FRANCUSKI ALCATEL NA KOSOVU
AIM Pristina, 2.12.1999.
Gradjani Kosova i dalje nailaze na velike ili nepremostive teskoce u telefonkskom komuniciranju izmedju sebe i sa svetom. Kosovski gradovi ne komuniciraju medjusobno od druge polovine marta. Odprilike u isto vreme prekinute su veze i sa svetom. Medjutim, od ulaska KFOR-a, sredinom juna mogli su sa svetom da komuniciraju samo oni koji su od ranije u srpskom telekomu bili povezani na digitalni sistem. To je ovde poznat kao sistem telefonske petice, odnosno 6- to cifreni broj koji pocinje sa 5 koji ima samo mali broj ljudi. Nakon ulaska KFOR-a na digitalni sistem povezale su se uglavnom ovdasnje medjunarodne i domace organizacije i institucije. Delimicno, uglavnom pozivanjem tokom noci ili u rano jutro sa svetom komuniciraju i brojevi koji pocinju sa cetvorkom.
Naravno da je to smetalo i ovdasnjim medjunarodnim strukturama zbog cega su one brzo uspostavile sistem komuniciranja preko mobilnih telefona (GSM). Medjutim, ovaj sistem ubrzo se pokazao nedovoljnim. Signal pokriva samo delove centra Pristine, ima i prekida, a veliki problem je nestabilnost signala. Uprkos tome, veliki broj ljudi je zahvatila groznica aparata za GSM komuniciranje registrovanih u inostranstvu, a kada se pomalo pocelo komunicirati sa obliznjim srpskim gradovima sa aparatima srpskog Mobtela. Komuniciranje preko ovog operatora je jedan do dva puta skuplje nego u Srbiji, ali daleko jeftinije nego sa mobilima registrovanih u drugim stranim zemljama.
Za nekoliko nedelja Pristina je bar po upotrebi mobilnih telefona postala pravi zapadni grad. Zbog velike upotrebe ovih aparata i tehnickih ogranicenosti sistema cesto je dolazilo do blokada koje su nevoljnike terale cak do Skopja ili Tetova samo da bi obavili neki telefonski razgovor. Takodje, na hiljade ljudi je dolazilo do Pristine da bi cekajuci u dugim redovima obavili razgovor sa svojima u inostranstvu. Brojni posednici mobilnih telefona iskoristili su priliku za ostvarivanje visokih zarada. Odnedavno u nekim drugim gradovima Kosova iskoriscene su tehnicke mogucnosti za prenosenje signala fiksnih telefona iz Pristine u te gradove gde se koriste za kontaktiranje sa svetom, naravno za visoku cenu. Prodaja telefonskog broja Pristine, recimo za koriscenje u Peci je od hiljadu do dve hiljade maraka. Na nekim mestima u te svrhe koriste se i satelitski telefoni. U Pristini je tokom leta minut razgovora naplacivan 5 ili viçe nemackih maraka. U navali potreba za komuniciranjem, ljudi su i u drugim delovima Kosova, uglavnom u brdskim i planinskim krajevima otkrivali male oaze od po samo nekoliko ili desetina kvadratnih metara u kojima su po ko zna kakvim tehnickim slucajnostima takodje dolazili signali GSM-a. Donedavno i na tim mestima bilo je okupljanja ljudi koji su cekali na red da za visoku cenu razgovaraju sa svojima u inostranstvu. Haos u telefonskom komuniciranju najbolje su iskoristili najpromucurniji trgovci. Za vise nedelja ili za nekoliko meseci oni su, za kosovske uslove, postali pravi bogatasi. Pred njihovim radnjama i sada ima guzvi, doduse manjih razmera, koje pokazuju koliko je I dalje veliko interesovanje za GSM. Kupuju se ili popravljaju ovi aparati, nabavljaju vazdusne antene za jacanje signala u delovima van centra grada ili traze razne informacije u vezi sa GSM-om.
