OPASNA PRIVATIZACIJA
Potezima koje u oblasti privatizacije drustvenog kapitala povlaci Vlada Makedonije nanosi se steta ugledu zemlje,a mnogi misle ,ugrozava cak i opstanak drzave
AIM Skopje
Odavno gradjani Makedonije nisu bili u prilici da gledaju takav cirkus kakav im je priredila Vlada proteklih sedam dana i to na samom kraju godine u susret novom mileniju pokusavajuci da bude "dobra" i da ispuni "domaci zadatak" dobijen od MMF-a. Konkretno, da proda ili likvidira najvece proizvodne kapacitete sa poduzeg spiska dugogodisnjih gubitasa i da, ako moze, uz put nesto "usicari".
Zatecena odredjenim rokom,31.decembar 1999 godine, koji mora biti ispostovan, jer u suprotnom u novoj poslovnoj 2000 godini nece stici neophodna finansiska pomoc svetskih monetaraca i bankara za nastavak i zavrsetak preko potrebnih strukturnih reformi privrede i drustva, Kabinet premijera Ljupca Georgievskog je vukao, za mnoge obicne smrtnike, a i strucnjake, nerazumljive i neopravdane poteze, neprimerene trzisnoj logici i privredi. Njima je izazvao nevidjene do sada na ovim prostorima skandale koji su ozbiljno ugrozili njegov licni ugled ,zatim rejting Valade , kao i opstanak vladajuce Koalicije za Promene. Uz to su, ocenjuju ekonomisti i politicki analiticari, naneli tezak udarac pravnoj drzavi i demokratiji u zemlji. Dali su i koliko u pravu pokazace bliska buducnost.
Evo,ukratko , sta se to zapravo dogadjalo?
U centru paznje javnosti i predmet brojnih analiza, komentara, navijanja ili osporavanja medju ekonomistima i u medijima, bila su zbivanja u i oko privatizacije Topionice olova i cinka "Zletovo" iz Velesa i Pivare iz Bitolja. Obe sa spiska MMF-a koje valja srediti po principu "ili-ili",tojest "prodati ili likvidirati" u zadatom vremenskom periodu. U prvom je doslo do direktnog sukoba biznis interesa koalicionih partnera VMRO- DPMNE i Demokratske Alternative (DA) oko otkupa akcija, do involviranja policije i visokih partiskih funkcionera. U drugom, bitoljskom slucaju, je ucinjen presedan kada je premijer u drustvu za direktoricom Agencije za privatizaciju otisao da intervenise na licu mesta,da disciplinira akcionere koji ne zele da slusaju i odbijaju da dozvole prodaju kolektiva na berzi, kao to nalaze zakon,vec imaju svog "strateskog partnera", izvesnog Ahmet Iskendera iz Turske. Obecao im covek da nikoga nece oterati s posla, ali ce im kes lovu dati samo ako moze da ih kupi bez dugova. A to se ne moze tako nigde, pa ni u ovoj zemlji, ma sta o njoj stranci mislili. Umesto da presece kao gazda, jer je Vlada vlasnik 75,62 posto akcija bitoljske pivare, Georgievski se upustio u opasnu igru ubedjivanja i arbitriranja sa radnicima i nije uspeo. Dali je u pitanju nesnalazenje, neiskustvo, pogresan savet ili neka namera sa sumnjivom pozadinom, tek treba dokazivati, a, bogami, i smirivati uzburkale duhove na politickoj sceni. Preuzimanje dugova od firmi koje se prodaju strancima je inace od skora postalo makedonska praksa. Dokaz su skopska rafinerija nafte OKTA, najveca drzavna Stopanska, pa cak i privatna "Almako" Banka. To je ekonomski apsurd koji se ne sme tolerisati, i, upozoravaju ekonomisti, direktno je suprotan osnovnim principima trzisne privrede. Onaj koji ne zna da radi ,to mora i da plati, a ne da iz svog djepa novac izdvaja milion zaposlenih ,od kojih se najveci broj na rubu egzistencijalnog minimuma, bori za goli opstanak. Za sada ,cini se,nema ko da ih slusa.
