ALBANSKA EKONOMIJA: BOLJA U RATU NEGO U MIRU
Efekti kosovske krize tokom rata na Kosovu I kasnije
AIM Tirana 13.12.1999
Albanija je izasla kao pobednik iz rata na Kosovu, ne samo moralno vec I ekonomski. Tokom meseci krize, domaca valuta je ostala jaka u odnosu na inostrane valute, inflacija je bila minimalna, zaziveo je sektor usluga dok je u medjuvremenu I izvoz zabelezio rast. U jednom tek objavljenom izvestaju Banke Albanije - centralne institucije koja uredjuje monetarnu politiku - obznanjeno je da se bez obzira na stvorene teskoce " ocenjuje da je nacionalna privreda poboljsanja u poredjenju sa periodom pre pocetka krize ". Ovo je na neki nacin iznenadjujuca izjava, ako se ima u vidu velika seoba oko 500 hiljada kosovskih emigranata koji su takoreci u nekoliko nedelja preplavili razrusenu infrastrukturu najsiromasnije zemlje u Evropi. Medjutim, prema albanskim ekspertima ekonomije, trenutna pomoc medjunarodne zajednice I angazovanje domace populacije omogucili su ubiranje izvesnih prednosti od kosovske krize.
Masovno proterivanje populacije krajem marta ove godine, bila je najociglednija posledica rata na Kosovu. Najveci deo proteranih presao je granicu Republike Albanije. Takoreci za dve nedelje domaca populacija se povecala za oko 15 odsto. Nedostatak prikladne infrastrukture I vidljiva destabilnost zemlje u ovih poslednjih godina nisu davali nade u prevazilazenju te situacije. Utoliko pre sto se verovalo da ce se konflikt nastaviti do kraja godine I da ce iseljeni Kosovari ostati u Albaniji do kraja 2000 godine. Medjutim, to se nije dogodilo. Potpisivanjem mirovnog sporazuma nakon manje od tri meseca od izbijanja rata, praceno je isto toliko neverovatno I trenutnim povratkom raseljenih na Kosovo. Bili su to obrti "sudbine" koji ne samo da su spasili albansku ekonomiju od daljih steta, vec su joj obezbedili I izvesne dobiti.
Jedna od najvecih teskoca sa kojom se zemlja suocila bio je nedostatak infrastrukture, emergencija u hrani, transport ljudi iz severoistocnih zona u dubinu teritorije, smestaj - da bi se docekalo na stotine hiljada ljudi. Medjutim, zahvaljujuci pomoci medjunarodne zajednice, angazovanju albanske Vlade I populacije, ova hitna situacija prevazidjena je veoma dobro. Cak, uspelo se u stvaranju uslova za docek I veceg broja raseljenih I za njihovo izdrzavanje I nakon 1999. godine . Ova nastojanja su imala svoju pocetnu cenu po privredu I budzet albanske drzave. Vlada je morala da blokira izdatke za investicije I za povecanje veoma niskih plata radnicima u drzavnom sektoru. Osim blokiranja investicija, u glavne stavke izdataka za krizu treba racunati I paralizaciju strukturnih reformi I operacija privatizacije. Osetni porast stepena rizika za investiciju u zemljama regiona Balkana, posebno u Albaniji, vidi se I u padu interesovanja stranih investitora, kao I domacih, za ucesce u procesu privatizacije drzavnih preduzeca. Tako masa dohotka ukalkulisana u budzet, nije realizovana od privatizacija. I investiciona aktivnost firmi prisutnih na domacem trzistu u velikoj meri je bila blokirana. To su pojave koje su se prema ekspertima mogle pokazati u negativnim tokovima, smanjujuci sanse za stabilnost makroekonomskih ravnoteza u srednjorocnom periodu.
Izrazeni u ciframa, dodatni troskovi Albanije u prevazilazenju krize iznosili su oko 150 miliona USD. Ovoj cifri treba dodati i oko 10 miliona USD redukcije dohotka od carina, kao posledica povecanja fiskalnog odliva, odnosno jedna od direktnih posledica krize. Ovi troskovi bili bi nepodnosljivi ili bi bili praceni rusilackim pogorsanjem ekonomskih pokazatelja u slicaju kada medjunarodna zajednica ne bi reagovala, prihvatajuci zahtev albanske Vlade za direktno finansiranje njenog budzeta sa oko 160 miliona USD.
