I ALBANCI ODLUCUJU?!
AIM Pristina, 21.12.1999
Posle vise nedelja teskih pregovora sa predstavnicima relevantnih politickih lidera kosovskih Albanaca na sastancima Kusnerovog Tranzicionog veca Kosova (ali i tajnim susretima), civilni administrator je ipak uspeo po samo njemu znanoj formuli da ubedi Ibrahima Rugovu, Hashima Thacija i Rexhepa Qosju da konacno svi potpisu dogovor o stvaranju zajednickog medjunarodno - kosovskog izvrsnog tela, koje ce delovati do odrzavanja izbora, i koje ce se zvati Privremena Administrativna struktura Kosova. Poznato je da je Kusner zbog nekih od njih morao da utrosi vise energije, ali je uspeo u svom naumu.
Stampa na albanskom jeziku sutradan je osvanula sa naslovnim stranicama i glavnom vescu: Potisan sporazum!, ali i fotografijama koje to potvrdjuju. Potpisivanje glavnih aktera za stolom u prisustvu Bernara Kusnera, Denisa Maknamare, Dana Evertsa i, naravno, stampe. Zatim fotografije na kojima se rukuju mladi Thaci i Ibrahim Rugova, dva rivala. I pored iznenadjenja nekih, ovo bi proslo u najboljem redu da ostro oko fotoaparata nije zabelezilo I Thacijev neuobicajeno cvrst stisak ruke Ibrahimu Rugovi. Thacijeva ruka je naprosto nabrekla dok mu je na licu lebdeo naoko bezazleni osmeh, Rugova sa blagim zaprepascenjem gleda u pravcu ruku, ali i Kusner to primecuje. Pogled mu je usmeren, iako poprilicno udaljen od njih dvojice, bas u pravcu njihovih ruku. Da to nije samo masta retkih koji su to odmah uocili govore i tiha prepricavanja po kuloarima sledecih dana. "Rugovi je unistena ruka", narodskim jezikom se oslikavalo ono sto se dogodilo. Kakva je poruka, svakako bi se zapitao neko ko nikada nije ziveo na Kosovu: Pretnja - "pazi sta radis?" Mozda i poruka: Ja sam jaci?!
Kakvi ce se dalje graditi "odnosi" izmedju mladog i vrlo aktivnog coveka koji je tek zagazio u politiku i iskusnijeg i moderiranog, ali "pasivnog" politicara, pokazace se vrlo brzo. Nagovestaji onoga sto sledi vec su se mozda pokazali na zajednickoj Konferenciji za stampu. Na pitanje novinara da li se obojica odricu dobrovoljno svojih dosadasnjih funkcija (Rugova - predsednika Kosova; Thaci - premijera), Rugova je istakao da to radi zbog naroda Kosova, da ce funkcije biti zaledjene do narednih izbora, mada se zna da moze biti smenjen samo na izborima. Thaci je to shvatio kao "gazenje dogovora samo nakon tri minuta od njegovog potpisivanja." Ali je ipak dalje odgovorio da ce se njegova Vlada transformisati i dodao, cinicnim tonovima i ocito kontradiktoran sa svojom prethodnom opaskom oko Rugovinog nepostovanja tek potpisanog sporazuma, da je "Rugovino predsednistvo vec integrisano u Administrativni savet Kosova."(!) Ipak, da li ce se zaista i crno na belo odgovoriti potpisanom sporazumu i u celosti ostaje da se vidi. Rok za transformaciju je 31. januar sledece godine, do kada je ostavljeno vreme da se njihove dosadasnje funkcije i formirani organi raspuste i da se kao predstavnici samo politickih partija integrisu u novo Prelazno Administrativno vece, koje ce od pomenutog datuma postati i operativno
- iako prelazno, ipak izvrsno. Dakle, vise nece postojati i koristiti se nazivi predsednik, premijer, predsednistvo Skupstine. Jos uvek ce postojati i Tranziciono vece Kosova koje ce zadrzati konsultativni karakter i koje ce, kako u dogovoru pise, biti prosireno (druge politicke partije ili ugledni pojedinci), a sudeci po tome sto ce celnici 14 departmana koji ce funkcionisati imati i obavezu da Tranzicionom vecu podnose izvestaje o svom radu, odnosno da ce ono imati mogucnost i da odbije neke odluke, izgleda da ce imati ulogu "Skupstine". Kusner ce zadrzati pravo veta ukoliko se u Administrativnom vecu Kosova za neku odluku ne izjasni trocetvrtinska vecina ili ne postigne koncenzus. Na celu ovog veca bice osam clanova, cetiri iz UNMIK-a i cetiri sa Kosova. Svako od predstavnika Kosova bice kopredsedavajuci po dva meseca.
