OMO "ILINDEN" OSTAJE VAN ZAKONA
AIM Sofija, 1.12. 1999
Koliko je Makedonaca u Bugarskoj? Na Balkanu je pitanje o manjinama uvek aktuelno, pa zbog toga ne čini izuzetak i u svakodnevici Bugarske. Kad bi upitali nekog Bugarina koliko je Bugara u Makedoniji, on bi verovatno bez razmišljanja odgovorio - svi su Bugari. Sa svoje strane su neki krugovi u Makedoniji stvorili mit da u Bugarskoj žive bar dva miliona Makedonaca i da njihova prava nisu zaštićena. Pitanje istorijskih predrasuda, rekli bi verovatno državnici s obe strane granice, koji su poslednje godine uspeli u znatnoj meri da raskrave međudržavne odnose u duhu savremenih za kraj XX veka političkih tendencija.
Problem sa makedonskim jezikom rešen je između vlada na obostrano
zadovoljavajući način ubrzo pošto je na položaj predsednika vlade
Makedonije došao Ljupčo Georgievski. Tada se zagovorilo da je u
zamenu bugarski premijer prećutno odobrio registrovanje promakedonske
partije OMO "Ilinden" - Pirin koja je dugo godina bila van zakona.
Međutim, OMO nije uspela da se raduje dugogodišnjoj legalnoj delatnosti,
ako treba suditi po razvoju predmeta u Ustavnom sudu od 4. marta o.g.
na zahtev 61-og poslanika Narodnog sobranja Bugarske. Ove nedelje je
najviši sudski organ u zemlji razmotrio problem - da li je OMO "Ilinden"
- Pirin stvorena u skladu sa ustavom Bugarske koji zabranjuje stvaranje političkih snaga na etničkom principu, kao i takvih čija je delatnost uperena protiv suvereniteta, teritorijalnog integriteta i jedinstva nacije. Prema poslanicima delatnost OMO protivreči ovim ustavnim zahtevima.
Još 9. marta predmet je dopušten do razmatranja u suštini. Kao zainteresovane strane navedene su partija OMO "Ilinden" - Pirin, Narodno sobranje, Ministarski savet, ministar unutrašnjih poslova, ministar pravde, državni tužilac, Bugarski centar za prava čoveka, Bugarski helsinški komitet i poslanici koji su pokrenuli taj zahtev.
Jedino se vlada nije izjasnila o tom predmetu. Ministri unutrašnjih poslova i pravosuđa izrazili su kategoričan stav da OMO "Ilinden" - Pirin povređuje osnovne odredbe Ustava. Kada je 12. februara Sofijski gradski sud razmotrio predmet o registraciji OMO "Ilinden" - Pirin prema Zakonu o političkim partijama, ona to nije bila. Možda zato što je njen statut zaista dosta promenjen u poređenju sa ovim koji u dva maha nije uspeo da prođe pred sudom u Blagojevgradu.
Šta se otada promenilo?
"Mi, Makedonci, upućujemo poruku liderima u Sofiji, premijeru, predsedniku i parlamentu, da želimo da Pirinska Makedonija stekne kulturnu, političku i ekonomsku autonomiju" - ovo je deo pisma koji je OMO "Ilinden" - Pirin uputila fondaciji "Otvoreno društvo" koju finansira američki filantrop Džordž Soros. Dokument je prispeo u Ustavni sud neposredno pre početka njegovog zasedanja na kome je trebalo da se suštinski razmotri pitanje legitimnosti OMO.
Poruka koju je potpisao Kiril Ivanov, član Nacionalnog izvršnog saveta OMO, napisana je na bugarskom i engleskom jeziku i adresirana je centrali "Otvorenog društva" u Budimpešti. 19. decembra ona je došla i do centrale policije u Blagojevgradu.
Čitavo pismo koje je i osnovni dokazni materijal protivnika OMO, napisano je na 5 stranica. "Ljudska prava Makedonaca i etnosa u Pirinskoj Makedoniji stoje iznad nacionalnog suvereniteta Bugarske", navodi se u izlaganju. Razvija se teorija da su na istorijskom planu susedne Makedoniji zemlje još 1913. godine podelile njenu teritoriju i otada vrše sistematski genocid i asimilaciju Makedonaca na njihovoj teritoriji. Ustavni sud dao je rok od tri dana stranama po tom predmetu da iznesu svoj stav o pismu OMO.
Prema braniocima OMO iz Bugarskog helsinškog komiteta pojava tog pisma je dosta čudna. Ono je odneto u rejonsku policijsku upravu u Blagojevgradu lično od predstavnika rukovodstva OMO "Ilinden". Ta činjenica sama po sebi već govori da način na koji je taj dokument pribavljen nije baš legalan. Prema advokatima Bugarskog helsinškog komiteta odnos policije prema aktivistima promakedonske partije je dosta sporan obzirom na poštovanje zakona u zemlji i povredu ličnih prava i sloboda pojedinih članova i simpatizera OMO.
Očekuje se da se u roku od 10 dana Ustavni sud izjasni po tpm predmetu, ali u tako stvorenim okolnostima tečko da će imati veliki izbor. Protiv legitimnosti OMO istupile su i ostale strane po tom predmetu - dva ministarstva i Narodno sobranje. Osnovni argument poslanika koji su zatražili da se registracija ponovo razmotri su istupanja lisera OMO Ivana Sungarijskog da će se "organizacija boriti za priznavanje makedonske nacije u Bugarskoj".
Verovatno će što se tiče zakonske strane problem legitimnosti OMO "Ilinden" - Pirin biti rešen na štetu partije koju predvodi Sungarijski. Izolacija OMO iz realnog političkog života ponovo daje hranu raznoraznim špekulacijama u vezi sa brojem Makedonaca u Bugarskoj. A na poslednjim lokalnim izborima u oktobru videlo se da pristalice OMO i ideje o prisustvu makedonske manjine u Bugarskoj čine svega 0,1 % svih glasača, ili ukupno negde oko 3.000 ljudi. Kandidati organizacije osvojili su tri mesta za opštinske predsednike u tri sela u kojima žive lideri OMO "Ilinden" - Pirin. I to je sve.
Dva miliona represiranih Makedonaca ili ne postoje, ili prosto nisu izašli na glasanje u danima dve ture. Više verovatno je ono prvo. Zbog toga bi se i eventualno brisanje OMO "Ilinden" - Pirin iz registara političkih partija moglo pretvoriti u problem pre svega za premijera Ivana Kostova i njegovu politiku zbližavanja odnosa sa Makedonijom. Inače, sigurno je da postoje snage kojima nije po volji ovakvo poboljšanje dobrosusedske klime. A zabrana OMO će se ponovo pretvoriti u pododnu priliku za razmenu optužbi i parola koje će jedino komplikovati odnose na relaciji Sofija - Skoplje. Georgi Filipov (AIM)
</body>