Alimentiranje vojno-policijske države
Srpski i jugoslovenski budžet
Najveći trošadžija u srpskim finansijama iduće godine biće policija na čije će se izdržavanje potrošiti 6,5 milijardi dinara. Poreski obveznici će na ime očuvanja borbene gotovosti Jugoslovenske vojske morati da plate 16,3 milijarde dinara. Za oba budžeta njihovi autori tvrde da su - razvojni
AIM, PODGORICA, 26. 12. 1999. (Od dopisnika AIM iz Beograda)
Sreda, 22. decembar 1999. godine oko 10 sati, Beograd - Kalenića pijaca. Uniformisani policajac prilazi dileru deviza, raspituje se za kurs i kaže da bi prodao 20 maraka. Diler odbrojava 400 dinara i daje policajcu. Policajac se udaljava iako dileru nije dao 20 maraka. Diler nije zbunjen, kaže : "Dodje tako jednom ili dva puta nedeljno i uzme reket". Dvadesetak metara dalje, u Kursulinoj ulici, isti policajac ulazi u privatnu pekaru i traži dva parčeta pice. Prodavačica iseče, zavije u papir, spakuje u kesu i pruži "mušteriji". Policajac se zahvali, ne plati račun i izadje iz pekare. "Tako svrati s vremena na vreme, uzme picu, kaže da stavim na račun vlasnika pekare i ode čovek mrtav hladan" - kaže prodavačica.
Nekoliko sati kasnije, Skupština Srbije, Beograd, ulica Srpskih vladara. Poslanici vladajuće koalicije Socijalističke partije, Jugoslovenske levice i Srpske radikalne stranke usvajaju budžet Republike Srbije za 2000. godinu: 28,9 milijardi dinara. Od te sume za policiju, odnosno Ministarstvo unutrašnjih poslova, predvidjeno je 6,5 milijardi dinara. To je najveća pojedinačna stavka medju 45 korisnika državne kase. Unutar te sume od 6,5 milijardi čak 4,8 milijardi dinara namenjeno je za plate policajaca. Oni su jedina grupa zaposlenih u Srbiji koja sigurno zna da će iduće godine redovno primati mesečnu najamninu. Svi ostali budžetski korisnici su u drugom planu : prosveti je, ne primer, namenjeno 5,2 milijarde dinara, a Ministarstvu za brigu o porodici : 2,5 milijarde dinara.
Da li će policajac s početka ovog teksta morati i dogodine da otima novac od uličnih dilera i pice od lokalnih pekara ? Slušajući i čitajući govore predstavnika vladajućeg establišmenta u republičkom Parlamentu, policajac i sve njegove kolege teško da bi mogli mirno da spavaju. Generalni sekretar Socijalističke partije Gorica Gajević rekla je kako je "iza nas teška godina, ali da će naredna biti još jedna potvrda politike očuvanja slobode i samostalnosti, velikog jedinstva naroda, njegove vitalnosti da se kroz solidarnost i veliki rad odupre svemu što je retrogradno, a podstakne sve što vodi razvoju, napretku i miru". I šef poslaničkog kluba Jugoslovenske levice Milan Rodić rekao je da je njegova stranka glasala za ovakav budžet jer je "svesna u kome se stanju nalazi naša zemlja i da je vlada pokazala realnost ističući razvojnu funkciju budžeta". Dileri i pekari s Kalenića pijace i iduće godine, po svoj prilici, biće dodatni izvor prihoda i finansijeri srpskih policajaca, jer ma koliko država da ih plaća iz svoje kase to je malo za ono što oni u suštini treba da rade i 2000. godine : ne da čuvaju javni red i mir, gradjane i njihovu imovinu, nego da čuvaju i brane režim.
Srpsko Ministarstvo unutrašnjih poslova sada broji više od 100.000 policajaca uz opremu kojoj bi pozavidele i neke od armija susednih zemalja. Na kupovinu najsavremenijih sredstava za borbu i gušenje demonstracija u Srbiji je poslednjih godina potrošena pozamašna suma novca, a osim redovnosti u isplati, policajci spadaju u kategoriju zaposlenih sa najvišim platama u državi. Njihov šef, ministar policije Vlajko Stojiljković je nedavno promovišući novu klasu svršenih "plavaca" precizno odredio šta im je zadatak i protiv koga će se boriti. Opozicioni prvaci, studenti, profesori i umetnici koji šuruju sa omraženom medjunarodnom zajednicom biće i naredne godine meta policijske represije.
Već deset godina socijalistička vlast u Srbiji zaklinje se da će smanjiti zahvatanja za državne potrebe i tako rasteretiti privredu, ostavljajući joj dovoljno kapitala za reprodukovanje i razvoj. Bilo je godina kada su zahvatanja države iz privrede dostizala i 62 odsto društvenog proizvoda, a plan za iduću godinu predvidja smanjenje tog procenta na 49,5 i to se u verziji vladajuće koalicije smatra svetskom karakteristikom srpskog budžeta za 2000. godinu. Svetska iskustva, medjutim, pokazuju da država za svoje potrebe, ako je racionalna ne uzima više od 30 odsto društvenog proizvoda, baš zato da ne bi ugušila potencijale vlastite privrede koja jedina stvara novu vrednost. Pritisak državnih troškova, uz dalju medjunarodnu izolaciju, ključni je faktor pesimističkih prognoza srpski privrednika za narednu godinu.
