o dobrim odnosima izmedju SAD i Slovenije. Približavanje prohtevima Zapada ima, medjutim, i svoju cenu - Slovenija je uvela režim viza za Makedoniju, Bugarsku, Romuniju, Tursku i Rusiju. Privreda pokazuje prosečne rezultate; ekonomija beleži prosečne rezultate, a inflacija neće biti na nivou planiranih 6,5 odsto već oko 8,5 odsto, godišnje. Primećen je veliki pad stranih ulaganja; još koliko 1997. godine u Sloveniji je bilo za 320 miliona dolara stranih investicija. Prošle godine je taj broj opao na 165 miliona, a ove godine neće dostići ni 100 miliona dolara, što je za malu i otvorenu ekonomiju poput slovenačke - doista zabrinjavajuće.
Drnovšekova vlada se hvali privrednim rastom od oko 3,75 odsto. Pri tom se malo ističe podatak da će se zbog povećanja robnog izvoza u visini od oko 4,6 odsto i uvoza za oko 7,6 odsto povećati i deficit u razmeni sa inostranstvom i dostići 970 miliona dolara! Država će na kraju godine dugovati stranim poveriocima oko 260 miliona dolara ili 1,3 odsto bruto društvenog proizvoda. Iako sve te brojke neće ugroziti standard prosečnog Slovenca, koji će i dalje ostati na zavidnom nivou; prema analizama OECD-a slovenački BDP iznosi oko 9.500 američkih dolara, što je, ako se uzme u obzir kupovna moć, svega 33 % ispod proseka najrazvijenih zemalja Zapada.
Politika slovenačke vlade ostaje i dalje restriktivna, mada je prema državama EU liberalna. Kabinet je krajem godine obradovao podanike radikalnim povećanjem cena električne energije i Telekoma. Početkom svake nove godine (sve u skladu sa evropskim sporazumom) širom Slovenije pojeftini pregršt proizvoda uvezenih sa Zapada, tako da carinici na severozapadnim slovenačkim medjama polako ali sve sigurnije ostaju bez posla. Još prošle godine su ukinute carine na automobile sa benzinskim motorom do 1.000 kubika i dizel-motorom do 1.500 kubika, dok za jače modele carina iznosi 12,5 odsto. U praksi sve to izgleda još lepše, pošto su carine, zahvaljujući olakšicama ovlašćenim prodavcima zbog "kontraizvoza" uistinu još duplo niže, što znači da iznose samo oko šest odsto, dok su za češke i neke druga automobile carine potpuno ukinute.
Izuzev onih koji su praznike proveli birajući najnoviji model svojih budućih četvorotočkaša, većina Slovenaca je odlučila da božićne i novogodišnje praznike provede u porodičnom krugu. Tu su ih, u zavisnosti od porodičnog predanja, poklonima darivali u crveno odeveni ôded-božićnjakö ili Sveti Nikola, odnosno u beo kožuh obučen ôDeda Mrazö. U Sloveniji, naime, za razliku od nekih drugih postkomunističkih država, poklone još uvek donose oba pomenuta lika, koji ovde žive u nečemu što bismo mogli da nazovemo ômiroljubivom koegzistencijomö. Istina, ideološki konflikt oko ôpravilnogö načina praznovanja ni dan danas nije prevazidjen; krajem protekle godine bilo je na tu temu čak i nekoliko veoma ozbiljnih rasprava, a neke su završile i u slovenačkom parlamentu. Tako je jedan od poslanika Janšinih socijaldemokrata pred sam kraj prošle godine zaključio da je pro-komunistička tvorevina, Deda Mraz: ô...izmišljena kategorija, ostatak boljševizma i nastavak vladavine kontinuiteta!ö
Liberalniji komentatori, koji su nekada žustro osudjivali svako proganjanje verskih običaja od strane komunističkih vlasti, sada su ustali u odbranu lika i dela Deda Mraza. Povodom rečene izjave desničara na račun opstanka Deda Mraza, kolumnista jednog od ljubljanskig dnevnika zapitao se: ôJe li iko u slovenačkoj politici ikada rekao nešto gluplje i primitivnije?ö
"Normalno da je Deda Mraz izmišljeno biće i takodje predstavlja neku vrstu vladavine kontinuiteta, ali nije li i Ded Božičnjak, koji je stariji od Deda Mraza, upravo to? Pored toga, tu su još dva razloga zašto sam svim srcem za Deda Mraza - Deda Mraz je lep, originalan, a Ded Božičnjak je neorginalan i šablonski. Šablonski lik Deda Božićnjaka ćete naći svuda, od Njujorka do Tokija, Dubaja do Horjula. "
Zanimljivo je da ovakvo mišljenje kolumniste Dnevnika deli i veći deo Slovenaca, te da je rejting popularnosti ovih mitskih figura nekako izjednačen. U novogodišnjoj anketi Dnevnika, na primer, na pitanje koji decembarski lik daronoše je ljudima najsimpatičniji, 27 odsto ispitanika je odgovorilo da je to Sveti Nikola, 23 odsto se odlučilo za Deda Božičnjaka a 26 odsto za Deda Mraza. Na pitanje da "neki misle kako je doba Deda Mraza prošlo, pošto je on ostatak prethodnog režima i da bi ga trebalo ukloniti u javnim obdarivanjima, " samo je 12 odsto anketiranih pristalo na lustraciju odnosno čistku Deda Mraza iz javnog života, dok je čak 81 odsto ispitanika izrazilo stav da Deda Mraz mora ostati deo prednovogodišnje atmosfere. Kraj milenijuma stoga u Sloveniji ostaje u znaku već deset godina dugog pluralizma, pluralizma koga je ustoličio nekadašnji predsednik saveznog Soc. saveza Jože Smole, čestitajući vernicima Božić još u vreme nekadašnje SFRJ. Smolea su potom kamaradi posprdno prozvali "Božiček", a decu su ravnopravno obdarivali Sveti Nikola (Miklavž, sa krstom na kapi, početkom decembra), debeluškasti Božićnjak (Božiček) i u beli kožuh odeveni Deda Mraz. Na pitanje, koji je od njih onaj "pravi", u "Vikend magazinu" je prosečan odgovor bio tačno onakav kako bi verovatno odgovorila i većina dece: "Najbolje da su obojica jednako pravi! Ravnopravni! "
Igor Mekina (AIM Ljubljana)
</body>