DEPONIJE UMESTO KNJIGA

Podgorica Dec 19, 1999

Nasilje nad kulturom

Bilo je potrebno više od osam meseci da se zastakle izlozi Britanskog saveta i Gete instituta koji su polupani u osvetničkom i primitovnom divljanju grupica udarnih patriotatokom NATO intervencije. Nakon tog nemoćnog izliva gneva i moćne pljačke, zgrade kulturnih centara koje se nalaze u samom centru Beograda, mesecima su se pretvarale u deponije smeća, dok su tokom noćnih časova služile kao priručni toalet onima koji su tumarali izmedju obližnjih kafana i klubova.

AIM, PODGORICA, 19. 12. 1999 (Od dopisnika AIM iz Beograda)

Umesto novih knjiga, filmova, gostovanja i izložbi, prostorije Francuskog kulturnog centra i Američke čitaonice već mesecima prekrivaju otpaci koje su prolaznici, uz blagonaklono smeškanje čuvara reda, revnosno danima i mesecima ubacivali kroz prazne izloge. Zidovi išarani psovkama i uvredljivim parolama, uz delove kompjutera i nameštaja u gomili srče na podu, trebali su da posluže kao poruka onima koje su tu predstavljali svoju kulturu. Ta poruka je utoliko bila jasnija i eksplicitnija, jer je policija nekoliko puta onemogućila gradske službe da raskrče nered. Kada je ta neprijatna slika već postala deo sivila Knez Mihailove ulice, republičke vlasti su konačno dale neku vrstu saglasnosti da se srede fasade ovih zgrada i zastakle staklene površine.

"Nadam se da ćemo barem da napravimo inventar onoga što smo ranije posedovali, jer su mnoge stvari uništene, pokradene ili nestale", kaže Nadja Petrovski, pres ataše Francuskog kulturnog centra. Ova zgrada je demolirana i opustošena još tokom prvih dana rata. Iz noći u noć smanjivao se broj čitavih prozora, dok su u nekoliko navrata, iz nezaštićene zgrade iznošeni vredniji predmeti koji su ostali poštedjeni kamenica, motki i nogu onih koji su, verovatno prvi put, prekoračili prag ovih zdanja. Uništena je polovina video fonda, kompletna filmska arhiva, nisu više nikad pronadjene vrednije knjige i monografije, mada je veliki deo knjiškog fonda spašen zahvaljujući studentima i profesorima Filološkog fakulteta koji su deo biblioteke, uz negodovanje onih koji su gazili po publikacijama, sklonili u zgradu Filološkog fakulteta. Filmska sala je potpuno ruinirana, nestali su ili uništeni filmski projektor, tehnika, beta uredjaj i gotovo svi kompjuteri. "Ostale su netaknute samo kancelarije na drugom spratu u kojima nije bilo ničeg vrednog", dodaje naša sagovornica.

Unutrašnjost zgrade koja nosi simbolični naziv Union (Zajedništvo) čuvalo je svega nekoliko traka koje su bile razapete preko razlupanih izloga. No, i to je bilo suvišno, jer u prostorijama više nije ni bilo nečeg vrednog. Jedino su još spoljašnji zidovi predstavljali ispit hrabrosti za mlade patriote.

Retko ko se osvrtao dok su grupice mladića sa bočicama sprej-farbe ispisivali razne pogrdne reči, jer je i to u smutnim ratnim danima, poput pesme na Trgu Republike izgledalo kao vrhunski gest otpora. Posle njih su centarposećivale organizovane grupe pljačkaša koje niko nije sprečavao da iznose šta god hoće. Na zidovima zdanja koje je francuskoj državi poklonila Kraljevina Jugoslavija još 1936. godine, redjale su se poruke o "američkim govnima", "NATO ubicama", "zapadnom smeću", dok su piloti NATO-a pozovani da sidju dole ako smeju``. Poziv je na kraju prihvaćen, strani vojnici su zaista kročili na tlo Srbije, samo što se nisu ostvarile zapaljive pretnje pisaca grafita pogrdne sadržine. Za njih jedina uteha može da bude to, što se ni njihov očiti uzor, pevač grupe Van Gog, koji je tih dana hrabrio masu na Trgu republike stihovima "neka se spuste na zemlju/onda ću umesto pevanja/pogledati u oči/i pucati bez oklevanja" nije najbolje snašao u novonastalim prilikama. I on je naprasno odustao od najavljivanog gledanja u oči, pucanja, ali ne, na žalost i od pevanja.

