Zadnje predsedavanje

Slovenija i OUN

Tokom novembra je Slovenija po drugi (i poslednji) put sefovala u Savetu bezbednosti OUN; predstavnik zvanicne Ljubljane je mesto predsedavajuceg prvi put zauzeo proslog avgusta, a 1. januara 2000. Sloveniji istice mandat nestalne clanice u Savetu bezbednosti.

Ljubljana, 20.11.1999.

Glavni zadatak predsedavajuceg jeste da sastavi dnevni red, tako da su se i ovoga puta na tapetu nasla brojna aktuelna pitanja svetske bezbednosti, a prilika je iskoriscena i za promovisanje sopstvenih problema u vezi sukcesije SFRJ. Uglavnom, 17. novembar je bio vazan dan za slovenacku diplomatiju; tog dana je slovenacki ministar spoljnih poslova Boris Frlec predsedavao sednici SB OUN posvecenoj realizaciji Dejtonskog sporazuma.

Ovdasnji mediji su s neskrivenim ponosom obavestili domacu javnost "da je cetiri godine posle potpisivanja sporazuma u Dejtonu na zadovoljstvo slovenacke diplomatije i uz optimizam medjunarodne zajednice u Savetu bezbednosti prvi put zajednicki referisalo Predsednistvo nekadasnje jugoslovenske republike". Receno Predsednistvo (BiH) posetilo je Ljubljanu nekoliko dana pre puta u New York i zadrzalo se u duzem razgovoru sa predsednikom drzave, parlamenta i vlade...

Frlec je zajednicki nastup trojice predstavnika BiH ocenio kao "najveci uspeh slovenacke diplomatije". O toku procesa integracije u Bosni pohvalno se izrazio i americki ambasador Ricard Holbruk, koji je izjavio da se ostvaruje ono "sto pre cetiri godine nije bilo moguce ni zamisliti, a sto pre 18 meseci nije bilo ni moguce". injenica da su Hrvat Ante Jelavic, Musliman Alija Izetbegovic i Srbin Slavko Radisic ne samo sedeli za istim stolom, vec su u "Njujorskoj deklaraciji" parafirali i zajednicke stavove, svakako predstavlja iznenadjujucu novost; vodjeni su razgovori o zajednickoj valuti, putnim ispravama i novoj drzavnoj upravi za granice, telu koje bi ubuduce kontrolisalo deo od 10 kilometara bosanske granice.

Intenzivnija aktivnost slovenacke diplomatije rezultat je cinjenice da je Slovenija po drugi put u istoriji preuzela kormilo svetske organizacije. (Prvi put se isto desilo avgusta prosle godine, kada je njen angazman, uprkos akcijama jugoslovenskih snaga na Kosovu, prosao gotovo nezapazeno, zahvaljujuci letnjoj latargiji.) Navedeno "preuzimanje kormila" treba uzeti s rezervom - najveci deo dnevnog reda i tema o kojima raspravlja Svetska organizacija ipak trasiraju dogovori izmedju stalnih clanova Saveta bezbednosti. Uprkos cemu uloga predsedavajuceg prilikom rasprave koja pitanja su "proceduralne" prirode, a koja mogu ili ne mogu biti stavljena na dnevni red, nije potpuno beznacajna, pa tako dnevni red zasedanja SB OUN delimicno zavisi i od spoljnopoliticke orijentacije predsedavajuce drzave.

Novembarski registar najvaznijih svetskih problema (prelomljen kroz optiku slovenackog predsedavanja u SB OUN) bio je dug i sarolik; pored klasicnih, unekoliko "internih" problema - prokisnjavanje krova na zgradi OUN u New Jorku, staroj pedeset godina, losa klimatizacija i nedostatak novca - na dnevnom redu se naslo i nekoliko vaznih pitanja. Slovenacki ambasador u OUN Danilo Türk se pocetkom novembra prvo sastao sa ruskim kolegom, ambasadorom u OUN, jer je Rusija protestvovala zbog nacina vodjenja operacija na Kosovu. Rusija smatra da je medjunarodna uprava uvodjenjem posebnog telefonskog broja za Kosovo, posebnih tablica za automobile i poreza ucinila radnje koje su u suprotnosti sa rezolucijom SB OUN 1244, cime steti suverenitetu SRJ. Posle cega je o Kosovu u Savetu bezbednosti izvestavao "guverner" Bernar Kusner. Istovremeno se clanicama SB OUN predstavila i novi tuzioc haskog tribunala Karla Del Ponte.

