JUNIOR: NEJEDINSTVENI KOSOVSKI SRBI
Pristina, 8.11.1999.
"Ako zaista otvoris Radio stanicu u Gracanici znaj da cu je unistiti ekspolozivom" reagovao je jedan od vidjenijih zitelja srpskog sela nadomak Pristine nameru jednog mestanina da bas u Gracanici otvori nezavisnu Radio stanicu na kojoj bi se emitovao program na srpskom jeziku.
Iako se ovaj drugi samo kiselo nasmejao nije bilo tesko zakljuciti da se iz glave iz koje su dosle ove pretnje, glave sitnog spekulanta I bivseg priperka vladajuceg aparata na Kosovu sada jednog od novopecenih lokalnih lidera u Gracanici, ona zaista ne iskljucuje.
Pretnje su jedan od nacina kojima zilavi ostaci onih koji su godinama bili "pijavice" rezima pokusavaju da ocuvaju uticaj medju preostalim sunarodnicima u ovom regionu gde su koncentrisani Srbi. Ni visemesecni zivot u rezervatu nije izbrisao podele medju Srbima, vec ih je mozda cak I produbio ostavljajuci onima koji su slicni ovome s pocetka teksta mogucnost da uiticu na zivot u zajednici I konacno medju svojima postanu " neko ", ne libeci se da upotrebe sva sredstva kako bi eliminisali politicku konkurenciju. Svako ko bi se usudio da se umesa u interese ove struje u Gracanici rizikuje da mu se vrlo brzo prilepi etiketa " izdajnika " ili " neprijatelja" koji ugrozava ono sto su odredili kao "srpski nacionalni interes".
Oni koji ih podrzavaju vrlo brzo dobijaju deo kolaca u vidu neke funkcije ili dobro placenog mesta. Tako nije nista neobicno da do juce skromni kosovski seljak prodje pored vas kao direktor Zavoda za zastitu spomenika ili pak kao sekretar za obrazovanje, informisanje Uz naravno odgovarajucu platu koja pristize iz Srbije bez obzira da li je ona zaradjena ili ne. Sustina naravno nije samo u ocuvanju vlasti I uticaja vladajuce partije u Srbiji, vec I u mnogo ambicioznijem formiranju paralelnih organa uprave. Tako je na primer kao pandam Skupstini grada koji su formirali Albanci u Pristini uz saradnju sa mednujunarodnom administracijom na ovom prostoru, nedavno formiranma isto Skupstina Pristine ali u Gracanici I u njoj rade Srbi, bivsi radnici opstine.
Mana ove politicke strategije je sto kosovske Srbe vec unesrecene zivotom ispod svakog dostojanstva moze odvesti u jos dublju izolaciju stvaranjem privida da se iz ove teske situacije moze izaci oslanjanjem na sopstvene snage I bez saradnje sa novom UNMIK-ovom administracijom.
Druga politicka struja medju kosovskim Srbima na podrucju Gracanice predvodjena episkopom rasko-prizrenskim Artemijem I Momcilom Trajkovicem ima drugacije stavove. Njihovo Srpsko nacionalno vece (SNV) vec je formiralo Izvrsni odbor I izabralo 21 predstavnika za razlicite resore ( ekonomiju, finansije, zdravstvo, informisanje ). Oni ce nastaviti saradnju sa UNMIK-ovom administracijom koja je gotovo zamrla istupanjem Trajkovica I episkopa Artemija iz rada Kusnerovog Prelaznog veca Kosova.
O podelama medju kosovskim Srbima predsednik Izvrsnog odbora SNV Momcilo Trajkovic kaze: " Ovde deluje vise frakcija, pogotovo aktuelni rezim u Srbiji koji je izgubio bitku I snosi veliku odgovornost za ono sto se desava srpskom narodu. On je vrlo zilav I pokusava da nadje nacin da vrsi uticaj na ovaj unesreceni narod. S druge strane mi smo u najvecem delu uspeli da konsolidujemo srpsku zajednicu formiranjem SNV-a od predstavnika iz svih delova Kosova I Metohije gde zive Srbi. Nas cilj je da na nivou lokalnog organizovanja vlasti pronadjemo mesto za nase predstavnike I kroz saradnju sa medjunarodnom zajednicom obezbedimo bolje bezbedonosne uslove za Srbe I njihov povratak na uzurpirana imanja I stanove. Mi smo spremni na takvu saradnju ako ona ne steti nasim nacionalnim interesima" izjavio je Trajkovic za AIM, dodajuci i da nije njihova namera da resavaju srpsko nacionalno pitanje jer ga oni ne mogu resiti, a da je to problem drzave i kako se izrazio svesrpsko pitanje. "Mi to pitanje necemo resavati bez drzave, ali necemo dozvoliti ni da ona to pitanje resava bez nas", kazao je Trajkovic.
Predstavnici SNV su terenutno jedini kosovski Srbi koji odrzavaju odnose sa civilnom administracijom. U svakom takvom razgovoru osnovna tema je pitanje bezbednosti. Tako je bilo i prilikom nedavnog boravka SAD Bila Klintona koja je, komentarise Trajkovic, na momenat probudila optimizam " Necu reci da je to sto se desavalo na sastanku bilo u korist Srba, vec jedna pravedna politika koja bi mogla da nas izvede iz ove krize. Izreceni stav predsednika Klintona I njegova jasna kritika upucena Albancima vrlo je bitno. Na zalost, smatra Trajkovic, ono sto smo culi na sastanku umnogome je devalviralo njegova poseta Urosevcu gde su Klinton I Olbrajtova govorili o slobodi Albanaca. Pa ne moze postojati sloboda samo za jedan narod a ne I za drugi. To nije sloboda" kazao je Trajkovic.
Aktulena situacija na Kosovu posebno za nealbansko stanovnistvo je veoma tesko. I sam Trajkovic je nedavno imao problema, ranjen je u nogu, ali nema zvanicnih izvestaja od strane medjunarodne policije o rezultatima dosadasnje istrage. Na pitanje gde vidi izlaz, Trajkovic kaze da ga ne vidi sa ovom vlascu, da sada oni nista ne mogu da urade niti rese bilo kakve probleme. "Jednostavno pokusavamo da egzistiramo da bi sutra ako ovaj narod prezivi I kada Srbija stane na noge, ekonomski ojaca I stekne prijatelje, taj problem mogao dugorocno da se resi", smatra on, isticuci da sto duze Srbija bude ovakva kakva jeste, veca je I mogucnost da se zauvek izgubi Kosovo.
I mada Trajkovic (i njegovi sledbenici) razmislja drugacije, zrelije i pokusavajuci se da se prilagodi novim realnostima na Kosovu ono nije narocito perspektivno. Cini se da je jos uvek mali broj Srba koji bi stali iza racionalnijeg razmislajnja, nego onoga sto im se plasira iz Beograda, ma koliko pogubno po njih bilo. O simbolicnoj pomoci od strane medjunarodnih predstavnika na Kosovu izlisno je i govoriti. Uvrezeno je misljenje da oni snose mozda i najvecu odgovornosti za nesigurnost, ubistva, kriminal I sve manjim izgledima za ostvarivanje multietnickog Kosova.
AIM Junior, Pristina
Milan JOKIC
</body>