Drugi slucaj je MetalurskoˇHemiski Kombinat "Zletovo", popularno nazivan Veleska Topionica. To je nekadasnji privredni gigant koji je do pre par meseci bio na kolenima. Trenutno je najaktuelniji industriski kapacitet u Makedoniji ne samo zbog umesanosti politike u njugovu sudbinu, vec i zbog toga sto radi punom parom, donosi 35 miliona DM profita i s pravom ga smatraju "zlatnim rudnikom". Oporavio se ,tvrde upuceni,od kada je na njegovom kormilu eks ministar za privredu u vladi Georgievskog iz redova alternativaca Zanko Cado. To je unazad cetiri meseca. On je ujedno i jedan od direktora skopske privatne ALMAKO Banke (pred bankrotom koju je,na kraju "balade" spasila Vlada ) koja ima 23 posto akcija. Imao je zadatak da sacuva, a ako se moze i da poveca taj dragoceni kapital, pa je svojski prionuo na posao. Dok je on radio, neki tvrde "uspesno", a neki kazu "necasno"( kao argumenti se navode nelegitimno postavljanje na mesto generalnog direktora Topionice, zbog cega je cak pokrenut i sudski spor, te navodne "tehnicke malverzacije" s ciljem da se prikaze rekordna mesecna proizvodnja od 9300 tona, dva puta je, kazu, pretapao isti metal, sto javno i argumentovano nije dokazano) , za Topionicu su se zainteresovale razne politicke i biznis lobi grupe iz zemlje i inostranstva. Vladajuca VMRO- DPMNE je cak bila na putu da ovaj kolektiv koji nije njen proda u paketu strateskom partneru "Imperijal Metal" iz Londona koa nagrada za to sto ce pristati da preuzme upravljanje kavadarackog "Fenija" iz prve grupe gupbitasa sa spiska i rudnike "Toranica" iz Krive Palanke, "Zletovo" iz Probistipa i "Sasa" iz Makedonske Kamenice. Sva tri su bogata nalazista olova, cinka i srebra u srednjem i istocnom delu zemlje i deo su Metalursko ˇ hemiskog Kombinata "Zletovo" koji je proizvodno vezan i za fabriku vestackih fosfornih djubriva, Hemisku industriju "VELES".
Podatci statisticara govore da je ovaj industriski kapacitet u nekoliko deceniskoj istoriji postojanja i rada imao i svetle i mracne trenutke.Stigao je trenutno da "proizvede" 62 miliona maraka gubitaka.U njemu je zaposleno 1610 radnika koji su izvrsili vlasnicku transformaciju po modelu "menadjerski otkup". Menadjeri su svi zaposleni. Najveci pojedinacni akcioner je grupacija Almako koja poseduje 23 % akcija. Drzava ima 12 %, Fond za penzisko i invalidsko osiguranje 10 %, dok radnicima pripada 43 procenata kapitala. Od njih je 30 posto odkupljeno sada, a 17 u vreme Ante Markovica. ALMAKO sada upravlja sa 76,6 posto akcionerskog kapitala , jer su mu to dozvolili radnici u znak "zahvalnosti" sto je generalni direktor licno obezbedio kredit od 5 miliona maraka od slovenacke firme "Divino" kojim ce otplacivati drzavi privatizacione rate sledecih pet godina. Po vlastitom priznanju pred novinarima Zanko Cado je uspeo da deblokira racune Topionice , da reprogramira 30% dugova, da ozivi proizvodnju i da dokaze da je za uspeh jednog ovakvog Kombinata potrebna ne politika, vec znanje, umece i hrabrost menadjerskog tima. Uprkos opstrukcijama, kako je naglasio Cado na pres konferenciji nekoliko dana pre izbijanja skandala o kojem je rec, iskoriscenost kapaciteta je dostigla "istoriski" vrhunac od 94%. Obezbedjen je plasman na zapadnom trzistu, finansiska podrska austriske firme "Hendel" od 5 miliona dolara, zapoceti su pregovori o dugorocnom kreditiranju potreba od 10 do 15 miliona DM sa nemackom kompanijom "DIL". Uz to je od EU , preko njenog diplomatskog predstavnistva i FARE misije u Skoplju, obezbedjeno 1,3 miliona dolara za ekolosku zastitu i prosirivanje proizvodnje na 150 hiljada tona metala godisnje. Sve ovo cini velesku topionicu primamljivom i vrednom borbe za svere uticaja u raspodeli profita koji, sasvim sigurno, tvrde analiticari, ako se dobro, strucno i pametno gazduje, ima sjajnu perspektivu. Mogucnosti su nedovolno iskoriscene i ogromne. Prema proslogodisnjim bilansima, veleska Topionica je preradila 20.697 tona rafiniranog olova i angazovala 89,5 posto kapaciteta za tu vrstu proizvodnje. Proizvedeno je zatim jos plus 314 tona olovnih legura, 50.882 tona finog cinka i 2392 kilograma cink legura.Sa 30.882 kilograma srebra proizvodnja je premasena za 110 posto,dobijeno je puno kes deviza, te u toj cinjenici treba traziti kljucni razlog partiske bitke za prevlast u veleskoj Topionici. U kombinaciji sa rudnikom bakra i zlata "Bucim" bila bio bi to i te kako dobar zalogaj za vladajucu VMRO ˇ DPNME. Da bi ga se dokopala i ispunila obecanje strancima (spekulira se da je "Imperijal Metal" britansko kanadska kompanija sumnjivog boniteta , jer ga nije dokazala revizorskim izvestajem kako je to uobicajeno u takvim prilikama. Cak se u nekim opoziciji bliskim medijima tvrdi da iza nje stoji neki ohridski biznismen blizak celnicima ove partije ),VMRO je 20 decembra , pokusala da osujeti odrzavanje sednice Skupstine akcionera na kojoj su oni trebali preneti upravljacko pravo grupaciji ALMAKO i imenovati novu rukovodnu garnituru i Upravno odbor. Pre sednice su vojnici partije ,visoki sluzbenici Ministarstva Unutrasnjih poslova i Drzavne bezbednostui par dana "pritiskali" generalnog direktora trazeci njegovu ostavku i preteci mu policiskim tretmanom. Nije ih poslusao,u saradnji sa liderom DA Vasilom Tupurkovskim, pa su bili "primorani" da ispune obecanje. Na sam dan odrzavanja Skupstine insceniran je navodni sukob "opasan po javni red i mir" pa je policija u dva navrata upadala po nalogu lokalnog policiskog serifa, a bez znanja resornog ministra. Hapseni su direktor Cado, nekoliko uglednih akcionara, a bogami i snimatelji i novinari privatnih "A1", "Sitel" i "Telma" televizija koji nisu hteli da predaju dobrovoljno snimljene kasete i kamere pa su im one oduzete.
