POSETA BILA KLINTONA SOFIJI

BUGARSKA JE POCELA DA DOBIJA ZBOG KOSOVSKE KRIZE

AIM Sofija, 25.11.1999

Podrska vojnim akcijama NATO za vreme krize na Kosovu tesko da je bila najpopularnija odluka vlade Ivana Kostova u njenom dosadasnjem mandatu. Na dugorocnom planu, medjutim, pokazalo se da je to ocigledno jedina ispravna odluka kada se radi o spoljnoj politici jedne male balkanske zemlje kao sto je Bugarska. Nekoliko meseci posle kraja rata u toj srpskoj pokrajini kdbinet Ujedinjenih demokratskih snaga (ODS) poceo je da bere plodove odluke o pruzanju pune podrske snagama Severnoatlantskog pakta, u tom broju i o davanju vazdusnog prostora avionima saveznickih snaga. Prvi pozitivan odjek na poziciju Bugarske za vreme krize dosao je iz Evropske komisije koja je preporucila da se sa tom zemljom pristupi pregovorima o prijemu u punopravno clanstvo EU. Trebalo bi da Bugarska dobije poziv u tom smislu na samitu EU 10. decembra u Helsinkiju. Predstavnici komisije Romana Prodija nedvosmisleno su nagovestili da je ova odluka iskljucivo politickog karaktera i da je to rezultat bezrezervne podrske akcijama NATO za vreme bombardovanja Jugoslavije. Drugi veliki uspeh sadasnjih politicara Bugarske bila je dvodnevna poseta predsednika SAD Bila Klintona u okviru njegovog 10-todnevnog evropskog obilaska. Nije iskljuceno da se Bugarska pretvori u novog miljenika Vasingtona kada je rec o sprovodjenju americke politike na Balkanu. Ovo izgleda sasvim logicno obzirom na situaciju na poluostrvu - tradicionalno slozeni odnosi izmedju Turske i antiamericki raspolozene Grcke i joc uvek bremenita problemima Jugoslavija. Bugarska se od njih razlikuje po nekoliko stvari: nepovratnost demokratskih procesa, stabilizovana privreda, odlicni odnosi sa svim susedima i bezrezervna podrska americkoj politici u regionu. Mnogi posmatraci u Sofiji smatraju da je upravo sada Bugarskoj pruzena sansa da stavi svoje karte na sti i da se dopadne americkim politicarima. "Bugarska je jedna divna zemlja, dodjite i pomozite Bugarskoj da izgradi svoju buducnost!", izjavio je predsednik Klinton u svom istupanju na visehiljadnom mitingu na sofijskom trgu "Aleksandar Nevski" gde je pre 10 godina pocelo obaranje komunistickog rezima. Van svake sumnje americki predsednik ostao je impresioniran docekom u Bugarskoj, narocito u poredjenju sa antiamerickim protestima u Atini par dana ranije. Predsednik Bugarske Petar Stojanov nedvosmisleno je nagovestio da je zemlja spremna da da svoju teritoriju vojnim formacijama NATO u okviru vec davno potpisanog ugovora "Partnerstvo za mir". Na taj nacin bi se omogucilo razmestanje saveznickih snaga u Bugarskoj a da se direktno ne spominje pitanje stvaranja natovskih baza - nesto sto se sa rezervama prihvata u javnosti. U zamenu je Bil Klinton obecao da otvori vrata za clanstvo Bugarske u Severnoatlantskom paktu sto je i jedan od spoljnopolitickih prioriteta zemlje. Klintonova poseta postigla je ciljeve koje su sebi postavili bugarski drzavnici. Prema sveopstem misljenju oni su uspeli da impresioniraju americkog predsednika i da mu ujedno izloze probleme sa kojima se zemlja suocava u ovom trenutku. Od narocite vaznosti je ekonomska podrska reformama. Premijer Ivan Kostov smatra da Pakt o stabilnosti u Jugoistocnoj Evropi jos uvek ne funkcionise potpuno i da ce to biti tako sve dok se Dunav ne rascisti i dok se ne obnovi brodska plovidba. "Uspeo sam da formulisem bugarsku poziciju, a naime, da bez obnavljanja brodske plovidbe Dunavom Pakt o stabilnosti ostaje bez kicme", izjavio je premijer Kostov. Drugo pitanje je podsticanje americkih investicija u tom regionu u posevno u Bugarskoj koja je primer kako su politicka i ekonomska stabilnost ipak moguce u tom obicno punom problema rejonu. Vlada Ivana Kostova groznicavo trazi ekonomsku podrsku da bi mogla da nastavi sa reformama. U suprotnom slucaju naredne dve godine mogle bi da postanu i poslednje za njegov kabinet, a dolazak socijalista na vlast tesko da je najprihvatljivija i zeljena varijanta za zapadne partnere. Zbog toga trebalo bi ocekivati da ce SAD pruziti ekonomsku pomoc bugarskoj privredi, da bi sebi obezbedile pouzdanog partnera u srcu Balkana. Klinton je istakao da njegova administracija vec preduzima konkretne korake u tom pravcu - radi se o dogovorenim kreditima EKSIMBANKE i preferencijalnim tarifama za bugarski uvoz. Prema sveopstem misljenju Klintonova vizita u Sofiji pokazala je jos nesto - da je Bugarska napustila zonu ruskog uticaja. Do nedavno satelit bivseg Sovjetskog saveza, sada su bugarski politicari krenuli kursem potpunog integrisanja u EU i NATO. Prema Petru Stojanovu SAD ce se latiti zadatka da pomognu zemlji za njeno sto brze i potpunije integrisanje u evropske strukture. Donedavno je Bugarska morala da resava taj zadatak sama, ne racunajuci na nikakav ozbiljan lobi. Sada, nekoliko meseco posle rata u Jugoslaviji, Evropa i SAD na drugi nacin gledaju na Bugarsku. Do koje mere bi se Sofija mogla pretvoriti u polaznu tacku americke politike na Balkanu od sada pa na dalje, ostaje da se vidi u narednim mesecima. Analizatori u Sofiji okupljaju se oko stava da je posetom Klintona Bugarska dobila toliko neophodnu dozu pozitivnog imidza i reklamu, a takodje i sansu da se prikaze svetu u pogodnoj svetlosti. Da li ce uspeti da realizuje u praksi taj kredit poverenja, to ce u celini zavisiti od akcija vlade. Resavanje problema sa korupcijom i poboljsanje ambijenta za razvoj konkurentne i savremene trzisne privrede - sve ce to u celini zavisiti od Ivana Kostova i njegovih ministara. Sto se tice predsednika Petra Stojanova, on je vec obavio svoj posao - doveo je Bila Klintona u Sofiju.

Georgi Filipov (AIM)