ALBANCI U JUZNOJ SRBIJI - OTICI ILI SE VRATITI?!
AIM Pristina, 30.11.1999
Na ulicama gradova Kosova na stotine zalepljenih plakata na svim prometnim mestima. Na njima I pitanje: "Gde ostadose Presevo, Bujanovac I Medvedja".
Stanovnici ove tri opstine koje se nalaze u juznom delu Srbije, a koje Albanci nazivaju opstinama Istocnog Kosova, suoceni su sa vrlo teskim polozajem , pa I proterivanjem iz sopstvenih domova. Albanski aktivisti prenose da je ono intenzivirano po ulasku medjunarodnih snaga na Kosovo, odnosno nakon povlacenja srpskih snaga bezbednosti 12. juna ove godine. Proterani Albanci, koji su utociste nasli po mnogim gradovima Kosova ( a ima ih I po makedonskim izbeglickim kampovima) tvrde da je prognano vise od 20 hiljada ljudi. Izgleda, medjutim da je najdramaticnije stanje sa stanovnicima opstine Medvedja, odakle je prema podacima Udruzenja prognanih, bilo primorano da ode 800 porodica tj. oko 5 500 albanskih gradjana od ukupno 6 000 koliko je u ovoj opstini zivelo. Za sada je najveci broj smesteno u kosovskim opstinama Gnjilane I Kamenica. Neki od njih su smesteni kod albanskih porodica, ali veliki broj njih je naslo utociste i u kolektivnim centrima, kao sto su ucenicki domovi, decija obdanista ili pak depoi fabrika. Medju njima ima i mnogo zena, staraca i dece koji ce kako izgleda zimu provesti bez grejanja, vode i bez adekvatne odece...
U gradu Gnjilanu proterani iz pomenute tri opstine formirali su svoje Udruzenje, ciji clanovi tvrde da su albanski stanovnici ovih opstina podvrgnuti "svim oblicima etnickog ciscenja koji su ranije vec korisceni na Kosovu od strane srpskih snaga". Oni osim raznih maltretiranja, svedoce i o zabrani koriscenja albanskog jezika i "kaljanju njihovih nacionalnih simbola".
Tokom jednog protesta organizovanog u Pristini 14. novembra okupilo se vise od hiljadu gradjana koji su nosili transparente sa natpisima: " Hocemo da se vratimo u nasu zemlju", "I Presevo, Bujanovac I Medvedja su Kosovo", "Nemojte nas zaboraviti", i tako dalje. Gradjani iz opstina u Juznoj Srbiji sa ovog protesta uputili su apel medjunarodnoj zajednici trazeci njeno ozbiljnije angazovanje u resavanju njihovog pitanja. Na ovom protestu oni su bili kriticki raspolozeni i prema Albancima sa Kosova koji su, po njima, mislili samo na resavanje "velikih pitanja". Jonuz Fetahu, predstavnik Organizacionog odbora protesta je od medjunarodne zajednice i Privremene Vlade Kosova zatrazio "siguran povratak njihovim mestima stanovanja uz medjunarodne garancije, povlacenje vojno - policijskih snaga, obustavu nasilja, oslobadjanje svih zatvorenika bez preduslova, ocuvanje reda i nacionalnog identiteta, koriscenje nacionalnih simbola, obezbedjivanje skolovanja na maternjem jeziku, informisanje na maternjem jeziku i na kraju realizaciju odluka Referenduma od 1. I 2. marta 1992. godine".
"Mislimo da I mi imamo pravo na civilizovan zivot kao I sve slobodne I demokratske zemlje", izjavio je Fetahu. Tahir Dalipi clan Udruzenja proteranih iz Medvedje, Bujanovca I Preseva je misljenja da siguran da povratak njegovih zemljaka moze obezbediti samo medjunarodna zajednica "prosirujuci protektorat koji aktuelno deluje na Kosovu". To bi po njemu trebalo da se uradi u ime humanosti i ljudskih prava koja su pretvorena u kako smatra u "trendove u danasnjem svetu". Medjutim kada su druge mogucnosti u pitanju a koje "nude drugi", Dalipi kaze da "neko kaze da ce sa demokratizacijom Srbije zapoceti malo mekse stanje i da ce Albanci imati mogucnosti da zive u svojim kucama. "Mnogi ljudi se obracaju nama - proteranima i pitaju nas da li ce biti konflikta u mestima odakle smo isterani"' kaze Tahir Dalipi, dodajuci da bi "zeleo" da odgovara sa Ne, ali da "u principu tamo gde ima nasilja, konflikt uvek ostaje potencijalno otvoren".
Predsednik Skupstine opstine Preseva Riza Haljimi uputio je ostre kritike medjunarodnoj zajednici zbog "zaobilazenja pitanja " njegovih zemljaka u Sporazumu potpisaniom u Kumanovu, po kojem su se srpske snage bezbednosti povukle sa Kosova I odatle su se, tvrdi on smestile u Presevu, Bujanovcu i Medvedji. Ostre kritike uputio je I Albaniji koja, smatra Halimi, treba vise da se "angazuje oko pitanja Albanaca" u ove tri opstine.
"Pozivam obrazovne radnike, zdravstvene radnike, albansku inteligenciju i sve politicke aktiviste, da umesto napustanja svojih domova odaberu put otpora i samopozrtvovanog angazovanja u odbrani nasih ognjista. Samo uz intenzivnije angazovanje i angazovanje svih Albanaca, obezbedice se puna podrska medjunarodnog faktora, ali i svealbanskog potencijala za ispunjavanje uslova za povratak proteranih I politicko resenja Albanaca u Presevu, Bujanovcu I Medvedji", apeluje predsednik opstine Preseva gospodin Halimi.
Informacije o svakodnevnim desavanjima u Bujanovu, Presevu I Medvedji nisu uvek dostupne. Tek se tu i tamo nacuje da je doslo do pucnjave. Kao posledica toga mestani jednog sela su u strahu od osvete napustili domove, a nakon kraceg vremena jedan broj se vratio. Lokalni aktivista je preko elektronskih medija pozvao svoje sunarodnike da ne napustaju svoje kuce, tvrdeci da su se sa srpskom policijom sukobile potpuno nepoznata lica, odnosno da ne podlezu raznim dezinformacijama koje sire neodgovorne osobe. U kontekstu opste politizacije i moguce politikantske manipulacije ovim ljudima, ipak je tesko razabrati sve razloge koji su primorali ove ljude da napuste svoje kuce.
Aktuelni polozaj Albanaca iz i preostalih u Juznoj Srbiji u senci je novih desavanja na Kosovu, ali i velikih problema vise od pola miliona kosovskih Albanaca koji ce se suociti sa uobicajeno ostrom zimom za ovo podneblje.
AIM Pristina Arbnora BERISHA
</body>