POSTKRIZNE RAVNOTEZE I SPOLJNE POLITIKE PREMIJERA META

AIM Tirana , 20.11.1999

Posebna ocena koju je americki predsednik Bil Klinton izneo 5. novembra u svom telegramu cestitki najmladjem premijeru u Evropi, 30-snjaku Iliru Meti povodom njegovog izbora na mesto albanske Vlade, karakterisuci ga kao "drzavnika", nije shvacena u dovoljnoj meri u nekim krugovima albanske politike u Tirani. Posebnost poruke se sastoji od nekoliko elemenata: Premijer Albanije nije homolog predsednika SAD, on nije izabran nakon opstih politickih izbora u zemlji, vec u sklopu zamene premijera iz iste partije, on se nije sreo sa predsednikom Klintonom I na kraju, treba imati u vidu skromno mesto koje zauzima Albanija na dugoj listi drzava sveta sa kojima Vasington ima diplomatske odnose.

Poruka predsednika Klintona analizirana s one strane optike svakodnevnih konfliktuoznih svadja izmedju politickih partija u Albaniji, nije jednostavno kortezija, vec izraz nade koju polazu SAD I podrske koju pruzaju prioritetima I politickoj liniji koju je izabrao novi premijer. Pozdravljajuci mirni I regularnu tranziciju lidershipa koji je dozivela zemlja, americki predsednik podseca I poziva rukovodstva dve glavne partije, Socijalisticke I Demokratske partije, da pruze podrsku tim prioritetima, a sto medjunarodna zajednica ocekuje od Albanije kao drzave I Albanaca kao naroda. I jedna visoka verska medjunarodna licnost, kao sto je patrijarh istambulske patrijarsije Vartolomej, koji je 2. novembra po prvi put posetio Albaniju, pozdravio je novu generaciju politicara u Tirani. Medjutim, I ovom prilikom nedostajala je ozbiljna diplomatska analiza I od strane opzicije, sledeci tako put albanske politicke tradicije prema kojoj medjunarodne ocene I paznja treba da imaju monokolornu politicku boju.

U ovakvoj klimi novih okolnosti, program spoljne politike koji je novi premijer izneo u albanskom Parlamentu 4. novembra predstavlja nastojanje da se pronadju I zadrze teske ravnoteze nakon krize kako bi se formulisala kalibrisana politika drzave koja je tek izasla iz velike krize, ne samo lokalne vec I regionalne, kao sto je to bila kosovska kriza. Za siromasnu I malu zemlju koja je godinama uzastopno prolazila kroz velike politicke I socijalne potrese, nije tako lako odrediti ciljeve I trase u oblasti spoljne politike nakon krize takvih razmera kao sto je ona kosovska.

Spoljna politika premijera Mete je politika koja ce se primeniti u periodu kosovske postkrize. I kao svaka politika postkrize nju je teze realizovati nego politiku iz perioda krize na Kosovu. Prethodni kabinet se nalazio u povoljnijem polozaju i spoljna politika je primenjivana vise kao odgovor na zahteve, okolnosti i pozive medjunarodne zajednice, NATO, EU, Kontakt grupe, OEBS-a oko rata na Kosovu i gigantske humanitarne krize izbeglica. Emotivni karakter kojeg je proizvodio diplomatsko i politicko medjunarodno angazovanje, bila je izvanredno povoljna okolnost za albansku spoljnu politiku prethodnog kabineta. Tok dogadjaja i potreba medjunarodne diplomatije za saradnjom i ucescem albanskih faktora, zahtevali su ostavljanje u prvi plan Albanije I njene spoljne politike. Isto tako prihvat armije od vise od pola miliona albanskih izbeglica stvorio je klimu nacionalne i humanitarne homogenizacije sto je stvorilo pomocnu okolnost za promociju spoljne politike.

Ova faza je okoncana zavrsetkom rata na Kosovu, povratkom izbeglica svojim kucama i smanjenjem medjunarodne diplomatske zainteresovanosti za Albaniju i albansko pitanje. Sada se vec nalazimo u jednoj drugoj fazi, fazi Pakta za stabilnost koji je uistinu rodjen iz kosovske krize, medjutim, sada vec znacaj Albanije izvire iz sposobnosti da postane primeran primer za Pakt, a ne da i dalje bude centar paznje zbog etnickih i fizickih veza. Sada albanska spoljna politika ima pred sobom pomeranje medjunarodnog diplomatskog interesovanja sa lokalnog u regionalni karakter I sire, sto otezava njeno manevrisanje. Upravo zbog toga, novi premijer posvecuje veoma veliku paznju ravnotezi sa Paktom stabilnosti, jer je on izneo cilj da njegov kabinet bude Vlada Pakta stabolnosti. Potvrdjujuci da su evropsko I evroatlansko integrisanje strateski cilj albanske spoljne politike, premijer smatra Pakt stabilnosti kao glavni prioritet njegove Vlade.

