BEZIZLAZNA NOSTALGIJA ZA DIKTATOROM HOXHOM

Tirana Dec 10, 1999

AIM Tirana, 3.12.1999

Enver Hoxha, komunisticki diktator Albanije vratio se na albansku javnu scenu upravo u trenutku kada je izgledalo da je u potpunosti zaboravljen. Anketa zapoceta pre dva meseca od strane dnevnog lista "Koha Jone", jednog od najtiraznijih u zemlji, oko preferencija publike o deset najistaknutijih Albanaca ovog veka, na prvo mesto izvlaci istorijskog lidera albanskog komunizma. Anketa koja ce trajati do 25. decembra,
izgleda da nece pretrpeti izmene i Enver Hoxha za kojeg je do sada glasalo 2 800 osoba ocekuje se da od javnosti ispitane od strane domacih medija bude proglasen " Covekom veka".

Na drugom mestu ankete, sa nekoliko stotina glasova razlike nalazi se Ismail Qemali, covek koji je proglasio nezavisnost Albanije 1912 godine, dok se Majka Tereza istaknuta hunmanistkinja albanskog porekla i dobitnica Nobelove nagrade za mir nalazi vrlo nisko. Medju deset licnosti koje su dobile najvise glasova u toj anketi do sada figuriraju samo tri zive osobe, socijalisticki lider Fatos Nano, kosovski akademik Rexhep Qosja i poznati pisac Ismail Kadare. Ovo je hijerarhija veka koja se pokazuje u anketama stampe u Tirani i upravo tu izgleda da je zapocela debata oko odnosa albanske javnosti sa njenom stogodisnjom prosloscu. Pomalja se pamcenje optereceno predrasudama, preferencijama I nostalgijom, osecanja koja su pod jakim uticajem teske postkomunisticke tranzicije koja traje vec gotovo decenijama.

Za mnoge u Albaniji pojavljivanje Envera Hoxhe na vrhu liste licnosti ovoga veka predstavlja iznenadjenje, ali jos vise I temu o kojoj se razmislja. Nasavsi se na niskim stepenima ankete u prvim nedeljama, komunisticki diktator je doziveo spektakularno pomeranje na listi.

Vodjena anketa od strane lista "Koha jone" daje povoda debati koja je vec odavno vrila u albanskoj politickoj sredini. Deset godina nakon pada komunizma, sve politicke snage koje ucestvuju u igri politickog plurazlizma, pozicionirale su se protiv 50-nje diktature Envera Hoxhe I teskog nasledja koje je za sobom ostavio komunisticki rezim najsiromasnijoj zemlji Balkana. Ne samo Demokratska partija bivseg predsednika desnice Berishe, vec I Socijalisticka partija direktna naslednica Partije rada koju je vodio Hoxha, kao i ostali deo politickog spektra, uzastopno su se izjasnjavali u prilog definitivnog raskidanja sa totalitarnom prosloscu koju predstavlja politicka linija albanskih komunista. Gledan na taj nacin, stav politicke klase prema bliskoj proslosti izgleda jedinstven I bez vec raskola, iako argument porekla jos uvek ima svoju pozamasnu vrednost u albanskom politickom zivotu. Ponovno pojavljivanje nostalgije za Hoxhom I drugim figurama rezima, dobija oblik dodatnog argumenta u kritici koju desna opozicija upucuje bivsim komunistima koji su na vlasti vec dve godine.

Uprkos neminovnim nepreciznostima koje sa sobom nosi spontano istrazivanje lista "Koha Jone" ( koje se bazira na pisma od strane citalaca, a ne na nekom strogom naucnom I profesionalnom kriteriju) efekat njegovih ocekivanih rezultata je stvorio uopste utisak da je prisustvo levice u centralnoj Vladi stvorio jos povoljniji teren za otvorenu manifestaciju nostralgije prema prloslosti. I socijalne grupe koje to otvorenije izrazavaju cini se da su ljudi u poodmakloj dobi I siromasni slojevi nezaposlenih I marginalizovanih u albanskom drustvu.

