TAJVANSKI SINDROM I ODBIJANJE TIRANE
AIM Tirana, 14.12.1999
Buka milijardi koje je Tajvan obecao da ce sasuti u Makedoniju, ne moze se reci da je prosla neprimetno I u Albaniji. Na vrhuncu kampanje NATO bombardovanja, nakon cega su kineski demonstranti besni zbog bombardovanja kineske ambasade u Beogradu napali albansku ambasadu u Pekingu, zajedno sa americkom I britanskom ambasadom, izdavac dnevnog lista "Koha Jone" istovremeno I clan albanskog parlamenta, proglasio je stvaranje Drustva prijateljstva Albanija - Tajvan. U ovo Drustvo se registrovao I odredjeni broj poslanika I novinara.
Politicki krugovi u glavnom gradu uopste reagovali su sa ironijom I skepticizmom. Izdavac Nikolle Lesi koji je poznat po svojim cesto provokativnim stavovima, ovoga puta je izabrao subjekat koji takoreci nista nije govorio osrednjem Albancu. Istorija dveju Kina I konflikt gigantskog komunistickog kontinenta sa malim kapitalistickim ostrvom veoma je malo, ako ne I nimalo, poznat Albancima. Velika ljubavna istorija koja je kasnije zamenjena istorijom mrznje prema komunistickoj Kini, nikada nije ostavila prostora za mali Tajvan I za krizu koja je decenijama sudarala Peking sa Taipejiom. U svakom slucaju zvanicni stav Tirane bio je priznavanje samo jedne Kine, to znaci one koja ima mesto stalne clanice u Savetu bezbednosti I koja je od ne tako malog uticaja u velikim odlukama medjunarodne politike.
Lesijeva I inicijativa njegovih kolega pracena je, u medijima koje on kontrolise kampanjom podrske za brzo uspostavljanje odnosa sa dalekim ostrvom. Neorganizovana I konjukturalna, spekulativna I naduvana obecanjima miliona u koje je malo ko bio spreman da poveruje, ova inicijativa nije uzeta za ozbiljno ni od strane albanskih politickih krugova.
Ipak, Lesi koji kako izgleda vidi dobru mogucnost za svoj biznis u zblizavanju sa Tajvanom, uspeo je da se septembra ove godine sretne sa tajvanskim premijerom Vincent Sieu, tokom posete ovog poslednjeg Skoplju. Ono sto je objavljeno nakon susreta ucinilo je sve jos nejasnijim. Lesi je nakon povratka u Tiranu izjavio da Tajvan nudi oko 800 miliona USD za uspostavljanje odnosa sa Albanijom, ali ovu vest nikada nije potvrdio zvanicni Taipei.
Ovaj susret, prvi izmedju jednog albanskog zakonodavca sa jednim visokim zvanicnikom otoka, cini se da je pribavio potrebnu ozbiljnost Lesijevoj sali, dok je albanska administracija ostala u potpunoj sutnji oko toga. Tajvanska ambasada u Skoplju preduzela je kasnije nekoliko demarsa za slanje svog predstavnika u Tiranu. Izvori pri ministartsvu inostranih poslova kazu da je tajvanski ambasador u Skoplju vise nego jedanput zatrazio da privatno doputuje u Albaniju, ali do sada to putovanje jos uvek nije realizovano.
U medjuvremenu, iz susedne Makedonije, sada vec diplomatskog partnera Tajvana u regionu, I dalje dolaze kontradiktorni signali. Politicki lider Albanaca u Makedoniji Arben Xhaferi je u jednoj svojoj izjavi isticao da "Albanija, kao stara drzava ne moze sebi da dozvoli takve avanture sa nepoznatom medjunarodnom cenom". Politicki saveznik u Vladi Georgijevskog, Xhaferi je na ovaj nacin poslao upozoravajuci signal kojeg Albanija nije mogla da ignorise jer se I tako nalazi u veoma delikatnoj medjunarodnoj poziciji zbog unutrasnjih kriza I problema Kosova. S druge strane, sami Makedonci nisu sigurni da ce se obecanih milijardu dolara od strane Taipea u potpunosti sliti u njihovu kasu.
