RAZLAZ NAUKE I REŽIMA

Podgorica Dec 1, 1999

Ima li Srbija ekonomsku politiku

Više od stotinu ekonomista uputilo oštru kritiku na adresu režima o ekonomskoj politici i zatražilo napuštanje državnog uplitanja u privređivanje.

AIM, PODGORICA, 1. 12. 1999. (Od dopisnika AIM iz Beograda)

Ovogodišnje inače, tradicionalno savetovanje jugoslovenskih ekonomista, o kreiranju i sprovođenju ekonomske politike, po prvi put je održano bez predstavnika savezne i republičke vlade. Iako razlog ne dolaska vlasti nije naveden ovdašnji analitičari to tumače razlazom ekonomske nauke i ministarskih kabineta. Ekonomskim stručnjacima ovog puta čak nije ponudjen-kao što je to ubočajeno- ni vladin koncept ekonomske politike za 2.000 godinu. Izostanak ovog važnog dokumenta nije medjutim sprečio učesnike godišnjeg savetovanja da upozore režim da privreda prolazi kroz izuzetno tešku fazu i da posledice po zemlju mogu biti katastrofalne.

Stojan Stamenković, jedan od autora projekta o materijalnim i sistemskim ograničenjima ekonomske politike u

  1. smatra da je materijalni položaj privrede izuzetno težak, u njen razvoj se već godinama zbog sankcija ne ulaže, tako da je ona uskraćena od podrške inostranih kredita na koje je, inače bila neprekidno oslonjena.

Posledica takvog stanja je stalno osiromašenje privrede, čiji kapital je, prema oceni prof. dr Ljubomira Madžara, manji od zaduženosti zemlje. Iako Jugoslavija ne dobija nove inostrane kredite, njena spoljna zaduženost se svake godione povećava za oko 700 miliona dolara na ime pripisivanja kamata na postojeće dugove koji se ne vraćaju. Jugoslavija, zbog izolacije, još nije rešila otplatu ranijih dugova, što su uradile sve države koje su se nalazile u sastavu bivše SFRJ.

Procena je da je oko 40 odsto radnosposobnog stanovništva nezaposleno, a primanja zaposlenih su u oktobru bila za 20 odsto niža nego u decembru prošle godine. U takvim okolnostima Vlada Srbije pokušava da administrativnim merama spreči negativne posledice, koje se pre svega manifestuju preko povećanja cena. Ovogodišnja inflacija se procenjuje na 60 odsto.

Druga nepovoljna dimenzija manifestuje se povećanjem gubitaka i nelikvidnih firmi. U ovoj godini u stanju neprekidne nelikvidnosti nalazi se 25.000 preduzeća u kojima je zaposleno pola miliona radnika. Vlasti nemaju smelosti da se upuste u likvidaciju takvih firmi, jer strahuju od socijalnih potresa. Umesto likvidacije država spašava preduzeća subvencijama i otpisivanjem dugova. U Skupštini Srbije je čak usvojen zakon prema kojem se privredi otpisuje polovina poreskih obaveza iz

  1. godine. Uvedene su i nerealne kamate od 3,5 odsto, koje su znatno niže od inflacije.

Na takve mere ekonomisti odgovaraju upozorenjem da u takvim uslovima nisu ni zainteresovana za uspešno poslovanje, pošro država toleriše gubitaše i prezadužene firme. Trenutno međusobna potraživanja prelaze 100 milijardi dinara, pa je Vlada Srbije savetovala otpisivanje dugova, i smanjivanje poreza.

Privreda se našla u mreži administrativnog uplitanja, koje je uklonilo delovanje tržišta. Privredom Srbije upravlja centralni koordinacioni tim, sastavljen od direktora desetak najvećih državnih firmi. U njemu se odlučuje kome će se dati subvencije, krediti, otpisati vraćanje zajmova. Vlada je preuzela i ulogu određivanja cena. Njeni napori da obezbedi snabedevenost tržišta osnovnim životnim namirnicama po cenama koje je sama odredila ne daju očekivane efekte, a građanima postaje sve mučnije da slušaju obećanja kako će se uskoro obezbediti dovoljne količine mesa, mleka, šećera i ulja.

Izgleda da je takvo neraspoloženje prešlo i na novinare, koji su potpredsednika Vlade Srbije Dragana Tomića pitali gde spomenute namirnice nabavlja njegova kuvarica. Tomić je obećao da će odgovoriti kada to sazna od kuvarice, a neko je dodao da je usput pita i kako se vodi ekonomska politika. Ekonomisti su, inače, preveliko mešanje države u poslove privrede nazvali kvazi ekonomskom politikom. Njihov je zahtev da se Vlada povuče iz upravljanja privredom i orjentiše prema stvaranju uslova za tržišno poslovanje. Ovaj recept koliko jednostavan toliko je i pun opasnosti, jer njegova primena vodi prema riziku od socijalnih nemira. Država, naime ne raspolaže sa dovoljno sredstava s kojima bi izvela korenitu reformu, a da istovremeno izbegne socijalne potrese. Zatvorenost privrede i države od spoljnog sveta manifestuje se osiromašenjema preduzeća i stanovništva. Sa nastavljanjem takve prakse približava se vreme kada će se ustanoviti da je privreda "pojela" samu sebe, jer se njeni proizvodni kapaciteti, zajedno s kapitalom rapidno smanjuju.

Sukob nauke i državnog voluntarizma vidljiv je u činjenici da vlast nije u mogućnosti da prihvati preporuku ekonomista prema kojoj bi ekonomska politika trebala da sadrži mere okrenute prema uvođenju tržišnih mehanizama, odnosno formiranje cena na osnovu ponude i tražnje, uvođenje realnog deviznog kursa, prekidanje državne pomoći preduzećima. Odnosi u privređivanju su toliko poremećeni da su i ekonimisti u dilemi da li nauka poznaje način koji bi bio primenljiv u određivanju ekonomske politike za 2000. godinu.

Poruka ekonomista svedena je na jednostavan savet: otvaranja prema svetu, jer oslonac na domaće snage vodi u sve teže ekonomske prilike. Država postupa drugačije i privredu vodi u sve veću izolaciju. U prekidu su i privredne veze sa Crnom Gorom s kojom se Srbija nalazi u istoj državi. Na granici između dve republike postavljne su nepremostive barijere. Sa srpske strane stoje kamioni s prehrambenom robom, kojima srpski režim ne dozvoljava da pređu u Crnu Goru, a crnogorske vlasti sprečavaju svoje građane da iznose devize u Srbiju. U takvoj situaciji Crna Gora je ukinula carinu na sve namirnice, koje sada uvozi, jer je Srbija zaustavila isporuku svojih roba.

Za razliku od ekonomista koji insistiraju na brzim i efikasnim merama republička i Savezna vlada se izgleda mnogo neuzbudjuju.Još se nisu pojavile,iako je kraj godine ni sa predlogom ekonomske politike za iduću godinu. Doduše, nedavno je potpredsednik Savezne vlade Jovan Zebić izjavio da je teško planirati ekonomski razvoj bez prethodnog saznanja da li će Jugoslavija i dalje da bude pod sankcijama.

Ratomir Petković (AIM)

</body>