"KOALICIJA PUKLA, ALI ZASAD SE NIJE RASPALA"
Partneri u vladi Makedonije u zadnji cas - pre preglasavanja predsednickih izbora u dvadesetak izbornih jedica, od cega zavisi i izbor novog predsednika drzave - odgodili su odgovor na pitanje o opstanku koalicije. Zasad izvesno je da su moguce mnoge varijante. Ipak, mnogo toga zavisi od toga ko ce biti novi predsednik drzave.
AIM Skopje, 2.12.1999
Malo je falilo pa da vrhunac uzbudjenja na makedonskj politickoj sceni u zadnjih par meseci bude raspad vladine koalicije na samo nekoliko dana pre preglasavanja drugog kruga predsednickih izbora na 230 glasackih mesta u 24 izborne jedinice. Odluka Vrhovnog suda Makedonije da se ide na preglasavanje u kome 160-tak hiljada glasaca ce prakticno odlucivati ko ce biti drugi po redu predsednik Republike Makedonije izazvala je vidljivu nervozu u redovima najace partije na vlasti, Unutrasnje makedonske revolucionarne partije ˇ Demokratske partije za makedonsko nacionalno jedinstvo(VMRO-DPMNE). S jedne strane zbog toga sto je po prvicnim rezultatima Drzavne izborne komisije(DIK) njihov kandidat Boris Trajkovski bio prakticno izabran za predsednika ˇ na njegovu adresu stigle su cestitke vodecih svetskih drzavnika. S druge strane smatralo se da nakon odluke DIK da ne prihvati vecinu zalbi ovlascenih zastupnika predsednickog kandidata najace opozicione partije socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM) Tito Petkovskog prakticno Vrhovni sud Makedonije potvrditi odluku DIK.
Umesto da slave pobedu VMRO-DPMNE i Trajkovski strepe i nadaju se da ce u nedelju 5 decembra uspeti da nadoknade minus od 56 hiljada glasova i pobediti. Osnov za takvu nadu lezi u podatku da 90 procenata od 160 hiljada potencijalnih glasaca na preglasavanju su Albanci, a pretpostavka je da njih kontrolira koalicioni partner Demokratska partija Albanaca(DPA). Albanski glasovi koje je dobio Boris Trajkovski u drugom krugu predsednickih izbora bili su presudni za to da on minus od oko 110 hiljada glasova u prvi krug u odnosu na kontrakandidata Petkovskog pretfori u prednost od oko 140 hiljada nakon drugog glasanja. U ovoj cudnoj izbornoj matematici drugog izbornog kruga ispalo je da je Boris Trajkovski u zapadnoj Makedoniji, gde su Albanci vecinsko stanovnistvo, dobio vise glasova nego dvoje predsednickih kandidati albanskih politickih partija u prvom krugu. Vidljiv je bio i veci odaziv glasaca koji se kretao i blizu 100 procenata. Naravno opozicione partije su to proglasile izbornim falsifikatom, tvrdeci da su aktivisti DPA sluzeci se svime i svacime naprosto ubacili negde oko 200 hiljada listica u ime isto toliko Albanaca. To sto su pretstavnici medjunarodnog monitoringa i strani diplomati u Skoplju pomalo zatvarali oci, a njihovi politicari cestitali pobedu Trajkovskom, za njegovu VMRO-DPMNE je bio znak da i pored cifara koje "bodu oci" sve zavrsiti po onoj "svako cudo za tri dana".
Medjutim ispada de je VMRO-DPMNE previdela jednu stvar koja se pokazala presudnom. Sastav Vrhovnog suda odredjen je za vreme vladavine SDSM. Tada, prilikom izbora sudija partijska pripadnost je imala posebnu tezinu. VMRO-DPMNE i nije daleko od istine kada tvrdi da je Vrhovni sud doneo pro-SDSM odluku. Kao sto s druge strane je jasno da je bilo neregularnosti pri glasanju. U takvoj nervoznoj atmosferi VMRO-DPMNE je ucinio jos jedan pogresan potez: optuzio je ministra pravde Vladu Kambovskog da je time sto je Vrhovnom sudu dao na uvid broj neurucenih glasackih legitimacija u spornim izbornim jedinicama zapravo dao argumente sudu da donese odluke o ponistavanju glasanja. Vrhunac je bio zahtev premijera Ljubco Georgievskog da Kambovskog, koji je clan Demokratske alternative(DA) podnese ostavku, a od svog ministra spoljnih poslova Aleksandra Dimitrova, opet iz redova DA, zatrazi objasnjenje o tvrdnjama da je on lobirao kod stranih posmatraca i diplomata da se predsednicki izbori proglaase nelegitimnim. To je bio povod da ministri iz redova DA napuste sednicu i da se u par dana cuju zestoke medjusobne optuzbe. Sve je upucivalo na raspad vladine koalicije. Tim vise sto su VMRO-DPMNE, zvanicno, DPA izjavom svog lidera Arbena Xhaferija, odbili sa strane DA ponudjene platforme o programskoj koaliciji.