U stvari, problem odnosa sa Kinom nikada ranije nije postavljenu albanskoj politici. Nakon 20-njeg ideoloskog flertovanja rezim Envera Hoxhe udaljio se od kineskog uticaja 1978. godine, ostro kritikujuci liniju zblizavanja koju je Peking jos tada poceo da manifestuje sa Zapadom I posebno SAD. Medjutim, prava istorija albansko - kineskih odnosa izgleda da pocinje ranije, 1955. godine, kada je mala balkanska zemlja tada clanica sa punim pravima u OUN postala inicijator I sponzor prijema komunisticke Kine u Organizaciju Ujedinjenih nacija. Ovaj istorijski doprinos Albanije ostao je u diplomatskim analima kao jedan neuobicajen I cudan presedan, ako se ima u vidu da je u godinama koje su usledile Kina postala glavni finansijski donator za izgradnju najsiromasnije zemlje u Evropi. S druge strane, danas se na ovaj detalj moderne istorije Albanije u Tirani gleda kao na jos jednu obavezu vise, kako se ne bi pod sumnju stavili odnosi sa jednom zemljom za koju je nekada investirano ne tako malo, u staklenoj palati u Njujorku.
Medjutim, svakako, danasnjica vredi mnogo vise za Albance nego jucerasnjica. Na uspostavljanje diplomatskih odnosa izmedju Tajvana I Albanije, u Tirani se gleda sa prirodnim strahom koji pobudjuje nepoznato. Zna se sta bi Albanija izgubila uspostavljanjem odnosa sa Tajvanom, ali ostaje nesigurno sta bi ona dobila time. Albanci mogu da zamisle kinesku reakciju u slucaju uspostavljanja odnosa sa Tajvanom. Makedonski presedan jasno govori.
U prvom redu Albanija kao zemlja angazovana I direktno zainteresovana za krizu na Kosovu I njen buduci status, ne moze a da ne racuna na kineski veto u Savetu bezbednosti. Medjutim, osim nesporne medjunarodne uloge Pekinga I njegove tezine u svim glavnim globalnim institucijama, Albanija racuna I nekoliko stotina miliona dolara gubitka usped eventualnog prekida diplomatskih odnosa sa Kinom. Nekoliko ugovora za investicije u energetici, infrastrukturi I rudarskoj industriji, potpisanih sa kineskim kompanijama, mogli bi biti anulirani u slucaju da Tirana da zeleno svetlo za uspostavljanje odnosa sa Taipejom.
Ove hladne racunice posebno znacajne za tezak polozaj u kojem se zemlja nalazi, do sada su izbegle iskusenje koje podstice "diplomatski ugovor" sa bogatim Tajvanom. Stavise, tajvanski zvanicnici su jasno stavili do znanja pre nekoliko dana da nisu za kupovinu diplomatskih odnosa.
S druge strane, u kancelarijama albanske drzave vec odavno kruzi jedna realistickija teza I ostvarljivija nego sto je ona o uspostavljanju diplomatskih odnosa. Albanski zvanicnici ne iskljucuju mogucnost da sa Tajvanom uspostave odnose na nizim trgovinskim I kulturnim nivoima. U Tirani poznaju presedan otvaranja tajvanskih trgovinskih I kulturnih predstavnistava koja se vec nalaze u svim vecim gradovima Evrope I SAD. Ova spirala je do sada ostala neaktivirana, ali ne bi bilo cudno da se vec sutra krene ovim pravcem.
Upravo u vreme kada se u albanskoj I inostranoj stampi raspravlja o tajvanskom sindromu, albanski predsednik Meidani otputovao je u Peking u zvanicnu posetu, na celu veoma velike delegacije. Rutinska izjava glasnogovornika ministarstva inostranih poslova da "Albanija priznaje samo jednu Kinu", nije ostavila prostora nikakvoj dilemi. Izgleda da je Albanija imuna na "tajvanski sindrom" bez obzira na to sto bi joj dolari dalekog azijatskog otoka bili od preke potrebe.
AIM Tirana
Besim VORPSI
</body>