BONSTIL- AMERICKA OAZA NA KOSOVU
AIM Pristina, 30.11.1999
Amerikanci grade veliku vojnu bazu sa aerodromom najsirih dimenzija. Nedeljama i mesecima govorilo se po Kosovu, delom i u inostranstvu o misteriji gradjevinskih radova od kada su zapoceli sredinom ovogodisnjeg leta na jednoj niskoj visoravni jugoistocnog dela Kosova. To je teren sela Sojevo 3-4 kilometara od Urosevca na putu u pravcu Gnjilana. U brojnim nagadjanjima najrasirenija bila je verzija price o izgradnji mamutskog vojnog aerodroma koji bi u slucaju potrebe zamenio cak italijanski Aviano. Spekulisalo se sa pomeranjem i povecavanjem interesovanja Zapada i NATO-a dalje ka Istoku, bivsim satelitima i teritorijama nekadasnjeg Sovjetskog Saveza, ka Bliskom i Srednjem Istoku. U ocima i usima javnosti ovakve spekulacije izgledaju i zvuce veoma zanimljivo i pobudjuju brojne asocijacije. Ali, one tek treba da se potvrde. Od svega sto se moze videti na licu mesta najupadljivije je to da je taj prostor jedno ogromno blatnjavo gradiliste na kojem se radi i gradi neprekidno 24 sata. Trenutno se radovi izvode na prostoru dugom 4 ipo i sirokom 4 kilometara, znaci na oko 18 kvadratnih kilometara. Medjutim, prema zvanicnim podacima, kompletirani objekt, odnosno kamp Bonnstil, kako ga nazivaju Amerikanci, treba da se prostire na 755 akri, sto znaci na povrsini od preko 305 hektara.
Samo strucnjaci mogu proceniti vojni znacaj koji moze imati taj prostor, odnosno americki vojni kamp za Kosovo i ovaj deo Balkana. Laici bi mogli da kazu da se ne ulaze toliko mnogo novaca u jedan zaista veliki objekat ciji se znacaj moze ograniciti samo na potrebe oko 5 hiljada americkih vojnika i americkog sektora kontrole na Kosovu, kako kazu Amerikanci. U ovom trenutku, pogledi iz samog kampa ne daju osnove za bilo kakvo zakljucivanje u tom smislu. Od opreme i sredstava koji se mogu videti najvise ima vojnih dzipova Hamvis i satora. Bilo je mnogo opreme za komuniciranje preko satelita. Od nekih koji su cesce bili u kampu moze se saznati da ljudi koji tu rade i zive lako komuniciraju sa Amerikom, ali ne mogu sa Kosovom. Samo tu i tamo mogao se videti poneki tenk i, naravno dosta vojnika. Medjutim, opste uzevsi malo oruzja bilo je u rukama vojnika. Oruzje su nosili strazari i verovatno oni koji su bili na visokim osmatrackim kulama.
Po onome sto se moglo videti price o velikom ili malom avionskom aerodromu nisu osnovane. U heliodromu je bilo blizu 30 vojnih helikoptera, medju kojima i Apaca i nekoliko sa oznakama Crvenog krsta. Mesta je bilo za jos veci broj ovakvih letilica. Kapetan Patrik Svini odgovoran za veze sa stampom pretpostavlja da su ljudi verovatno pomesali heliodrom sa aerodrom i otuda price o velikom vojnom aerodromu. Inace to se lako moze videti. Ovde ne mogu da slecu niti mogu da polecu avioni, a i inace, na ovim terenima nema preleta aviona. Kada bi bilo svi bi to videli i tu nema nikakvih tajni, objasnjava americki oficir.
Veliki deo aktivnosti odvija se pod satorima. Po njihovom velikom broju i po onome kako su tekli radovi moze se zakljuciti da jos nije ostvaren planirani cilj da svi vojnici u oktobru budu smesteni u montaznim kucama koje Amerikanci nazivaju SEA Hut. Planira se izgradnja 160 takvih objekata za vojnike i 26 za oficire i podoficire sa svim infrastrukturnim i drugim pratecim objektima, ukljucujuci i usluzne. Planirani su i prosotri za zelenilo, za objekte rekreacije, kulturnih i duhovnih aktivnosti, za raznovrsne vezbe, a od pocetka radi mala bolnica za potrebe vojnika. Njene usluge koriste i civili u slucajevima hitnih intervencija ili zdravstvenih analiza koje se mogu vrsiti samo najosetljivijim medicinskim instrumentima. U toku je i izgradnja velikog depoa svih potrebnih vrsta municije, verovatno i mnogo cega drugog sto se nije moglo videti.
Zatvor je bio izdvojen u nekoliko satora opasanih bodljikavom zicom. Broj zatvorenika menja se svakodnevno, kaze kapetan Svini, ali uglavnom ima ih oko stotinu osumnjicenih za sve vrste kriminala od najtezih do saobracajnih prekrsaja. Objasnjava kako dolaze sudije iz Pristine da vrse odredjene istrazne radnje i o tome govori na nacin kako oni jedva cekaju da se oslobode obaveza te vrste. U blizini, takodje opasana bodljikavom zicom bila je i neka vrsta deponije u kojoj su bili ostaci 30-tak tenkova i drugih oklopnih i teskih vozila srpske vojske i policije. Pre vise nedelja, kaze kapetan Svini, u dogovoru sa Beogradom jedan broj ovih olupina natovarili smo u kamione i predali smo im na severnoj granici Kosova.
I na odlasku ostaje utisak da je to ogromno gradiliste jos u nekoj fazi pocetnog oblikovanja. Izgledalo je kao da nista nije dovrseno. Objekte koje smo pomenuli plus 24 administrativnih i drugih zvanicnih gradjevina tek treba da se izgrade. A do sada je, ukljucujuci i troskove za mali lokalni kamp u Gnjilanima, ulozeno oko 300 miliona dolara. Na njegovoj izgradnji u raznim poslovima angazovano je oko 5 hiljada mestana. U okvirima te oaze Amerikanci bi trebalo da zive kao da se nalaze u Americi. Pitanje je da li je to moguce kada se ta oaza ipak nalazi na Kosovu. Kapetan Svini za sebe kaze da su njegovi iz Severne Karoline, porodica zivi u Cikagu, njegova zena se nalazi u Nemackoj, a on sluzi na Kosovu i, smeska se...
AIM Pristina Fehim REXHEPI
</body>