KOSOVARI BEZ LIČNIH I PUTNIH DOKUMENATA
AIM Priština, 27.12.1999
Statističke evidencije i izdavanje ličnih dokumenata građanima postaje akutan tehnički i politički problem ljudi I UNMIK-ovih vlasti na Kosovu. Gotovo u svim delovima Kosova UNMIK je zatekao prazne arhive. Srpske vlasti ponele su svu dokumentaciju, a manje količine su uništene. Deo lične dokumentacije srpske vlasti su Albancima uništile prilikom proterivanja u Makedoniji, a masovno su oduzimana i uništavana dokumenta onih koji su bili proterani u Albaniju. Ministarstvo pravde Srbije sačinilo je nedavno listu dokumenata kosovskih opština i srpskih gradova gde se ona trenutno nalazi. Reč je o matičnim knjigama rođenih, venčanih i umrlih, kao i o državljanstvu građjana sa teritorije Kosova. U zvaničnom dopisu koji je 7.12.1999. godine upućen matičnim službama svih kosovskih opština, pored ove liste, Ministarstvo objašnjava i postupak vađjenja ličnih dokumenata za građjane Kosova u odgovarajućim srpskim opštinama.
Tek neposredno suočavanje sa ovim problemom pokazuje koliko je teško uspostaviti elementarni društveni red bez osnovnih statističkih podataka. Zbog toga, nijedna analiza o kosovskim tokovima ne može da pretenduje na ozbiljnost i objektivnost ako ne uzima u obzir činjenicu da ovde nema elementarnih podataka o mnogim stvarima, uključujuqi i identitet velikog broja stanovništva. Oni koji ne žive na Kosovu ili se direktno ne suočavaju sa teškoćama ove vrste nisu skloni da sagledaju značaj i celinu ovog problema. Bez takve evidencije nemoguće je izdavati bilo kakve nove lične papire, teško je uspostaviti red u gotovo haotičnom saobraćaju, voditi borbu protiv narastajućeg kriminala, preduzeti i voditi pravosudne postupke, kontrolisati masovnu divlju gradnju, uzurpacije zemljišta i drugih površina, utvrditi pravo stanje imovinskih odnosa, izdavati isprave za putovanja u inostranstvo... Tačna evidencija stanovništva sa stalnim ili trenutnim mestom boravka postavlja se u poslednje vreme i kao neprelazna prepreka za obavljanje priprema i održavanje demokratskih i slobodnih izbora.
Od pre izvesnog vremena pod svojom firmom UNMIK vrši registraciju u
knjigama rođjenih, umrlih I venčanih i izdaje dokumenta o tome sa
stemom OUN. U Prištini je tokom decembra vršena i registracija
putničkih vozila koja nije uključivala potvrđjivanje vlasništva.
Registrovano je oko 3 hiljade vozila. Nakon tri nedelje posao je prekinut
uz obećanje da će se nastaviti u drugoj polovini januara u još 6 nova
registraciona centra koji će se osim u Prištini otvoriti i u tri druge
kosovske opštine.
Pojedine službe medjunarodne civilne administracije obećavale su da će poslovi oko izdavanja ličnih i drugih dokumenata početi u drugoj polovini oktobra. To su bila obećanja bez pokrića, ali UNMIK-ovi ljudi tek su dolazili na Kosovu i to im se može oprostiti. Brojne negativne pojave i teškoqe zbog nedostatka osnovnih statistički podataka, nisu posledica neispunjenih obećanja, nego objektivne situacije. U nedavnom intervjuu za jedan strani list, na pitanje novinara zašto do sada nije izvršen ili nisu obavljene sve pripreme za popis stanovništva, glavni kosovski administrator Bernar Kušner je odgovorio kontrapitanjem: a gde su obećanih 15 miliona maraka? Računa se da će sve oko popisa, uključujući i obradu podataka koštati odprilike toliko i da celi taj posao zahteva bar četvoromesečni rad. UNMIK-ovi predstavnici ne daju pojedinosti, ali je poznato da su pripreme za popis u punom jeku. Takođje je poznato da je tokom novembra i decembra 1999. godine izvršen probni popis na uzorku od oko 5 odsto stanovništva koji je trebalo da obuhvati oko 10 hiljada kosovskih gradjana. Nije poznata metodologija, ni dokle je stigla obrada podataka probnog popisa. U raznim prilikama, uglavnom u razgovorima sa stranim diplomatama predstavnici UNMIK-a pominju mogućnost da bi sveobuhvatni popis mogao da počne februara meseca. Ako se računaju uobičajena zakašnjenja može se pretpostaviti da bi kompletni popis stanovništva I domaćinstva mogao da počne u rano proleće. To bi trebalo da bude krajnji rok, ako se čvrsto računa na održavanje kosovskih izbora početkom naredne jeseni ili ako se prethodno tačno utvrdjivanje broja i mesta boravka kosovskog stanovništva postavi kao uslov za održavanje izbora. U tim okvirima postaviće se I problem građjana koji žive van Kosova, naravno i njihov status, kao i njihova prava na izborima.