U anketi koju redovnu sprovodi beogradski Ekonomski institut medju direktorima srpskih preduzeća jasno se pokazalo da oni ne dele optimizam vlade i vladajućih političara. Direktori procenjuju da će se privredna situacija dalje pogoršavati, uz povećani rizik poslovanja i visoka inflatorna očekivanja. To praktično znači da će vlada, u slučaju da joj zafali novca, primeniti praksu koju je sprovodila i ove godine : emitovaće novac bez pokrića. Ugledni beogradski ekonomista Miroljub Labus izračunao je da je u novembru oko 15 odsto budžetskih prihoda bilo iz emisione dobiti, što samo znači da se država sve više oslanja na finansiranje novcem bez pokrića. Tu činjenicu priznao je i republički ministar finansija Borislav Milačić u parlamentarnom ekspozeu prilikom usvajanja budžeta za narednu godinu. Milačić je, naime, saopštio da je budžet Srbije ostvaren sa samo 65 odsto planiranih prihoda, zbog čega je vlada bila primorana da budžetsku 1999. godinu produži do 31. januara 2000. godine.
Za poreske obveznike u Srbiji finansijske nevolje ne prestaju usvajanjem republičkog budžeta, jer postoji i federalna država - Savezna Republika Jugoslavija - u čiju kasu će takodje morati da se odvoji nešto para za njeno funkcionisanje. Retko koji gradjanin će poverovati u bajkovitu izjavu Vojislava Šešelja, predsednika Srpske radikalne stranke, da je savezni budžet štedljiv, restriktivan i neinflatoran. Za kasu zajedničke države Srbije i Crne Gore (u koju inače ova druga federalna jedinica nema nameru da uplaćuje svoj deo para) planirano je za dogodine 22,5 milijardi dinara. Ako se srpski budžet može nazvati policijskim, onda se za jugoslovenski jedino može reći da je - vojni, jer će čak tri četvrtine novca, 16,3 milijarde dinara, iz državne kase biti potrošeno na finansiranje vojnih potreba.
Savezni ministar odbrane Pavle Bulatović još u vreme skupštinskog zasedanja brže-bolje je požurio da izjavi kako federalni budžet nije militaristički, nego da će isključivo poslužiti za nadomeštanje one opreme koja je uništena tokom NATO bombardovanja i obnove porušenih vojnih objekata i instalacija. Čak ni tih 16 i kusur milijardi dinara neće biti dovoljni, pa je savezni premijer Momir Bulatović najavio da će država zadržati i takozvani vojni porez u okviru poreza na promet koji je uveden za finansiranje ratnih aktivnosti u vreme sukoba sa NATO alijansom. Na taj način planirano je da se sakupi još 3 milijarde dinara. Sve to, medjutim, neće biti dovoljno za ozbiljnu modernizaciju zastarele i uništene vojne opreme i tehnologije. Jedan od mogućih isporučilaca modernog naoružanja za Jugoslovensku vojsku - vojna industrija Rusije - nedavno je obelodanila da Jugoslaviji neće prodavati najmodernije avione "Suhoj". Razlog je u tome što Jugoslavija nema para da to plati. Zanimljivo je da se u skupštinskoj kobajagi raspravi prilikom usvajanja federalnog budžeta čula gotovo identična argumentacija onoj kad je usvajan budžet Republike Srbije. Hvaleći državnu kasu za iduću godinu najčešće je upotrebljavana jezička sintagma da to "nije budžet potrošnje, nego razvoja".
Kao i svih ranijih godina i ovogodišnja vladina projekcija budžetskih prihoda i rashoda pati od loših pretpostavki i planskih fikcija. Vlada, na primer, ima želju da društveni proizvod Jugoslavije 2000. godine poraste 14 odsto u odnosu na ovu godinu i bude 221,5 milijardi dinara, što je oko 20 milijardi dolara (po zvaničnom kursu na dan objavljivanja izveštaja iz savezne Skupštine u dnevnom listu "Politika"). I iz te pretpostavljene realnosti, uzima 10,17 odsto (22,5 milijardi dinara, ili nešto malo manje od 2 milijarde dolara) za budžet. Da bi se ostvario planirani društveni proizvod zemlje, vlada iznosi i odredjene pretpostavke : da se Jugoslavija uključi u medjunarodne finansijske i trgovinske organizacije i da u zemlji godinu dana ne rastu cene (dakle, da je inflacija na nuli) i ne menja se kurs dinara u odnosu na nemačku marku. Pri tome, potpuno se zanemaruje podatak da su gubici jugoslovenske privrede u ovoj godini 38 milijardi dinara i da tako devastirana ekonomija neće biti u stanju da ostvari novostvorenu vrednost društvenog proizvoda od 221,5 milijardi dinara.
Kad se podje od pogrešnih pretpostavki koje služe samo za ulepšavanje buduće stvarnosti i širenje lažnog optimizma, onda trezvenost i racionalnost ostaju u drugom planu, a svaka buduća inflacija, na primer, postaje iznenadjenje ili ujdurma novog svetskog poretka u zaveri protiv Jugoslavije. Kad cene počnu da rastu a dinar gubi snagu u odnosu na nemačku marku, onda će i sada planirani budžet biti mali da podmiri zahteve nezasite federalne države. Onda će se pokazati, da on niti služi razvoju, niti je štedljiv, a ponajmanje da je neinflatoran. Ko će se, medjutim, tada setiti šta su pričali Momir Bulatović ili Vojislav Šešelje pred novu 2000. godinu u zdanju jugoslovenskog Parlamenta.
Miša Brkić (AIM)
</body>