BEZ REFORMI NEMA NOVIH ARANZMANA
AIM Skopje, 13.12.1999
Poslednja ovogodisnja runda pregovora Vlade Makedonije i predstavnika Medjunarodnog Monetarnog Fonda, koja je odrzana neplanirano paralelno sa produzenim turbulentnim pretsednickim izborima, bila je veoma duga, naporna i teska, ali i uspesnija neko ijedna ranije. Tako su bar zadovolnji, na kraju, ocenili celnici dveju delegacija Boris Stojmenov, ministar finansija i Bisvardji Banerdji, sef misije MMF-a za Makedoniju. Usaglaseni su glavni ekonomski parametri: rast bruto drustvenog proizvoda od 6 % i inflacije 4% u koju je ugradjenjedan procentni poen ocekivanog porasta cena prilikom uvodjenja poreza na dodatnu vrednost od prvog aprila naredne godine.Dogovoreno je zatim da zaposlenost poraste 4,5%, da 20 % budjeta ide za reforme i razvoj i da se ovi strateski ciljevi ostvaruju relaksiranijom kreditno monetarnom politikom nego sto je to bilo do sada. Planirane su pare za otpremninu oko 10 hiljada radnika koji ce ostati bez posla i za stimulaciju samozaposljavanja putem povoljnih kredita za mala i srednja preduzeca.
Guverner Narodne Banke Ljube Trpeski objasnjava da ce novcana denarska masa biti povecana za 13,5 % u odnodu na ovogodisnju, da ce krediti koje banke mogu plasirati u privredna preduzeca porasti za 18 procenata i najavljuje skidanje administrativno postavljenih limita kada se za to stvore uslovi. Narodna Banka ce braniti stabilnost kursa nacionalne valute time sto ce za oko 20 miliona dolara otkupljivati deo ocekivanog viska ( procenjuje se na 55 miliona dolara),cime ce povecavati devizne rezerve zemlje, a radice i na tome da reprogramira deo makedonskih dugova zemljama clanicama pariskog kluba koji dospevaju 2000-te. Za razliku od prosle godine, prilikom zavrsnih izjava sefova dvaju pregovarackih timova ove, nije izricito naglaseno da ce biti nastavljena cvrsta politika stabilnog kursa denara.
Medjutim, zato je podvuceno da ce plate zaposlenih i dalje,kao I proteklih sest godina , ostati na "na ledu", da ce se maloprodazne cene nafte formirati slobodno i pratiti kretanje cena na svetskom trzistu, te da vlada nece smeti iz budjeta davati novac za sanaciju steta nastalih piramidalnim stedionicama.
Dakle,da bi povratila izgubljeni ugled i poverenje strogih svetskih monetaraca, u funkciji ostvarivanja svega sto je dogovoreno Makedonija ce morati da stavi celokupnu drzavnu finansisku politiku, budjet, kao i da sprovede reforme u strukturni privrede, drzavnoj administraciji i poreskom sistemu. Bice to veliki zalogaj koji valja progutati , jer ce od toga zavisiti ubuduce ne samo politika MMF-a prema ovoj zemlji , vec i ponasanje ostalih finansiskih i politickih institucija Medjunarodne zajednice.
Svetski monetarci su ovom prilikom vise nego ikada pritiskali da se nastavi sa zapocetim reformama u svim oblastima. Sretstvima dobijenim od poreza na dodatnu vrednost stoga je isplanirano da se finansiraju socijalne i strukturne reforme. Za reforme javne administracije ce otici 2,3 posto budjeta, a za realizaciju razvojne komponente 11,6 posto sredsava.Umesto dosadasnji 7% ,cak 20 procenata budjeta ce biti investirano u strukturne reforme privrede, to je negde oko 2,6 milijardi denara. Za kapitalne investicije se planira izdvajanje 5,5 milijardi denara, a za stabilizacijoni fond Narodne banke 1,5 milijardi denara.
Kako je doslo do usaglasavanja stavova i do vidljivog optimizma koji je manifestiran nakon obavljenog posla ?
Pa, kaze ministar Stojmenov, razgovarali smo otvoreno o borbi protiv siromastva i o razvoju, razmenili saznanja, analizirali brojke, debelo se ubedjivali i uz pomoc dobre volje stigli do pocetka zeljenog cilja. Ljudi hoce da nam pomognu , veruju u nas. Ne smemo ih izneveriti, jer ce nas to preskupo kostati, istice prvi makedonski finansijer i dodaje da je ucinjen tek prvi korak, te da do kraja treba jos mnogo toga uraditi.Da bi omogucili kraj recesiji i start pravih reformi, odnosno razvoja slabasne makedonske privrede mora se ostvariti sve ono sto je sa MMF ovoga puta dogovono.