Ovakvim stanjem u telefonskom komuniciranju najvise su pretrpile i jedanko i dalje trpe kosovski mediji, i stampani I elektronski. Kosovski gradovi su medjusobno potpuno odseceni zbog cega u Pristini nema ili ima vrlo malo informacija o tome sta se dnevno dogadja u drugim delovima Kosova. Informacije iz drugih delova Kosova u pristinskim medijima objavljuju se uglavnom sa zakaçnjenjem. Osim toga, cujnost svih radijskih programa na Kosovu, ima ih na desetine, veoma je ogranicena tako da u raznim delovima Kosova stanovnistvo moze pratiti informacije uglavnom o tome sta se dogadja u njegovom lokalnom podrucju. Iz Pristine izgleda kao da su mnogi delovi Kosova na drugoj strani sveta.
Od pocetka leta i, evo pri kraju jeseni, u telefonskom komuniciranju nisu zabelezena nikakva poboljsanja. Direktor Post Telekoma Kosova (PTK) Agron Dida vec mesecima objasnjava da je tehnologija PTK-a veoma zastarela i u potpunosti istrosena. Tokom NATO-ve kampanje bombardovanja ona je u znacajnim karikama dosta ostecena. Za ovako zastarelu tehnologiju nema rezervnih delova, a eventualne delimicne popravke i zakrpe predstavljaju uzaludno trosenje novca. Rukovodeca ekipa strucnjaka PTK-a, sa Didom na celu smatra da ako se novac potrosi, onda ga treba uloziti u novu tehnologiju koja ce se koristiti duze vreme. Rekonstrukcija se planira u dve faze. U prvoj, zbog hitnosti potreba i lakseg ostvarivanja plana, treba da se izgradi odnosno instalise GSM sistem, a drugoj, u nesto duzem trajanju izgradio bi se kompletni sistem telefonije.
U tom cilju kao jedino od UNMIK-a ovlasceno pravno lice moze da vodi poslove iz ove oblasti na Kosovu, PTK je raspisalo medjunarodni tender. Izvrsilo je izbor najbolje ponude i celi ovaj posao zakljucilo 19 oktobra. Dokumentacija je dostavljena UNMIK-u i, obzirom na hitnost problema, ocekivalo se da ce se resenje problema brzo pokrenuti. Medjutim, u UNMIKU je doslo je do odugovlacenja. To je izazvalo brojne sumnje ne samo medju strucnjacima, nego i u javnosti. Uprkos brojnih politicki obojenih sumnji, strucnjaci PTK izbegavali su prebacivanje lopte na politicki teren. Ali, oni su nedvosmisleno insistirali na tome da cela konstrukcija programa i tendera bude uverljivo obrazlozeni. Isticali su da obzirom na potpunu jasnocu Dekreta broj 12 Bernara Kusnera o PTK-u nema valjanih strucnih i racionalnih razloga za bilo kakvo odugovlacenje od strane UNMIK-a. Naravno, nisu mogli ni da zamisle zaplet do koga je doslo sredinom novembra. Kada su stvari pocele da se zagrevaju i kada se, uoci odluke u UNMIK-u pocelo podozrevati da se nesto sprema, oni su poceli da izjavljuju da Zajednicka civilna komisija (ZCK) ustanovljena Kusnerovim dekretom jedino moze da prihvati ili odbije izbor PTK-a i da ni koji nacin ne moze da usvoji sopstvenu odluku kojom bi se preinacio izbor PTK-a. Medjutim, dogodilo se upravo ovo poslednje. Razmatrajuci konstrukciju programa, ponude na tenderu i predlog PTK-a, UNMIK-ova ZCK odbacila je 13. novembra, uz protivljenje albanskih clanova, predlog PTK-a da se kao najbolja prihvati ponuda nemacke firme Siemens. Istovremeno odlucila je da se poslovi oko izgradnje i rekonstrukcije PTK-a povere francuskoj firmi Alcatel, odnosno telekomu Monaka.
