Cekajuci mazut

Srpska svakodnevica

Pomoc Evropske Unije nikako da stigne do korisnika

AIM, PODGORICA, 25. 11. 1999. (Od dopisnika AIM iz Beograda)

U Srbiji je je prvi sneg. Temperatura napolju tezi nuli. U stanovima se nekako jos uvek drzi iznad desetog podeoka na skali Celzijusa; dokle, nije jasno. Elektroprivreda je sredinom novembra saopstila da dnevna potrosnja elektricne energije premasuje proizvodnju i uvela planske restrikcije. Sistem daljinskog grejanja funkcionise vrlo cudno: na pocetku sezone radio je traljavo, zatim pruzio svoj maksimum, pa su se mnogi Beogradjani setali u kratkim rukavima, sto nije zabelezeno od raspada SFRJ, da bi poslednjih dana iznenada zakazao. Navodno, dnevne isporuke su nedovoljne. Strucnjaci procenjuju da energenti uvezeni iz Rusije pokrivaju tek oko 45 odsto potreba Srbije za pristiglu zimu. Mediji nezvanicno saznaju da su u toku pregovori o dopunskom uvozu. Kao snabdevac, ponovo se pominje "ruski partner". Nema detalja o kolicini, roku isporuke. Cenu odavno niko ne pominje, posto srpski rezim energente nabavlja na ime duga bivseg SSSR bivsoj SFRJ.

Cemu Milosevic i kompanija pribegavaju, obavijeno je velom tajne. Ipak, cini se da su oni sigurni u se (i u rusko kljuse), jer pomoc Evropske Unije nikako da stigne do korisnika - i to ne greskom Brisela. Sluzbenici Mihalja Kertesa vec drugi dan drze prvi konvoj pomoci EU Nisu i Pirotu na carini, iako je planirano da 15 cisterni sa 350 tona mazuta stigne na granicni prelaz Presevo/Tabanovci u sredu nesto pre podneva, a odatle pravo u toplane dva juznosrbijanska grada. Visa sila, prvo olicena u carinskim organima Bivse Jugoslovenske Republike Makedonije, znatno je usporila dolazak konvoja do Tabanovaca - moralo se (s)vracati do carinarnice u Kumanovu, gde je jedna cisterna, posle dva casa "sredjivanja papira", odustala od nastavka puta, navodno zbog tehnickih problema.

Gradonacelnici Nisa i Pirota, Zoran Zivkovic (DS) i Tomislav Panajotovic (SPO), stigli su do granicnog prelaza u zakazano vreme da preuzmu konvoj. Pratili su ih visoki diplomatski predstavnici EU, akreditovani u Beogradu, clanovi gradskih vlada, zainteresovani gradjani i izvestaci domacih i stranih medija, sve ukupno stotinak ljudi. Policija, odnosno dva-tri pripadnika MUP Srbije, brzo su reagovali, s objasnjenjem da "niko ne sme da se zadrzava u podrucju drzavne granice", bez zelje da je predje. svi su pristali da se vrate do tabli na kojima pise "granicni prelaz" (latinicom na srpskom i na losem engleskom), odnosno "drzavna granica" (cirilicom, dodatnih desetak metara u dubini teritorije).

Tada se prvi put osetio hladan vetar, koji je valjda obelezje svih granica, dal' zbog brisanog prostora il' zbog prijateljske klime na Balkanu. Policajci s podoficirskim cinovima

• jedan vodnik, drugi zastavnik, ako se broj zvezdica nije od srede promenio - podsetili su prisutne da im je potrebna potvrda MUP Odeljenja za strance. Kada su se diplomate luksuznim automobilima odvezle u "restoran, otprilike kilometar i po nazad", dolepotpisani je upitao mogu li novinari da rade svoj posao, posto vise nema stranaca. Zastavnik kratko odbrusi 'ne', upozori da se ne snima, da ne bi razbili kamere, i doda "takvi su propisi". Propisi, dakako, tesko da su bas takvi, al' ko bi se raspravljao s tako ljubaznim i odmerenim "predstavnicima zakona". Po staroj Kertesovoj, svi u svoje autobuse, pravac za diplomatama.