Ova dodagjanja su zaprepastila celokupnu demokratsku javnost u zemlji koja je ocenila da je neovlascenim upadom policije po partiskom,a ne profesionalnom nalogu, sto je indirektno u izjavi datoj drzavnoj televizij priznao licno premijer Ljubco Georgievski,ugrozeni Ustav,Zakoni,pravna drzava,ljudska prava i sloboda medija. Sve ono demokratsko steceno u dosadasnjem desetgodisnjem postojanju samostalne nezavisne Republike Makedonije. Incident je dobio veliki negativni publicitet,doziveo ostre napade opozicije, osude Udruzenja Novinara, Helsinskog komiteta gradjana, pa cak i same Vlade (koja je, delom i zbog ovog slucajanjega, ali i vise zbog mira u kuci,tojest koaliciji, narusenog precednickim izborina, krajem protekle sedmice podnela kolektivnu ostavku.)Celnici Evropske Unije su takodje protestovali, njihov ambasador u Skoplju, portugalac Hoze Pinto Teseira je direktno intervenisao da se oslobode uhapseni akcioneri i osobito, novinari. Najavljen je intenzivan medjunarodni monitoring od pocetka iduce godine kako bi se tacno utvrdilo sta se to zaista dogadja u ovoj drzavi koja deklarativno hoce u Evropu ,a mesecima radi upravo ono sto je od tog cilja i te kako udaljava.
Epilog svega je konacno to da se Skupstina Akcionera veleske Topionice ipak odrzala, da je ALMAKO dobio upravljacki paket akcija,a VMRO- DPMNE pod pritiskom javnosti i diplomatskog kora, odstupio, uz ocenu da je, kako je komentarisala provladina "Nova Makedonija": "ucinjena partiska sabotaza koja ce vidno negativno uticati na celi metalurski kompleks u drzavi.Za to ce posledice snositi sami radnici Topionice,a odgovornost DA." Takvo upozorenje je veleskim akcionerima uputila i direktorica Agencije za privatizaciju drzavnog kapitala Slobodanka Ristevska koja ima ingerencija da pokrene reviziju privatizacije ako ima dokaza da ona nije sprovedena kako treba. To,medjutim, nije ucinila. Tesko je da se razume ovaj apsurd ako se zna da su posvadjani partneri, uprkos svemu, odlucili da nastave zajednicku vladavinu za, kako rekose : "dobrobit svih gradjana i drzave". Za sada je najdeblji kraj izvukao ministar policije Pavle Trajanov koji je smenjen, uvereni su mnogi dobri poznavaoci prilika na makedonskoj politickoj sceni, zbog toga sto se drznuo da brani ugled profesionalne policije, a time je osujetio planove najmocnije partije u zemlji. Ko zna,mozda i necije dogovorene procente provizije.
Pesimisti smatraju da je ovaj dogadjaj partiske privatizacije i direktnog sukoba vladajucih koalicionih partnera znatno okrnjio ugled Makedonije u svetu. Kazne ce,uvereni su, tek pristizati. Opozicija strahuje da je ucunjen prvi korak ka uvodjenju diktature, da "na pragu Nove 2000 Godine i Novog Milenija ova zemlja iz kleptokratije, preko autokratije, srlja u anarhiju" cije je posledice tesko u ovom trenutku predvideti. Najavljuje organizovanje borbe za spas drzave od "najveceg zla danasnjice"
- aktuelne Vlade Koalicije za promene koja je mandat dobila pre samo 365 dana i vec ga, svojim postupcima ,uveliko, nazalost, prokockala.
AIM Skopje
BRANKA NANEVSKA
</body>