Bernar Kusner je najavljujuci novinarima potpisani sporazum njega nazvao istorijskim za Kosovo, za njegovu buducnost " kako bi se izmedju ostalog mogla stvoriti i supstancijalna autonomija i samouprava i uslovi za prve slobodne izbore, sto je u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti 12 44". Kasnije su se pred novinarima kosovski predstavnici izjasnjavali za nezavisnost, ali je toga dana ovo bilo u potpunoj senci same informacije o postizanju zajednickog dogovora.
I dok je javnosti Sporazum prikazan kao ulazak Albanaca u proces odlucivanja, ipak jedna cinjenica kvari opsti ugodjaj. Kusner ima pravo veta. Sudeci po do sada iskazanoj medjusobnoj politickoj, ali reklo bi se i licnoj nesnosljivosti medju potpisnicima sporazuma, tesko je obezbediti i trocetvrtinsku vecinu oko donosenja eventulane odluke. Koncenzus jos manje, naravno ako nisu u pitanju odluke od opsteg znacaja i protiv kojih ni onaj ko zaista misli drugacije ne bi smeo da ne da glas, jer bi izgubio nenadoknadivo u zadrzavanju svojih pozicija (bezbednost, zastita manjina, osuda kidnapovanja, pojavu nekih "organizacija", protiv likvidiranja politickih protivnika i sl.). Dakle, opet je izvrsna vlast u rukama Kusnera. Bolje je dakle sloziti se sa njim i "biti kooperativan", nego izvoljevati nesto sto nije u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti ili je u interesu samo jedne politicke grupacije i tako pokazati svima ko je glavni. (?!) No, jos ce se pokazati gde zapinje i koliko zaista kosovski Albanci (ne)mogu da imaju i poslednji glas. Uostalom ni po Rezoluciji Saveta bezbednosti 12 44 niko osim civilne Misije OUN ne moze predstavljati legalnu i izvrsnu vlast na Kosovu. Upuceniji kazu da su potpisnici ovog Dogovora potpisali isto sto i na Konferenciji u Parizu. Izgleda samo da ih je neko na ovaj nacin i "podsetio" na taj potpis.
Pitanje koje se onda moze postaviti je zbog cega je Kusner insistirao na stvaranju ovog zajednickog tela, odnosno gde je interes albanskih predstavnika u njemu, ako su im ruke na elegantan nacin vezane? Kusner je svakako dobio dosta. Sada se njegova civilna administracija ne moze optuzivati da nije nista (ili je veoma malo) uradila na stvaranju institucija, jer u odnosu na nju postoje paralelne vlade (Thaci, Bukoshi) ili pak predsednik koji je izabran na izborima kosovskih Albanaca ( iako medjunarodna zajednica njih nije nikada priznala). Sada institucije koje su stvorili ovdasnji Albanci vise ne postoje. Drugo, vlade drugih drzava ne mogu da prst upere samo u njega ukoliko im se neki potez ne dopada, sada svi clanovi ovog tela snose odgovornost, a da se oni ukljuce dobijena je i posebna dozvola. Thaci, Rugova i Qosja dobili su po prvi put priliku da budu priznati, dobiju legalitet u svojim delovanjima (doduse u Administrativnom vecu) i budu uvazavani od strane medjunarodne zajednice.
I dok se na povrsini kao kljucna stvar za povecanje bezbednosti Kosova, ali i stvaranje institucija i poboljsanja opsteg zivota, smatra upravo Administrativno vece Kosova, odnosno ucesnici - trojica politicara kao kljucna za postizanje nekih napredaka u ovom pravcu, s druge strane politicka scena Kosova je na neki nacin prokljucala. Pripadnici brojnih drugih poltickih partija podigli su svoj glas ne prihvatajuci mogucnost da su oni manje doprineli aktuelnom statusu Kosova, odnosno da su minorne u odnosu na Thacijevu, Rugovinu i Qosjinu partiju. Vlada opste misljenje da se vodi "nepostena borba pred izbore", odnosno da se pomenuta trojica uzimaju kao kljucne licnosti od strane medjunarodne zajednice koja ih, stvarajuci im teren da se politicka borba za vlast vodi izmedju njih, ukljucuje i u Administrativno vece Kosova, u koje su uprte sve oci kosovskih gradjana. Nacionalni pokret za oslobodjenje Kosova, koji je participirao u Thacijevoj privremenoj vladi dan pre potpisivanja sporazuma, u znak neslaganja se povlaci iz nje. Bajram Kosumi, koji je u istoj vladi obavljao funkciju ministra za informisanje, ali je istovremeno i predsednik