Medjutim, na pocetku pregovora oprezni monetarci u to nisu bas bili posve ubedjeni. Zbog toga su insistirali da se rast BDP pozicionira na 2,5%, a inflacija na 1,5% . Ipak su strpljivo saslusali argumente makedonske delegacije o postignutom u Makedoniji ove 1999-te, godine kosovske krize i raznih domacih politickih potresa. A to je da ce umesto projektovanog pada BDP (bruto domaceg proizvoda) od 4 % godina biti zavrsena njegovim porastom od 2,5%, sa industriskom proizvodnjom na proslogodisnjem nivou, sa kakvom - takvom, ali ipak, odrzanom makroekonomskom stabilnoscu i cvrstim kursom domace valute denara. Ostvaren je visak od tri milijarde denara (1DEM=31MKD), tako da ce 99-ta godina, umesto sa planiranim deficitom od 5,6%, zavrsiti sa izbalansiranim budjetom u kojem su ugradjeni troskovi za kosovske izbeglice i strukturne reforme. Procene makedonske Vlade da je za prvu godinu novog mileniuma potrebno projektovati ambicijoznije makroekonomske agregate bile su zasnovane i na tome da su osvojena nova trzista u Evropi i SAD, da se otvorilo Kosovo, kao i da ima takvih ozbiljnih nagovestaja i iz SRJ sa kojom se do skora najvise trgovalo. Racuna se zatim i na direktne investicije iz inostranstva, osobito na one od vec dogovorene prodaje Stopanske Banke partnerima iz Grcke,EBRD-u i IFC-u na primer,od koje se ocekuje inkasiranje 146 miliona DM, na domacu stednju koja je u porastu, kao i na potpisivanje novog finansiskog aranzmana sa MMF-om koji bi omogucio da u zemlju dodje u paketu 30 miliona eura granta i 50 miliona uera kredita Evropske Unije pod veoma povoljnim uslovima. Bilo je, kazu ucesnici u pregovorima, predstavnici 12 timova domacih eksperata, dosta ubedjivanja da ce Vlada konacno prodati ili likvidirati cetiri najveca gubitasa zbog kojih je zemlja prakticno ove godine, prvi puta od osamostaljivanja i uspostavljanja saradnje sa MMF-om ostala bez finansiske podrske u vidu ESAF aranzmana. Dogovoreno je da nova runda pregovora o tome pocne kada se izvrsi domaci zadatak dat jos pretprosle godine. I prthodna, kao i ova nova vladajuca garnitura u zemlji, uglavno zbog politickih razloga, nije smogla hrabrosti da ga ispuni.
Sef misije MMF za Makedoniju Bisvardji Banerdji je prihvatio na kraju reformske projekcije budjeta i makroekonomske politike makedonske pregovaracke delegacije i ostavio, jasno i glasno, nove zadatke Vladi. Ona ce morati, do njegovog novog dolaska, negde krajem februara 2000, pod uslovom da, naravno, sve bude teklo kako je dogovoreno, pripremiti ne golobalni,vec do najsitnijih detalja, plan strukturnih reformi za sledece tri godine. Ovdasnja javnost je ostala zbunjena najavom Banerdjija da Makedonija ne moze vise racunati na ranije dogovarani ESAF koji se dobija sa povlascenim uslovima, takoreci beskamatno, vec je njonj namenjen drugi, novi i skuplji, sa kamatom od 2,5 posto za polovinu iznosa, aranzman EFF (Exstendent Fund Facility).Onaj povlasceni deo je navodno namenjen socijalnoj komponenti. To je pre svega, kako je objasnio,cisto ekonomski potez,u sta je malo ko zaista poverovao. Navodno je tek sada konstatovano da Makedonija ostvaruje veci bruto dohodak po glavi stanovnika od 895,(koliki je uslov za najsiromasnije zemlje ) i on se krece oko 1200 dolara, pa je zbog toga ona prebacena u drugu grupu zemalja u tranziciji kojima MMF pruza finansisku podrsku u savladavanju problema razvoja. Nije bilo objasnjenja kako to da je zemlja sada bogatija, a istovremeno i siromasna.
Ekonomisti, a i ne samo oni, vise su skloni ubedjenju da su u toj "zameni grupa" debelo umesani prsti politike i da je to samo jedan od znakova promene odnosa i raspolozenja medjunarodne zajednice ka "neposlusnima". Makedonija se tako kaznjava zbog skretanja sa reformskog kursa proteklih 365 dana od dolaska na vlasti koalicije za promene, kao i zbog zastoja demokratskih procesa koji su drasticno manifestovani prilikom proteklih meseci burnih precednickih izbora.
Ipak,ostaje nada da ce biti sklopljen novi aranzman, pa ma kako se on zvao, za visinu budjetske rupe od 75 miliona dolara, ukoliko se savladaju ispoljene slabosti, ispune postavljeni "domaci zadatci" i zaista pokaze spremnost da se uporno karaca i istraje na reformskom putu.Bez reformi, jednostavno, dato je jasno i glasno svima na znanje, ko zna po koji put - nema inostranih para. Posebno je zanimljivo i neuobicajeno sto je gospodin Banerdji podelio pregrst komlimenata svom domacinu, ministru finansija Borisu Stojmenovu. To je ovde protumaceno kao otvoreno lobiranje za makedonskog prvog finansijera kome je, zbog previranja u vladajucoj koaliciji fotelja ozbiljno uzdrmana.
AIM Skopje
BRANKA NANEVSKA
</body>