ATENTAT GLIGOROVA PONOVO U ZIZI INTERESOVANJA

AIM Skopje, 25.11.1999

Odlazak Kire Gligorova sa pretsednickog trona Republike Makedonije, propracen je, na opste iznenadjenje, sa aktuelizacijom atentata koji se desio 3-og oktobra 1995 godine. Opste iznenadjenje proizlazi iz toga sto prakticno nema niti jednog novog momenta u celoj prici koja uistinu nikada nije imala nekih senzacionalnih otkrica, bar kada je rec o istrazi i otkrivanju nekog pravog i validnog traga.

Vlada Makedonije je bez ikakve najave, izmedju dva kruga predsednickih izbora, desetak dana pre zavrsetka mandata Gligorova sazvala pres-konferenciju na kojoj je ministar unutrasnjih poslova Pavle Trajanov saopstio da je doneta odluka o raspisivanju nagrade od 1.000.000 nemackih maraka za onoga koji dostavi informaciju koja bi dovela do organizatora ili izvrsioca atentata. Prvog dana posle objavljivanja ove senzacionalne novine, telefoni u Ministarstvu su se usijali od poziva "dobrih znalaca izvrsioca" , "analiticara", ljudi koji su se odjedanput setili novih bitnih momenata i ocevidaca koji su treceg oktobra videli neko sumnjivo lice. Poziva je bilo na telefonsku centralu ovog resora, u policijskim stanicama, pa cak i kod inspektora za razne delikte koji nemaju veze sa terizmom. Ministarstvo je vec narednog dana uvelo specijalnu liniju, koja je opremljena masinom za snimanje radi registracije razgovora.

Izvori iz ovog resora, koji insistiraju na anonimnosti, kazu da je broj poziva dvadesetak dana posle raspisivanja nagrade opao na desetak na dan ali da dosad nije dobijen niti jedan validan podatak koji bi doveo do pravog traga. Najcesce se javljaju osobe koje haluciniraju i avanturisti koji pletu svoju mrezu i prave analize koje proverom podataka i uporednom metodom padaju u vodu. Medjutim interesantno je to da je ovih dana jedno javljanje dobilo tretman u javnosti, a to je poziv iz Australije od neke emigrantske grupe Makedonaca koji traze dva miliona dolara za kvalitetnu informaciju. Izvori iz MUP-a su izjavili da resor ne moze da se cenka i da otkupljuje informacije po ceni koja nije u okviru odluke Vlade. Osim toga, odluka Vlade, iako nije sasvim precizna, odnosi se na informaciju koja bi znacila izlazak na sud, svedocenje i isplata posle sudske odluke protiv izvrsioca ili organizatora atentata.

Ovo otvara jedno drugo pitanje. Naime, Makedonsko zakonodavstvo nema odredbu koja se odnosi na tretman "svedok pod zastitom". Ovo, prema stranim iskustvima, znaci da jedan takav svedok moze ili mora pre svega zato sto takvi ljudi to neizostavno traze, da dobije garancije o njegovoj bezbednosti, licno obezbedjenje pre i za vreme sudskog procesa, tajnost boravka, zatim promena identiteta, pa cak i plasticnu operaciju za promenu licnog opisa, zatim nove putne isprave i boravak u stranoj zemlji, pa cak mozda i pre svega amnestiju od drugih kriminalnih dela kao i amnestiju od saucesnistva u atentatu, ali na nekoj nizoj ili nebitnoj poziciji u lestvici organizovanja. Ovo znaci da nije dovoljno samo uvodjenje takve odredbe vec i organizovanje za njenu realizaciju ukoliko se pojavi svedok. Ili, treba da se razrade procedure za njegovu zastitu, da se nadje prag koji dozvoljava amnestiju, da se kontaktira sa stranim zemljama koje bi prihvatile svedoka posle sudjenja, pa i da se obezbedi suma dovoljna za celu operaciju. Anonimni izvori iz Ministarstva rekli su nam da postoji inicijativa i da radna grupa u ovom resoru vec priprema izmenu u Zakonu o krivicnom postupku koja bi bila specijalna o atentatu, dok se trajno uvodjenje ovakve mere planira u paketu Antikorupcijskih zakona.