Nakon ove odluke, gotovo trenutno je doslo je do ozbiljne politizacije problema. U rukovodstvu PTK-a nedvosmisleno osporavaju i odluku i izbor. Zvanicnog odgovora nema, jer ono jos nije dobilo akt o odluci ili preporuci ZCK-a. Osporavanja se za sada zadrzavaju u okvirima pravnih argumenata. Izjavljuju da u demokratskim zemljama nije uobicajeno da bilo koji visi, makar I drzavni organ odbaci predloge strucnjaka bez debele argumentacije, a kamo li sam donese odluku bez prethodnog izbora ili preporuka strucnjaka. Ako je ZCK posumnjala na potkupljivanje, mito i slicno, sve knjige, celokupna dokumentacija i evidencija I sve sto bi se drugo trazilo o radu PTK-a i njenih ljudi, moze biti stavljeno na uvid svima koji bi za ovaj slucaj pokazali interesovanje, objasnjavaju u PTK-u. Takodje ocenjuju da je cela konstrukcija tendera bila formulisana tako da svako moze jasno da uvidi povoljnost ponuda i prosudi o izboru strucne ekipe PTK-a.
Kazu da je u dekretu Bernara Kusnera jasno odredjeno da je za vreme UNMIK-ove vladavine, jedino PTK ovlasceno pravno lice za vodjenje postanskih i telekomunikacionih poslova na Kosovu. Takodje, ovim dokumentom ono je ovlasceno da koristi postojeci postanski i telekomunikacioni kapital, ukljucujuci i pravo prosirivanja u buducnosti. Kljucni argument je tacka 2. treceg paragrafa, u kome se doslovno kaze da ce ZCK nadgledati aktivnosti PTK-a i ponuditi smernice PTK- u. Dakle, nema nikakve dvojbe da ZCK nema pravo odlucivanja, odnosno ulogu krajnjeg arbitra. Direktor Dida je rekao da je samim tim sto je odlucila ZCK dovoljan razlog da se odluka smatra nevazecom.
Administratori UNMIK-a iznose drugacije ocene i argumentaciju. Njegov predstavnik za telekomunikacije Paskal Kopen izjavio je na jednoj konferenciji za stampu da ZCK deluje kao ravnopravni vlasnik sa PTK- om, jer PTK nije privatna nego javna kompanija. ZCK ima prava vlasnika koja bi po analogiji pripadala vlasniku akcija, naravno ako bi PTK bila privatna kompanija dodajuci da ZCK usvaja najznacajnije investicione odluke. Kopen je dalje rekao da je ZCK institucija koja treba da usvoji odluke koje zadiru u zivot svih Kosovara. Otprilike to je bila cela nepoliticka argumentacija UNMIK-ovog zvanicnika. Sve ostalo spadalo bi u uobicajeno reklamiranje ili lobiranje za interese neke firme. Rekao je da je ponuda Alcatela bila najbolja, da je odluka ZCK-a savrsena i da je ona usvojena za dobro Kosovara i Kosova. Na pitanja zasto ne Siemens, Kopen je rekao da ZCK nije bila sigurna da ce ova kompanija ostvariti GSM sistem u periodu koji je ponudio Alcatel, zatim da je UNMIK zainteresovan da se resi trenutni problem sa telefonima na Kosovu, a ne da ulazi u dugorocne projekte koje bi Kosovari korisitili u duzem periodu. Ovaj stav Kopen je varirao i u obliku kako UNMIK zeli da zapocne posao, a ne da se ukljuci u dugorocne procese. Kao dobar poznavalac polticke reklame, Kopen je izjavio novinarima da se ponudjeni sistem GSM-a nece finansirati novcem Kosovare. Naprotiv, mi cemo (tako se izrazio) doneti mnogo novaca Kosovu. Objasnio je takodje da je ponuda Alcatela studirana duze vreme sto se moze shvatiti I kao prejudiciranje i da ce ZCK sa Alcatelom doneti najmoderniju opremu koja obezbedjuje kompletno resenje sistema. Dodajmo na kraju da je, prema Kopenu Alcatel ponudio podizanje osam velikih centara na Kosovu koji ce biti pokriveni sistemom GSM-a za 12 nedelja ( do pre izvesnog vremena UNMIK i Alcatel obecavali su