Ubrzo se konvoj predstavnika lokalnih vlasti, gradjana i izvestaca zaustavi kod jedne "Jugopetrol" pumpe. Nigde nikoga. Na visecoj tabli pisalo je optimisticki: "Restoran". Premda bi se svi zakleli da se radilo o brvnari sa tremom, poverovasmo. Unutra, diplomate i gradonacelnik Zivkovic odavno su zauzeli sva mesta, sto ne govori o interesovanju diplomatskog kora za prvu isporuku humanitarne pomoci, niti o obimnoj briselskoj administraciji, nego o velicini prostora. Jest izgledalo neugledno, no mislilo se da carinska procedura nece dugo trajati, pa da se ne udaljavamo previse. Izreka "izgled vara" pokazala se tacnom na nacin na koji ni najveci sarkastici ne pojmahu. Narednih pet casova, s izuzetkom jedne lazne uzbune i odlaska na granicu, konvoj za docek bio je stacioniran kod gazda-Jance, naoko senilne i umesne starine od sezdesetak leta. Njegov "restoran" imao je promet kao nikad do sad, a kompletan asortiman (kutijica kafe, par litara domace rakije, koja konzerva istarske sardine i makedonske pastete, vekne bageta) je planuo.

Gradonacelniku Zivkovicu spediter se povremeno javljao mobilnim telefonom, sa najrazlicitijim vestima. Od "sad ce", preko "uskoro ce", do "sam o sto nisu" zivesmo celo popodne. Cak je spediter i licno donosio vesti, skepsa se radjala u svima. Hladan vetar nije prestajao da duva. Sef Misije EU u Beogradu, i diplomatske delegacije kod gazda-Jance, Majkl Grejem, neko vreme je proveo u svom automobilu. Stalno na raspolaganju novinarima, prenoseci informacije niskog gradonacelnika, Grejem se trudio da zvuci optimisticno. Rekao je da mu se cini da "procedura tece nesto sporije". Pocelo je da se smracuje, javio se (neosnovani) strah od napada bivseg UCK, a cisterne su jedna za drugom "sredjivale papire".

Konacno, negde posle sest, pitanja o opravdanosti sedenja u bespucu i cekanja, umnozavala su se. Stigao je spediter, po ko zna koji put. Pocelo je da se govori o nekakvom saopstenju.

Svi izvestaci, zamoljeni su da napuste "restoran". Gradonacelnik Panajotovic izasao je iz svog kombija, u kojem je proveo gotovo sve vreme, i usao pravo na "zatvoreni sastanak". Nastupila je atmosfera fantasticnija od Bunjuelovih filmova: petorica visokih diplomata i dvojica sefova lokalne vlasti sede za stolom, tek ociscenim od mrva i fleka, i vecaju o zajednickom saopstenju, u prostoriji 2x2.5 metra, s cetiri velika prozora; napolju ih ceka tridesetak izvestaca od pirotskog opstinskog glasnika do svetskih agencija, magazina i TV mreza - svi vire.

Koliko je tu tajnosti moglo biti? Po izlasku, saopstili su da se cisterne sa mazutom ne tretiraju kao humanitarna pomoc, vec kao posiljka-donacija, da idu u redovni carinski postupak, umesto da pod hitno predju granicu, i da oni ne misle da Kertesovi sluzbenivi krse zakon, nego ga samo koriste za usporavanje. Grejema je nazvao na mobilni telefon verovatno neko iz EU, a on je objasnio da je konvoj cisterni usao, u zemlju ali se ne moze "fizicki probiti do gradova". Svi u autobus, pravac kucama.

Diplomate su otisle u Nis, da tamo prespavaju i sacekaju vesti o zavrsetku carinjenja. Interesantno je, medjutim, s kakvom su se lakocom slozili da isporuke mazuta nisu humanitarna pomoc. Prema Grejemovom saradniku Aleksandru Djordjevicu, humanitarna pomoc se distribuira preko lokalnog Crvenog krsta i slicnih organizacija. Cini se da to misljenje dele i ostali, pa je carinjenje prihvaceno bez pogovora. Da humanitarna situacija u Srbiji nije takva kakva jeste mozda bi bilo normalno sloziti se. No, temperatura u nekim stanovima u cetvrtak nije dostizala ni petnaest stepeni, a atmosferske prilike mogu se okarakterisati raznim terminima osim "zdrave". Epidemije samo sto nisu, ako vec nisu. Zadovoljiti se ocitim floskulama za namerno odugovlacenje u takvoj situaciji, neprilicno je, u najmanju ruku.