Ovakvo aktiviranje istrage oko atentata, koja je cetiri godine stajala u mestu, samo po sebi namece pitanje dali mozda bezbednosni organi imaju neki trag ili saznanje pa se na ovaj nacin mozda prave pripreme za realizaciju. Veoma upuceni izvori sa kojima smo kontaktirali ovih dana kategoricki demantuju ovakvu tezu.

Intersantno je to sto, kako smo saznali, poslednjih nedelja Makedonija ima intenzivne kontakte sa stranim tajnim sluzbama po pitanju atentata. U ovaj krug "budjenja iz sna" uklapa se i jedna agencijska vest prenesena iz Praga, Ceska, da je prosle nedelje u ovom gradu uhapsen Arslan Nuisi, makedonski drzavjanin iz sela nadomak Skoplja, na osnovu medjunarodne poternice nemackog Interpola zvog ucestvovanja u trgovini narkotika. Agencijska vest je bila "filovana" podatkom da Makedonija trazi ovog coveka zbog atentata protiv Gligorova.

Vest je u Makedoniji odjeknula kao bomba. Ali vec sutradan su anonimni izvori Ministarstva unutrasnjih poslova i iz makedonskog biroa Interpola demantirali da se Nuisi trazi zbog bilo cega u Makedoniji. Makedonski Interpol je dobio obavestenje od svojih kolega iz Praga i Berlina da je uhapsen Makedonski drzavjanin koji je imao vise putnih isprava sa napomenom da postoje sigurni dokazi da se radi o Arslanu Nuisiju. U celoj prici je interesantno to sto je ova licnost neposredno posle atentata bila uhapsena zajedno sa Naipom Leskovicom i Petritom Amijem i jos nekoliko drugih ljudi. Makedonska policija je ove ljude ispitivala nekoliko dana, ali zbog nedostatka dokaza i indicija oslobodila ih je. Ova je prica kasnije dobila medijski tretman dobivsi ime "Bratislavska veza" a karakteristicno je to sto su se sva trojica Nuisi, Leskovica i Ame u raznim prigodama, pa cak i pri ispitivanju u policiji, branila ili hvalila time sto su poklonili blindirani " mercedes", Kiri Gligorovu. U policiji kazu da je to tacno, da je Gligorov nekoliko puta cak koristio taj automobil neznajuci da dolazi kao poklon od nekoga. Vredi spomenuti jos dva podataka oko takozvane "Bratislavske veze". Naib Leskovica je poginuo pre dve godine u navodno, misterioznoj saobracajnoj nesreci, a Petrit Ame, covek koji se kandidirao za pretsednika Makedonije, dovodi se u vezu sa preprodajom kokaina koji je nestao 1997 godine iz policijskog depoa, a policija je pre desetak dana pretresla njegov restoran u Skoplju, trazeci dokaze u vezi Filipa Filipova, nacelnika odeljena za nedozvoljenu trgoviju i sverc, koji je glavni osumnjiceni za kradju 28 kilograma kokaina i koji se nalazi u pritvoru.

Inace, u nedeljnom broju ,,Nove Makedonije,, svoj tekst oko atentata je imao Grozdan Cvetkovski, direktor u Agenciji za razuznavanje. Cvetkovski je pozdravio odluku da se raspise nagrada oko atentata, sa zadrskom da nikad nije kasno, pri tom iznoseci svoj pogled da je istraga prvih dana posle atentata a i kasnije, vodjena dosta lose, argumentujuci to sa cinjenicom da je sa mesta atentata preuranjeno uklonjen automobil -bomba "Ami 8" ali i sireci optimisticke tonove da se svako delo moze otkriti.

Gligorov je inace u intervjuu za A1 televiziju odgovarajuci na pitanje oko atentata naglasio da je imao kontakte sa sefovima vise tajnih sluzbi medju kojima i sa direktorom CIA-e i sa nemackom tajnom sluzbom, da je dobio obecanja da ce se oni angazovati oko atentata i da ce on dobiti povratne odgovore, ali je konstatovao da se otad oni nisu javili sa bilo kakvom informacijom.

AIM Skopje

VALENTIN NESOVSKI