U tom zapaljivom, u ratno vreme pomodnom zanosu koji je sve strano doživljavao kao neprijateljsko zapadni kulturni centri su poslužili kao neprijatelj kakav se samo mogao poželeti: bio je lako dostupan, potpuno besmpomoćan i nezastićen i dobro oskbljen vrednim stvarima. Osvetnički talas opustošio je tih dana Britanski savet, Gete institut i pre svega Informativni centar SAD gde su, potpuno istim rukopisom, sve vrednije stvari polomljene ili ukradene uz poznate poruke tipa, "NATO killers", "ovo je Srbija", i najćešće, "fuck off". Malo ko je mario što su te su poruke izrečene na pogrešnom mestu, jer umetnici iz zapadnih zemalja, sigurno nisu bili savetnici svojim političarima, niti su učestvovali u bombardovanju ove zemlje. Uništavači svega zapadnog u transu su zaboravili da zapravo uništavaju sopstveni grad i lepe beogradske stare zgrade, samo zato štro su u njih smeštene strane institucije kulture.

Demoliranje kulturnih centara je bilo toplo prihvaćeno od strane republičkih vlasti, dok je državna televizija svako veče dok su trajali juriši na strane kulturne institucije uredno prenosila slikom i rečju uništavanje i iživljavanje nad stranim centrima kulture, ambasadama i predstavništvima. Višemesečni pokušaji opozocionih gradskih vlasti da poprave unišeteno bili su sprečavani čak i policijom. Potpredsednik gradske Vlade Milutin Randjelović nam kaže, da su gradske službe još tokom rata nekoliko puta sprečavane da uklone otpad uz obrazloženje, da to nije u njihovoj nadležnosti. "Nismo odustajali. To je za nas bila pre svega moralna obaveza", kaže Randjelović. Nakon brojnih pisama koja je tim povodom na adresu Ministarstva unutrašnjih poslova uputila Skupština grada, ovih dana je napokon dobijena, doduše prećutna saglasnosti da se zastakle velike površine okrenute prema ulici. "Situacija se nešto promenila i gradske vlasti su krenule sa uredjivanjem Francuskog kulturnog centra``, kaže Nada Petrovski. "Samim tim što je francuska država pokušala u više navrata da ovaj prostor osposobi i da mu vrati prvobitni izgled pokazuje, očigledno postoji dobra volja da se nastave kontakti sa ovom sredinom. Mi se pripremamo. Kada se uspostave diplomatski odnosi, želimo da Francuski kulturni centar bljesne novim sjajem".

Sudeći po akutelnoj političkoj klimi u Beogradu proći će još dosta vremena pre nego što se ovi kulturni centri vrate svojoj izvornoj funkciji, uobičajenim programima i svakodnevnim aktivnostima. Do tada će ovde dolaziti samo gosti iz "prijateljskih zemalja" koji se uklapaju u kontrolisanu medijsku sliku koja je prekrila Srbiju. U njoj nema mesta čak ni za informacije o renoviranju ovih zdanja. Rasčišćavanjem djubreta i srče sa poda ovih zgrada ipak nesto promeniti: nestaće idealni dekor za fotografisanje onima, koji su u uništenim i pokrademim kulturnim centrima videli šansu da fotografijom ovekoveče sebe u ambijentu poraženog neprijatelja.

Slobodan Kostić(AIM)

</body>