U ovom dokumentu, koji je postao dostupan makedonskoj javnosti objavljivanjem u pro-VMRO-DPMNE "Novoj Makedoniji", DA izmedju ostalog zahteva uvodjenje nove funkcije u vladi ˇ zamenika premijera ˇ koji bi direktno rukovodio ekonomskim sektorom i jacanje svojih (ministarskih) pozicija. Predajuci ovaj papir svojim opozicionim partnerima lider DA Vasil Tupurkovski je izjavio da bez njegovog prihvatanja nema ostanka njegove partije u koaliciji. Portparol VMRO-DPMNE Ljuben Paunovski je objavujuci odbijanje deklaracije izjavio je da se radi o politickom pamfletu, dokumentu koji je"krajnje neozbiljan, krajnje neodgovoran i krajnje ucenjivacki". Iako je objavljivanje dokumenta u "Novoj Makedoniji" oznacio neozbiljnim gestom uredjivackog tima, Paunovski je de fakto prihvatio njen naslov-komentar "Cile (nadimak Tupurkovskog ˇz.n.) zeli biti "kapo di tuti kapi"! Na kraju kada se cinilo da ce na susretu Tupurkovskog sa Georgievskim doci do formalne konstatacije da DA izlazi iz koalicije doslo je do, na prvi pogled, iznenadjuceg smirivanja lopte, Lideri dvaju partija dogovorili su se da kontakte nastave posle zavrsetka predsednickih izbora. "Bar toliko dugujemo naciji", izjavice Tupurkovski objasnjavajuci da bi njihovim izlaskom iz koalicije nastala pravi pravni haos u zemlji: sa pozicije predsednika parlamenta bi se povukao clan DA Savo Klimovski, koji je ujedno i vrsilac duznosti predsednika drzave do njegovog izbora, parlament i vlada ne bi mogli normalno funkcionirati...Pomirljivi tonovi stigli su i sa druge strane. Paunovski ce izjaviti da "nema realnih problema u funkcioniranju koalicije", dok ce lider DPA Xhaferi naglasiti da "prihvatamo trojnu koaliciju kao najproduktivniju" iako je njegova desna ruka Menduh Thaci u intervjuu BBC-u izjavio da DA "nema silu, niti moral, niti odlucnost da izadje iz koalicije".
Sta se sada moze ocekivati? Jedni smatraju da je "koalicija pukla, ali se jos nije raspala" (skopski dnevnik "Vecer"), drugi,kao opozicioni SDSM da je "sada sve moguce" ukljucujuci i mogucnost saradnje sa DA koju su dosada, pogotovo oko "slucaja Tajvan" zestoko kritikovali. Mnogo toga zavisi sto ce se dogoditi na preglasavanju u predsednickim izborima u nedelju 5 decembra. VMRO-DPMNE-u i Borisu Trajkovskom je po nekim procenama potrebno oko 80-tak hiljada glasova da bi "ispeglali" minus od 56 hiljada glasova i sigurno pobedili cak i u slucaju da Tito Petkovski dobije svih 10 procenata makedonskih glasova. Svojom retorikom i kvalifikacijama u toku dosadasnjeg toka izbora u odnosu na Albance Tito Petkovski tesko moze ocekivati naklonost vecine nedeljnih glasaca. Xhaferiju i pogotovu njegovom kadroviku i glavnom partiskom organizatoru Thaciju ostaje da potvrde tezu da ce Boris Trajkovski biti prvi predsednik Makedonije izabran glasovima svih gradjana drzave, ne samo Makedonaca.
Zapadne zemlje i njihovi pretstavnici u Skoplju u ovih par nedelja su vise puta porucili da dalje produzivanje predsednickih izbora nije dobro po stabilnost zemlje, pa i u regiona. Sto se tumaci njihovom spremnoscu da prihvate finale uprkos postojanju "nekim nepravilnosti". Po njima potreban je i dalji optsanak tripartitne koalicije, sto su jasno demonstrirali porukama koje su ovih dana poslane liderima triju partija na vlasti. U zemlji koja desetak godina resenja svojih problema po pravilu ceka od svojih zapadnih mentora to svakako nije bez vaznosti.
Izbor Trajkovskog bi relaksirao i unutarpartisku atmosferu u samoj VMRO-DPMNE, ali i odnose u koaliciji izmedju triju partnera. Kao sto bi pobeda Petkovskog sigurno izazvala dalje lomove unutar VMRO-DPMNE i nastavak zescih sukoba u koaliciji. U tom slucaju treba dodati i komplikacije u kohabitaciji vlade, kakva god ona bila ˇ sa ili bez DA, i Petkovskog koji ce kao eventualni predesednik drzave raditi na stvaranju parlamentarne krize i raspisivanju novih parlamentarnih izbora.
AIM Skopje
Iso RUSI
</body>