Sredinom meseca je na dnevni red dosao i izvestaj generalnog sekretara Kofija Anana o masovnim pogubljenjima u Srebrenici te ulozi plavih kaciga u tim dogadjajima. Potom je rasprava usmerena na Irak, oko koga posle spijunskih skandala (kada je Irak proterao medjunarodne inspektore) Ujedinjene nacije ne vode doslednu politiku. Sada bi trebalo usvojiti novu rezoluciju o sistemu inspekcija (i imenovati novog vodju inspektora, posto je dosadasnjem Ricardu Batleru istekao mandat), humanitarnoj pomoci i kuvajtskim ratnim zarobljenicima; raspravljano je i o zahtevu da se u Kongo uputi 30.000 plavih kaciga, kao i o mogucnosti da se uvedu sankcije protiv Avganistana ukoliko ne izruci Osamu Bin Ladena.

Usvojena je Rezolucija o terorizmu (na predlog Rusije) iako medjunarodna zajednica jos uvek ne operise jedinstvenom definicijom terorizma. Zanimljivo je da Savet bezbednosti u novembru nece raspravljati o konfliktu u eceniji. Uprkos Povelji o evropskoj bezbednosti koja je prihvacena na vrhu OEBS-a u Istanbulu, u kojoj se precizira da su i "sukobi unutar drzava legitiman predmet brige medjunarodne zajednice", o tome kada ce neki sukob postati goruce medjunarodno, a kada ce ostati "unutrasnje pitanje", jos uvek odlucuje odnos velikih sila.

"Rusi su, pre nego sto su poceli akciju u eceniji, posetili Sekretarijat Ujedinjenih nacija i dali do znanja da nijedna od aktivnosti generalnog sekretara ili generalnog sekretarijata u vezi tog pitanja nece biti dobrodosla. Rekli su da se operacije vode na njihovoj teritoriji i da moraju da obezbede teritorijlni integritet. To pitanje su rascistili preventivno, tako da generalnom sekretaru ni slucajno ne bi pale na um kakve druge ideje," opisao je akciju ruske diplomatije u SB OUN slovenacki ambasador u Ujedinjenim nacijama Danilo Turk.

Sto se Slovenije tice, medju akutne svetske probleme spadaju i njeni nezavrseni poslovi sa sluzbenim Beogradom. Slovenija je koordinisala akciju cetiri bivse SFRJ republike - sukcesora - da na dnevni red stigne i pitanje uredjenja statusa jugoslovenskog clanstva u OUN. etiri republike - Slovenija, Hrvatska, Bosna i Makedonija - ne priznaju automatsko nasledstvo SRJ na mestu nekadasnje Jugoslavije i traze da nova Jugoslavija (kao i sve ostale novonastale drzave) "postuje redovnu proceduru", sto znaci da zamoli za clanstvo u OUN. SR Jugoslavija nije (do sada) iskljucena iz clanstva u OUN, a ispred zgrade na Ist Riveru se jos uvek vijori jugoslovenska zastava sa petokrakom zvezdom. Medjutim, ispalo je da trenutak za ovakvu akciju nekadasnjih bratskih republika nije bas sretno izabran - sada, kada je misija OUN smestena na Kosovu tesko je poverovati da bi resenje za pravnicke dileme o sukcesiji SFRJ bilo u jednostavnom izbacivanju SR Jugoslavije iz sistema OUN. Ukoliko bi zaista doslo do osamostaljenja Crne Gore to bi pitanje automatski otpalo - i bez opisanih, po saradnju na Balkanu ne bas korisnih intervencija slovenacke diplomatije.

Igor Mekina (AIM Ljubljana)