Za deset godina tranzicije, ostre I cesto pogresne politike bazirane na spekulativnim formama slobodnog trzista, stvorile su spektakularnu polarizaciju u okrilju albanskog drustva. Klasa obogacenih ljudi koliko njihovom inicijativom, isto toliko I korupcijom, prevarom i svercom, suocena je sada sa velikom masom ljudi koja zivi ispod svakog zvanicnog novoa siromastva. Kao I za vreme Hoxhe, Albanija I dalje ostaje najsiromasnija zemlja u Evropi, ali u secanju mnogih ljudi to vreme je upisano kao razdoblje nekakve jednakosti u siromastvu. Brza I povremeno nasilna polarizacija drustva smatra se kao jedan od glavnih uzroka vracanja Albanaca nostalgiji za "mumijama" 50-disnje komunisticke piramide. Aktuelno, sve vise je ljudi koji provode odmor van Albanije, ali ima I na desetine hiljada drugih koji pokusavaju da predju na ilegalne nacine u bogate zemlje u trazenju boljeg zivota. Neprestalna drama " boat people " koji pokusavaju da predju Jadran je najflagrantniji dokaz masovnog siromastva koje je pogodilo malu balkansku zemlju.

Vec odavno figura Envera Hoxhe I stav prema njemu doziveli su postenu izmenu u kolektivnoj svesti Albanaca. Izgledaju dalekim februarski dani iz

  1. godine, kada su stanovnici Tirane rusili gigantski spomenik diktatora na glavnom trgu glavnog grada. Deceniju nakon pada komunistickog sistema i 15 godina nakon njegove smrti, aprila 1985, na Hoxhu dobar deo javnosti gleda sa ravnodusnoscu. Tesko secanje na diktaturu je postepeno ustupilo mesto nostalgiji za jakom drzavom I njenim " kormilarom ". Arhitekta rezima koji je progonio I hapsio njegove politicke protivnike smatra se koliko despotskim tiraninom toliko I jakim drzavnikom. Za mnoge Albance zasluge Hoxhe sazimaju se u ulozi koju je odigrao tokom Drugog svetskog rata I u izgradnji jake snazne I autotirane administracije na citavoj teritoriji zemlje. Suoceni sa fenomenima kriminaliteta, korupcije, droge, prostitucije I posebno nedostatkom drzavnog autoriteta, izgleda da nije mali broj onih koji pocinju da osecaju nostalgiju za jednim vremenom kada je komunisticki rezim nametao red I sigurnost na ulicama gradova I sela u zemlji. Razni analiticari podvlace da su totalni haos kojem su doprineli dogadjaji iz 1997
  • '98. u Albaniji kao I socijalni lomovi izazvani postkomunistickom tranzicijom, izazvali pesimizam i masovno nezadovoljstvo kod ljudi.

Deo Albanaca je spreman da prihvati snaznu drzavu, pa bio to I rezim cvrste ruke u zamenu za aktuelnu situaciju, gde je drzavi sve teze da uspostavi autoritet I zakone u zemlji. Ovaj fenomen poznat I u drugim delovima bivseg komunistickog Istoka, posebno se jasno manifestuje u Albaniji, gde stanje I dalje ostaje na granici potpune anarhije.

Istrazivanje albanskih medija predstavlja otvoreni izazov za aktuelnu politicku klasu. Mnogi Albanci smatraju slabim rezultate reformi koje je Albanija preduzela u poslednjih deset godina u izgradnji pravne drzave I trzisne ekonomije. Misljenje vecine Albanaca je da je to bila jedna izgubljena sansa za politicku klasu koja nije mogla da zazivi projekat politicke, ekonomske I socijalne transformacije zemlje u jednu normalnu demokratiju. Obicni Albanci smatraju da glavna odgovornost za unisteni medjunarodni imidz zemlje lezi uglavnom na albanske politicare, koji se optuzuju da su glavni izazivaci recikliranja kriza u zemlji. U Albaniji nije dozivela neuspeh demokratija, vec politicka klasa.

Ovaj zatvoreni horizont izgleda da gura veliki deo od tri miliona Albanaca prema bezizlaznoj nostalgiji kao sto je ova za Enverom Hoxhom I njegovim sistemom. Simpatije za Hoxhom predstavljaju kolektivnu "amneziju" jednog naroda prema njegovoj bolnojk prosloslosti.

Stice se utisak da se desava prevremeno prevremeno, nezasluzeno I nenormalno recikliranje jedne figure koja je uistinu dominirala albanskim 20-tim vekom. Ali, u negativnom smislu reci 

AIM Tirana

Besim VORPSI

</body>