Treba istaci da Meta odbacuje politiku iskljucivosti u sklopu Pakta stabilnosti za Jugoistocnu Evropu, drzeci se ideje EU da tu ima mesta za sve drzave. Imajuci u vidu da samo Srbija nije pozvana da ucestvuje u Paktu stabilnosti, ovo predstavlja elemenat realizma I prema Srbiji, za koju je zemlja otvorena ali kada ona realizuje zahteve medjunarodne zajednice za odlaskom Milosevica, slanje ratnih zlocinaca na Medjunarodni Haski sud, organizovanje slobodnih I demokratskih izbora u Srbiji.

Novi albanski premijer postavlja na osnovama svoje politike delikatnu ravnotezu odnosa izmedju Albanije I centara svetske politike. U poruci odgovora koju je premijer Meta uzvratio predsedniku SAD 6. novembra, istice da njegova Vlada u centru svoje politike ima prioritet strateskog partnerstva sa SAD. Njegova vizija smatra ovaj prioritet usko povezanim I u skladu sa strateskim prioritetom izgradnje odnosa sa EU. Iako je 25. oktobra u Helsinkiju EU ovavestila o pocetku razgovora oko stvaranja odnosa asociranja sa Makedonijom I odlagala za neki drugi rok te razgovore sa Albanijom, premijer sa realizmom shvata znacaj koji imaju odnosi sa EU.

1. oktobra istoga dana, novom premijeru Albanije poslali su telegrame cestitke premijer Italije Masomo D'Alema I premijer Grcke Kosta Simitis, a 3. novembra, takodje istoga dana, oba gore navedena premijera vodili su telefonske razgovore sa Ilirom Metom I uputili su mu poziv za posetu. Program premijera Mete sadrzi ravnotezu I uskladjivanje bliskih strateskih odnosa sa dva znacajna albanska suseda, clanicama NATO I EU. To je znacajno ako se ima u vidu da albanska spoljna politika nije znala uvek da pronadje pravu ravnotezu u ovim odnosima. Premijer Meta istice da odnosi sa Italijom I Grckom imaju isti strateski karakter I drzi se puta harmonizacije saradnje Albanije kako sa jednom tako I drugom susednom atlanskom drzavom.

Sa ove jasne pozicije ravnoteze, I njegova prva poseta van Albanije

1. novembra u Italiji nije izazvala kao u ostalim prilikama krive interpretacije u vezi sa cinjenicom gde premijer vrsi svoju prvu posetu van zemlje. Italija daje najveci doprinos od zemalja EU za Albaniju, to je zemlja koja ima najvece investicije I cinjenica sto je to jedina susedna drzava clanica sedmorice najindustrijalizovanih zemalja sveta, a to samo po sebi objasnjava znacaj tih odnosa.

Korisnu ravnotezu premijer Albanije odredjuje u programu I u vezi sa politickim snagama na Kosovu. Meta se izjasnjava za pravo samoopredeljenja Kosova u okviru evropske perspective citavog regiona. On ne proglasava preferencije medju kosovskim snagama I iznosi principijelnu osnovu mira I demokratije na kojoj ce se graditi odnosi izmedju Tirane I Pristine. To nije tako lako ako se ima u vidu da u Pristini albanske politicke snage jos uvek nisu pronasle zajednickui jezik za stvaranje jedne jedinstvene ekipe koja bi predstavljala Albance kao partnera sa medjunarodnim partnerom. I dok je Hashim Thaci, bivsi sef OVK I premijer Privremene vlade stvorene na osnovu sporazuma albanskih politickih snaga u Rambujeu, 31. oktobra poslao telegram cestitku novom premijeru Albanije, nije bilo vesti da je to uradio i Ibrahim Rugova. Ne samo to, vec dani donose I razne probleme kao sto je bila I odluka kosovskog vodje Ibrahima Rugove, 3. novembra da odredi jednog predstavnika u Tirani I to kao predstavnika republike Kosova, u vreme kada medju samim albanskim politickim snagama ovo imenovanje nije u opticaju, kada situacija na Kosovu nije vise ona od pre rata I kada je u Tiranu nakon Rambujea dosao predstavnik iz Thacijeve Vlade. Nastojanja da se u glavni grad Albanije posalju diplomatski predstavnici kada u Pristini jos uvek nije reseno pitanje jedinstvene vladine ekipe izmedju tamosnjih albanskih partija, ne moze se drugacije okarakterisati nego kao nepotrebna zurba.

Poznato je da politicke snage na Kosovu neretko koriste ili zele da upotrebe njihove odnose sa politickim snagama u Albaniji ili sa albanskom drzavom, kako bi ojacali njihov uticaj na Kosovu. Medjutim, to sa svoje strane stvara teskoce I probleme za samu albansku drzavu, sto = suzava prostor za njeno politicko manevrisanje u ocuvanju = unutaralbanskih ravnoteza.

AIM Tirana Shaban Murati