Parlamentarne partije Kosova, raskinuo je koaliciju sa Qosjinim Ujedinjenim demokratskim pokretom. Liberalna partija Djerdja Dedaja najavljue da ce od sada biti najveca opozicija Administrativnom vecu Kosova ukoliko Kusner i dalje bude odbijao da se konsultacije vrse i sa drugim politickim partijama sirokog politickog spektra. To isto najavljuje i Kosumi. Neki predstavnici partija smatraju da je ovo bio neophodan potez, ali i da ocekuju da njihovi predstavnici budu ukljuceni u Tranziciono vece Kosova, koje I tako treba da bude prosireno. Bajram Kosumi u stvari konstatuje: Kusner je uradio dobru stvar jer je pokusao da ujedini rivale, ali je s druge strane postigao da se albanska politicka scena raspadne. Na prvi pogled tako se nesto i dogodilo. Mada valja sacekati i prve korake Administrativnog veca Kosova, da bi se videlo koje politicke partije ce biti kome opozicija u ovom vecu, odnosno kako se ne ocekuje kompaktnost, kome ce davati javne podrske, a koga osudjivati. I dok sada svaka od politickih struktura koje su ostale ispred zgrade UN u Pristini planiraju svoje metode "borbe", mrlju na novo administrativno i izvrsno telo svakako stvara i neucesce predstavnika srpske zajednice na Kosovu. Kushner je u susretu sa novinarima izjavio da su u stalnom kontaktu sa Srbima, ali da ih do sada nisu ubedili da i oni uzmu ucesce u ovom telu.
Momcilo Trajkovic, predsednik Srpskog Nacionalnog veca je povodom
ovog dogovora izjavio da se trude "da srpskom narodu predoce sta je u
tom sporazumu, sta je u aneksima sporazuma, kakava se to politika vodi i
sta se to iza njegovih ledja desava. Na Kosovu nema ni jednog ozbiljnijeg
Srbina koji ce pristati na ukljucivanje u fantomsku organizaciju koju danas
stvara gospodin Kusner". Izvrsni odbor Srpskog Nacionalnog veca ocenio
je da su formiranjem prelaznog administrativnog veca Srbi dovedeni u
neprihvatljiv i ponizavajuci polozaj i misljenja su oni, da ovim potezom
samoproklamovana Thacijeva vlada dobija legitimitet, te se jos vise
produbljuje jaz izmedju srpske i albanske zajednice. Prvi komentari
ovdasnjih nezavisnih analiticara na Trajkovicevu izjavu glase da je
samoproklamovano, i da jos jedino deluje paralelno u odnosu na civilnu
Misiju OUN, upravo Srpsko nacionalno vece. Oni su misljenja da je
Slobodan Milosevic ubio ideju o multietnickom Kosovu svojim vladanjem
na ovom prostoru vise od deceniju, a ne kosovski Albanci i pored, kako
kazu , incidenata na etnickoj osnovi koji se desavaju u poslenje vreme, sto
je, isticu oni, izjavom o neucestvovanju u novostvoreno zajednicko telo
dokazao i sam Trajkovic. Takodje su i misljenja da rezim u Beogradu jos
uvek u rukama "drzi" kosovske Srbe i njima manipulise, uterujuci im
strah, ali i sa ciljem da on i dalje ostane na vlasti. Ovdasnji hronicari
kosovskih prilika ne iskljucuju da je tesko doneti odluku i ucestvovati u
zajednickom izvrsnom telu kada su " manjinski Srbi godinama vladali
vecinskim Albancima". I dok se gotovo svakodnevno predstavnici
kosovskih Srba izjasnjavaju da nece ucestvovati u ovom
Administrativnom vecu, Kusner i predstavnici civilne misije ocekuju da se
ovaj stav promeni. Ukoliko do toga ne bude doslo, znacaj ovog novog
izvrsnog tela nece biti umanjen, ono ce funkcionisati kako - tako.
Prognoze se krecu izmedju misljenja da njihov rad nece biti dobar i da ce
propasti (usled nedostatka i minimuma zajednicke programske osnove),
do toga da je potez dobar, da treba istrajati i da ce ovo telo mozda ipak
uspeti da smanji uzavrele tenzije izmedju "domacih" politickih aktera,
koje, po mnogima, generisu cak i zlocin sa politickim predznakom .
Sledeca godina, sudeci po onome sto se ocekuje na politickoj sceni
Kosova, moze da bude veoma zanimljiva. Moze cak da bude i indikator
narednog duzeg perioda - put kojim ce Kosovo krenuti. Rugova je ovaj
period shvatio kao period priprema za izbore i kao predizbornu kampanju.
Thaci se obreo u Sarajevo i sreo sa predsednikom Federacije BiH Alijom
Izetbegovicem. Ko je na potezu?
AIM Pristina
Ana BARDHI
</body>