obavljanje ovog posla za mesec dana) i pokrivenost celog Kosova za godinu dana.Na ovu vrstu, pomalo propagandne argumentacije rukovodstvo PTK-a i albanski strucnjaci primecuju da covek sa strane ma koliko iskren i strucan bio, ne moze da proceni sta je u najboljem interesu Albanaca i Kosova. Direktor Dida istice da "mi zelimo da izgradimo sistem telefonije koji cemo kontrolisati sami i cije prihode iskoristiti na Kosovu. Alcatel nudi telekomu Monaka da izgradi GSM sistem na Kosovu, sto nije dozvoljeno Kusnerovim dekretom", zakljucuje Dida. Povodom ovih sporova ovde se primecuje da telekom Monaka nema sopstveni GSM sistem za Monako, a hoce da izgradi takav sistem na Kosovu. Strucnjaci PTK-a objasnjavaju da Alcatel, odnosno telekom Monaka jednostavno prosiruju svoj sistem na Kosovu i da ce prema ponudi Alcatela PTK-u preostati da se bavi prodajom kartica sa impulsima i da se stara o odrzavanju antena. Isticu da se na taj nacin formalno i fakticki likvidira PTK. Celi posao obavice se u Monaku, gde ce biti i operator "kosovskog" GSM-a. Svi telefonski razgovori, ukljucujuci i lokalne, prvo ce ici do Monaka, odakle ce se opet vratiti na Kosovo.
Pored vec navedenih argumenata o nekoj vrsti anektiranja kosovskog GSM-a telekomu Monaka, clan ZCK-a Ilir Limani navodi jos neke. Kaze da nemacka firma Siemens daje PTK-u mogucnost da postane ravnopravni operator i da se obracun placanja vrsi na Kosovu. Takodje, po njegovom misljenju, Siemens daje izglede da se problem frekvencija resi na Kosovu i dodaje da je kamata na kredit niza od one koju nudi Alcatel. Direktor pravnih poslova PTK-a Avdi Ahmetaj kaze da bi potpisivanje ugovora pod uslovima koje je ponudio Alcatel bilo stetno za kosovsku privredu. Potpisivanje takvog ugovora predstavlja krivicno delo koje se goni po sluzbenoj duznosti. Potpisnik takvog ugovora moze da ode u zatvor, ocenjuje Ahmetaj najavljujuci na taj nacin da rukovodstvo PTK-a nece potpisati ugovor sa Alcatelom.
U kosovskim politickim kuloarima odluka ZCK-a izaziva prva odlucna neslaganja i teske sumnje u odnosu na stvarne namere UNMIK-a kada je rec o kljucnim pitanjima ekonomskog razvoja Kosova. Jedan albanski medjunarodni strucnjak za telekomunikacije optuzio je ZCK da se ponasa kao lobista drugih firmi iako je bord PTK-a i, posebno neke pojedince u UNMIK-u koji se ponasaju monopolisticki. Ovde se ovo pitanje sagledava i sa stanovista rivalstava stranih firmi da preuzmu najprofitabilnije poslove sto se tumaci kao neokolonijalisticko ponasanje. Kada je rec o finansijskim interesima, istice se, nema ni zakona ni drugih obzira kao sto bi mogli da budu nereseni svojinski odnosi. Medjutim, u kuloarima se govori da je odluka u Pristini o izboru Alcatela vec ranije bila usaglasena sa Beogradom. Paranoja i konspiracija?! Mozda, ali stvoren je sticaj okolnosti u kojima se sumnje ne mogu bas lako odbaciti. Francuske i grcke firme su umesane u probleme vlasniçtva Trepce i nekih znacajnih javnih zgrada na Kosovu i, sada, Alcatel dobija PTK u kome grcke firme zajedno sa italijanskim takodje imaju vlasnicke ambicije. U Pristini se od pre izvesnog vremena sire glasine da je odluka UNMIK-a o izboru Alcatela prevrsila meru i da ce mozda zbog toga predsednik Privremene kosovske vlade Hashim Thaci bojkotovati rad Kusnerovog Konsultativnog saveta. Thaci nije ucestvovao na sednici Saveta koja je odrzana 1. decembra. Ali, nije dato objasnjenje o ovom izostanku.
AIM Pristina
Fehim REXHEPI (AIM)
</body>