Finansiranje u navecem delu od strane madjunarodne zajednice I izdataka za izdrzavanje pridoslih sa Kosova, osetno je doprinelo izbegavanju novom izbijanju inflacije. Kako tokom mesci krize, tako I nakon nje, monetarna politika nije pretrpela deformacije I inflacija je stabilizovana na nivou industrijalizovanih zemalja. Predvidja se da na kraju godine ona ne bude veca od pet odsto u poredjenju sa prethodnom godinom.
I letimican pogled na neke stavke bilansa uplata albanske drzave za period mart - maj 1999. dovoljan je da bi se shvatilo da je dolazak u zemlju 500 hiljada Kosovara pracen posledicama koje se mogu okarakterisati daleko od fatalnih. Tako, dohotci od izvoza usluga: u bilansu raseljeni se klasifikuju iz metiodicnih razloga u kategoriju "turisti" - povecane su za 4,7 puta, dostigavsi pozitivan bilans od 88 miliona USD. Prema podacima Banke Albanije, kosovske izbeglice su potrosile pozamasne kolicine valutnih sredstava za neophodnu robu svakodnevne potrosnje I za kiriju. Napravljeni racuni pokazuju da su dnevni troskovi po osobi iznosili oko 1,4 americkih dolara sto znaci da je zajedno sa izbeglicama albansko trziste preplavilo i 59 miliona USD. Njihov izvor je bila ustedjevina kosovskih porodica kao I posiljke iz emigracije. Jos jedan izvor valuta za Albaniju postali su I transferi novca na ime medjunarodnih organizacija, humanitarnih agencija, medija, vojnih trupa koje su bile veoma prisutne u mesecima krize.
I bilans trgovine sa inostranstvom pokazao se pozitivnim u kosovskoj krizi. Povecanje populacije za oko 15 odsto aprila meseca 1999. godine, prouzrokovao je porast unutrasnjih potrazivanja sto se sa svoje strane ogledalo u porastu uvoza (uglavnom potrosnih roba) za oko 35 odsto u poredjenju sa tromesecjem pre krize. Zapazanja Banke Albanije pokazuju da je izvoz povecan za oko sedam odsto I kao posledica cinjenice sto su pri povratku na Kosovo izbeglice nosile sa sobom I pozamasne kolicine prehrambenih artikala I industrijske robe.
Konflikt na Kosovu je kao posledicu imao I pad posiljki novca od strane 500 hiljada Albanaca koji rade u Grckoj, Italiji ili Nemackoj. Medjutim, ovaj pad je nadomesten na privrednom nivou posiljkom sume od oko 31 miliona USD od strane Evropske Unije, kao podrsku vladinom budzetu. To su faktoru cije sadejstvo objasnjava zasto je albanski "lek" u petomesecnom periodu april - avgust 1999. bio stalno stabilan u odnosu na druge valute. Ne treba ovde zaboraviti ni cinjenicu da je odmah nakon zavrsetka rata albanski lek poceo da se koristi I na kosovskom trzistu u blizini granice sa Albanijom, uporedo sa dinarom I nemackom markom.
Razumljivo je da su ostri razvoji u regionu doveli do prekida stranih investicija. Medjutim, tome su prethodili jos nemiliji unutrasnji razvoji.
- kao posledica haosa koji je nastao u drzavi, strane investicije su opale od 90 miliona USD registrovanih u 1996. godini na 40 miliona USD. Nasuprot ovome, I tokom meseci kosovske krize I na ovom polju zabelezeni su pozitivni razvoji. Rec je o realizaciji znacajnih investicija u infrastrukturi, kao sto je izgradnja ili obnova puteva ili pak izgradnja aerodroma u Kuksu. To su cinjenice koje su podstakle Shkelqina Canija, guvernera Banke Albanije da izjavi da se u mesecima kosovske krize "ekonomska situacija nije pogorsala kao sto je bilo predvidjeno". I upravo guverner Cani je taj koji veruje da ce krajem ove godine "makroekonomska situacija u Albaniji biti u programiranim granicama". Iako se nije pretvorila u nekakvu war ekonomy, albanska privreda izgleda se bolje drzala u ratu nego u miru.
AIM Tirana
Andrea STEFANI
</body>