U javnosti su najviše odjeka imala zatezanja oko izdavanja pasoša. Uz brojna negodovanja albanske javnosti, neka srpska udruženja pod okriljem međunarodne civilne administracije izdavale su povremene jugoslovenske pasoše za građane Kosova. U srpskim enklavama unutar Kosova koje su pod zaštitom KFOR-a, paralelno sa konsolidovanjem njihove lokalne organizacije vršena je i obnova lokalnih vlasti koje su počele da izdaju sva dokumenta koje su ranije izdavale opštinske administracije, uključujući i pasoše. Uzgred da pomeneo da su ovi organi vlasti nastavli sa obavljanjem svih poslova koje su obavljali raniji opštinski i viši srpski organi vlasti. Oni organizuju unutrašnju bezbednost, zdravstvo, školstvo, snabdevanje, raspodelu penzija, preko KFOR-a obezbedjuju beogradsku štampu... Severni deo Mitrovice i celi region tog dela Kosova nastavio je sa obavljanjem ovih poslova bez prekida, kao i pre ulaska KFOR-a. Zapravo taj deo Kosova je, nezavisno od prisustva KFOR-ovih trupa ostao pod punom faktičkom jurisdikcijom Srbije i, u ime Beograda u neku ruku funkcioniše kao centralna srpska vlast na Kosovu.
Organima međunarodne civilne administracije nije baš drago što srpske vlasti nastavljaju sa izdavanjem pasoša, ali njeni zvaničnici izjavljuju da nemaju prava da ih u tome spreče. Danijela Rozgonova, glasnogovornica UNMIK-a je na pitanje novinara odgovorila da je Kosovo deo Jugoslavije. Nevoljno, ali zbog velikih potreba, mali broj Albanaca je pristao na rizik od svojih sunarodnika i prihvatio ovaj način obezbeđivanja papira za putovanje u inostranstvu. Međutim, potrebe su bile velike, takođe i pritisci javnosti na paralelne albanske organe vlasti da učine sve kako bi se što pre pronašlo celovito rešenje. Zbog toga je Privremena kosovska vlada Hašima Thačija početkom decembra usvojila dekret o izdavanju sopstvenih pasoša. Ona je bila svesna da ti papiri neće imati praktične efekte u pogledu putovanja u inostranstvo, ali je smatrala da to može biti jedan od oblika pritiska na UNMIK da ubrza rad oko iznalaženja rešenja.
Pre dekreta, kao mogući put za rešavanje problema ispitivana je mogućnost da albanski predsednik Redžep Meidani odobri i albansko državljanstvo svim kosovskim Albancima. Svestan da to neće biti dobro primljeno na Zapadu, Meidani je obećao da će ovo pitanje pokrenuti u kontaktima sa drugim državnicima, uključujući i predsednika Bila Klintona. Izgleda da je problem pokrenut sa mrtve tačke baš u razgovoru sa američkim predsednikom. Albanski izvori iz Tirane izveštavali su da se Bil Klinton veoma angažovano založio u Ujedinjenim nacijama.
Verovatno nakon zelenog svetla iz Njujorka, predstavnici UNMIK-a i sam adminsitrator Bernar Kušner počeli su čvršće da obećavaju skoro rešavanje problema. Međutim, oni su isticali da se ne radi o pasošima, jer takve dokumente izdaju međunarodno priznate države, nego o putnim ispravama koje će izdavati UNMIK. Govori se da je već određen oblik i sadržaj papira i ulažu napori kako bi se obezbedilo priznavanje takvih dokumenata od strane Evropske Unije. Poslednje obećanje je da će se prve UNMIK-ove putne isprave izdavati tokom februara dve hiljadite godine
AIM Priština
Fehim REXHEPI
</body>