Uostalom, gde pise da energenti ne mogu, a hrana i lekovi mo gu biti humanitarna pomoc? Memorandum EU, 99/60, izdat u Briselu, 23. novembra, objavljuje da Unija pristaje, na zahtev srbijanskih opozicionih snaga, narocito Grupe 17, da uputi 25 hiljada tona mazuta gradovima i opstinama u kojima je opozicija na vlasti. Osnovu za isporuke cine rezolucija Saveta EU "Obnova" 1628/96 od 25. jula 1996, koju dopunjuju rezolucije 851/98 od 20. aprila 1998. i 2454/99 od 15. novembra 1999. godine, sve o obnovi republika bivse Jugoslavije. Program "Energija za demokratiju" definise se kao donacija samo zato sto su korisnici odabrani. Da se mazut isporucuje "SRJ" ili "Srbiji i Crnoj Gori", dakle preko Crvenog krsta pod kontrolom Milosevicevog rezima, bio bi tretiran kao humanitarna pomoc.

Clanice EU, medjutim, odbijaju saradnju sa zvanicnim Beogradom, otkad je Slobodan Milosevic optuzen za ratne zlocine pred Medjunarodnim tribunalom za ratne zlocine na teritoriji bivse Jugoslavije, sa sedistem u Hagu. Sankcije su zavedene jos prosle godine zbog zlocina prema civil nom stanovnistvu i prekomerne upotrebe sile na Kosovu. Vlade petnaestorice i njihovi saveznici drze da bi Milosevic upotrebio bilo kakvu humanitarnu pomoc za odrzanje na vlasti, otuda i pomoc iskljucivo opozicionim gradovima i opstinama. Sefovi diplomatije EU su na sastanku sa predstavnicima srbijanske opozicije u Luksemburgu 11. oktobra, odredili snabdevanje Nisa i Pirota kao pilot projekat. Planirano je da dva grada dobiju jos 3.500 tona energenata. Naredna isporuka zakazana je za 3. i 4. decembar.

Clan Evropske komisije zaduzen za odnose sa zemljama Jugoistocne Evrope, Britanac Kris Paten, poznatiji kao poslednji guverner Hongkonga, izjavio je u sredu da EU rizikuje isporucujuci gorivo za grejanje Nisu i Pirotu, ali da je pomoc vredna rizika. Istovremeno, Paten je najavio prosirenje na ostale gradove i opstine pod kontrolom opozicije. Gradonacelnik Zivkovic i ambasador Grejem pokusali su u cetvrtak da vide kamione na carinskom punktu u Presevu, ali ih je policija sprecila. Zivkovic je najavio proteste ako bude "bilo kakvih problema".

Gradjani prestonice, njih oko 200, prema beogradskom dnevniku "Danas", u sredu uvece odusevljeno su pozdravili isporuku energenata. Temperatura napolju bila je ispod nule, sneg je padao. U njihovim stanovima nije bilo mnogo toplije. "Vecernje novosti" izvestavaju da se u Nisu i Pirotu i dalje "sa nestrpljenjem ocekuje dolazak mazuta iz humanitarne pomoci". Direktor toplane u Nisu Radoslav Zlatanovic obavestio je u sredu uvece gradjane da, posto "Jugopetrol" poslednjih dana nije isporucivao mazut, gradske rezerve goriva su svedene na svega dva dana.

Medju novinarima kruzi teorija, ako se za ozbiljno uzmu izjave predstavnika rezima da ce propustiti konvoj EU, kako je najpogodnije vreme za ulazak cisterni u gradove izmedju tri i pet ujutro, kada na ulicama nema nikoga, pa je mogucnost za sticanje politickih poena opozicije najmanja. Niko nije razmatrao mogucnost da konvoj ne stigne.

Bojan al Pinto-Brkic