PREDSEDNICKI IZBORI I MEDJUETNICKI ODNOSI U MAKEDONIJI
AIM Skopje, 02.12.1999
Treci predsednicki izbori u Makedoniji koji treba da daju naslednika Kire Gligorova (sad je vec bivsi predsednik) sve vise lice na klanovske borbe za nasledstvo trona. Rivalstvo izmedju Socijaldemokrata i VMRO- DPMNE sve manje lici na politicki natprevar a sve vise na rovovsku bitku za dokazivanje svog prava prvenstva za nasledstvo spomenutog trona. Da stvar bude jos opasnija u ovoj bici su bez njihove volje uvuceni gradjani Makedonije koji su dovedeni u situaciji da odaberu stranu. Pri tome prica o predsedniku kao lideru svih gradjana se cini vise nego otrcana.
Propagandne masinerije dve politicke partije su stavile nagalasak na tezu da ukoliko pobedi protivnicki kandidat to znaci kraj za nade svih onih koji nisu glasali za njega. Odnosno, prica je uzela takav pravac pri cemu se borba vodi izmedju dokazivanja ko je vise prosrpski ili probugarski orijentisan, s tim sto se ovim poslednjima lepi etiketa da su napravili pazar sa Albancima oko podele zemlje. Na ovaj nacin na najdirektniji nacin u Makedoniji je ponovo otvorena "Pandorina kutija" medjuetnickih netrpeljivosti koja vodi zemlju u opasnim vodama.
Veliki "doprinos" u ovoj propagandi su dali sami predsednicki kandidati koji su naglasak svojih kampanji stavili upravo na spomenute teme. Umesto da dobiju mogucnost da biraju najboljeg kandidata gradjani su stavljeni u situaciji da biraju onog za koga smatraju da ne ugrozava njihova osecanja i pretstave o patriotizmu. Zanimljivo je da su Socijaldemokrati, koji su citavo vreme nakon osamostaljivanja zemlje proklamirali gradjanski fazon, sada citavo vreme igrali na kartu etnickog patriotizma. Kulminacija izbornog procesa je svakako dostignuta nakon drugog kruga, dok se svojevrsni rasplet ocekuje nakon treceg kruga ponovljenih izbora u skoro cetvrtinu izbornih mesta u zemlji. Naravno, zasada niko ne moze predvideti u kom pravcu ce krenuti sledeci dogadjaji za koje se strahuje da mogu biti negativni. Da komplikacija bude veca, u sredini ove politicke igre su se nasli Albanci koji cine oko petinu izbornog tela.
Iako je u programima svih predsednickih kandidata jedna od kljucnih tacaka bila medjuetnicka stabilnost, tok izbora dokazuje upravo suprotno. Umesto umirujuceg faktora izbori su se pretvorili u generator etnickih tenzija.
Iako je u prvom krugu postigao svojevrsnu pobedu, kandidat Socijaldemokratskog Saveza Makedonije (SDSM), Tito Petkovski, koji uziva ugled komuniste starog kova, u drugom odlucujucem krugu je pobedu poneo kandidat VMRO-a, Boris Trajkovski. Ovo ne bi bilo toliko "strasno" da pobedu Trajkovskom nisu doneli glasovi Albanaca koji su ustvari glasali protiv Petkovskog. Valja istaci da ovakav odnos Albanaca prema Petkovskom se duzi na cinjenicu sto je njegova kampanja u najvecem delu sadrzavala negativne antialbanske poruke, a posebno u odnosu koji ce Makedonija graditi prema buducem statusu Kosova. Na iznenadjenje svih Socijaldemokratima se pridruzila i Demokratska Alternativa pod rukovodstvom Vasila Tupurkovskog. Nakon drugog kruga, prema navodima iz vladinih izvora, ministar za pravdu iz redova ove partije je pomagao Socijaldemokratima da poniste izborne rezultate iz drugog kruga, a istovremeno je AD postavila premijeru ultimativne uslove ako zeli da oni i dalje ostanu u vladi. Tu je nesumnjivo da je AD racunala na ranjivost VMRO zbor cinjenice sto bi u suprotnom slucaju "Vemerovci" ostali sami sa "radikalnim Albancima" iz DPA. Reakcija VMRO-a je bila prilicno iznenadjujuca i oni su prilicno ljuti izjavili da Alternativci mogu slobodno napustiti vladu i "da se vrate u SDSM". Nakon ovakvog tona Alternativci su malo spustili loptu ali je tesko verovati da ce ostati u vlasti pod istim uslovima kao i dosad.
Ukoliko se ostvari pretnja AD vlada Makedonije ce se nesumnjivo naci pred teskim iskusenjem, u svojevrsnoj "ofsajd" poziciji. Konacan odgovor na ovu dilemu oni su najavili nakon kraja izbora za predsednika. Ako se zna kakva je atmosfera u makedonskoj javnosti prema Albancima u celini a posebno prema koalicionom partneru VMRO-a u sadasnjoj vladi, Demokratskoj Partiji Albanaca, moze se lako pretpostaviti da bez obzira na brojnu situaciju u Parlamentu, vladi ce biti tesko da funkcionise. Ona ce biti furiozno optuzivana da "sada kada je sama sa radikalnim Albancima svakog dana se moze ocekivati rasprodaja zemlje", t.e. federalizacija i sl. Sa druge strane lako je ocekivati da ce se VMRO i DPA, sa precutnom podrskom druge albanske partije PDP, braniti rezom o "srbizaciji" zemlje i o "zajednickom frontu" protiv vracanja zemje u zagrljaj SRJ. Na taj nacin pred Makedonijom se otvara perspektiva iz 1990/1991 godine, odnosno ona se vraca u to vreme kada je morala da definise stav o svojoj buducnosti. Kakva ce biti sadasnji stav, odnosno epilog ostaje da se vidi. Najveci deo odgovora ce biti dat nakon treceg kruga izbora kada se ocekuje konacan izbor novog predsednika Makedonije.
AIM Skopje
IBRAHIM MEHMETI
</body>