SKOJEVCI SU VECNI

Mada danasnji mladi i pojma nemaju sto je bio SKOJ u istoriji nekadasnje druge Jugoslavije, svojim ucescem u sada, navodno pluralistickom politickom zivotu oni kao da slede tradicije nekadasnje elitne komunisticke omladine. Sadasnji partiski omladinci su bez sumlje najradikalniji, najagresivniji deo ovdasnjih partija pogotovo sto se tice medjuetnickih odnosa.

AIM Skopje, 23.11.1999

Pre neki dan u Skopju dogodila se tuca izmedju nekoliko mladica koji pohadaju istu srednju skolu. Zbog kojih su se javili zahtevi roditelja da djaci idu u razlicne smene, sto direktor skole zasad najenergicnijije odbija tvrdesci da tuci ne treba davati neki politicki znacaj. Na prvi pogled nista neobicno - mladici i u ovo vreme praktikuju pesnice. Ipak kontekst moze komplikovati stvari. Prvo, zbog toga sto je srednjoskolskom centru u cijoj se okolini tuca zbila nastava odvija na dva jezika - makedonskom i albanskom. Drugo, sto je deo medija hteo da tucu poveze sa etnickom pripadnoscu ucesnika u njoj i da je prikaze kao nastavak serije tuca koje su se dogodile prosle godine izmedju mladih Makedonaca i Albanaca iste uzrasti. I trece, bekraund tuce bio je drugi krug predsednickih izbora u Makedoniji na kojima je zahvaljuci albanskim glasovima pobedio kandidat vodece pozicione partije Boris Trajkovski.

U isto vreme, na demonstracijama povodom navodnog izbornog falsifikata koje organizuje Socijaldemokratski savez Makedonije(SDSM), vodeca opoziciona partija, dominantna je teza da su upravo Albanci izabrali makedonskog predsednika sto bi trebalo znaciti da je to pogubno po makedonski (etnicki) dignitet. Na dva dosad odrzana mitinga na centralnom skopskom plostadu gde se sakupilo mnogo ljudi - kazu najvise otkad se ovaj trg koristi za te namene, vecina prisutnih su bili mladi, koji su po pravilu po onome sto su izvikivali bili najblize nacionalistickom, da ne upotrebimo drugu rec, recniku. Mladi aktivisti socijaldemokrata su, bar sto se Albanaca tice, i desnije od njihovog rukovodstva.

To i nije nesto nevidjeno na makedonskom prostoru na planu politickih zbivanja u zadnjih destak godina. Medjuetnicki odnosi, ili jednostavno receno odnosi davaju najbrojnijih populacija Makedonaca i Albanaca imaju cak i najmanje dva put duzu historiju - od 1981 godine do dana danasnjih, od pojave i zenita jednog Milosevica, raspada SFRJ do zadnjih dogadjaja na Kosovu.

Mozda i ne vredi potsecati na SFRJ-dogadjanja. Dovoljno je potsetiti na dogadjaje u zadnjih deset godina makedonskog plurailizma i uviditi kako su medjuetnicki odnosu (zlo)upotrebljavani za dnevno politicke svrhe i kako su u svemu tome (zlo)upotrebljani mladi. Mladi su se jednostavno formirali kao licnosti u atmosferi podvojenosti na etnickoj osnovi i posredstvom politike medjusobnog optuzivanja "jednih" i "drugih" u gotovo svim sferama zivota. Taj proces tihe satanizacije pripadnika drugih etnosa bio je vidljiv u mnogim dogadjajima u proteklih deset godina. I nije nista cudno sto su upravo mladi bili radikalniji u manifestiranja etnicke netrpeljivosti. I na ovom planu ne vazi klasicna podela na leve ili desne idoloske opcije. Kao sto su pre par godina organizatori sredjoskolskih i studentskih demonstracija protiv otvaranja Pedagoskog fakulteta sa nastavom na albanskom bili simpatizeri tada opozicione VMRO-DPMNE (jedan od od vodja tih demonstracija Filip Petrovski je sada parlamentarac te partije i predsednik njenog podmladka), tako ovih dana socijaldemokrati sakupljaju hiljade mladih na svojim demonstracijama na kojima se pogrdno izvikuje "Siptari" i "siptarska vlada". Uostalom tokom kosovske krize jedini incidenti bili su tuce mladih Makedonaca i Albanaca.

Na stranu paradoks da socijaldemokrati furaju ulogu ljute desnice, dok nekadasnja ekstremna desnica zagovara recnik drustva ciji je glavni stub gradjanin. Pitanje koje se namece jeste koliko su mladi deo deoba na medjuetnickim razlikama. Rekli bismo mnogo. Sto se moze tumaciti kao da do relaksacije medjuetnickih odnosa nakon parlamentarnih izbora krajem 1998 nije ni doslo i da ulazak politickih radikala po etnickoj osnovi VMRO-DPMNE i Demokratske partije Albanaca (DPA) i ne znaci kraj politickog radikalizma na etnickoj osnovi. Kao sto se tesko moze do kraja prihvatiti objasnjenje fakta da su Albanci glasali za Borisa Trajkovskog na pretsednickim izborima time sto su za gradjanski koncept drzave.

Blize je objasnjenje da je nacionalisticki vokabular predsednickog kandidata SDSM Tito Petkovskog iritirao i albanske glasace. Gotovo zapanjujuce je iskustvo vise nevladinih organizacija koje su u proteklih nekoliko godina organizirale vise formi kontakata mladih od decjeg do studentskog uzrasta. Gotovo po pravilu nakon nekoliko dnevnog (cesto prvog) druzenja i rada s "drugima" ucesnici ovih skupova iskreno i cesto iznenadjno konstatiraju da ima mnogo toga sto ih povezuje od onog sto ih razdvaja. Nazalost ovakvi kontakti i njihov efekat su kap u moru u poredjenju sa svakodnevnim zivototm u kome preovladjuje odvojenost mladih po etnickoj semi.

Mladost je jedan od fenomena makedonske politike. U najmocnijim politickim partijama visok je procenat mladih. Uostalom i lideri SDSM i VMRO-DPMNE, Branko Crvenkovski i Ljubco Georgievski, rodnjeni su 1962 i 1965 godine, a u svojim biografijama vec imaju podatak da su (bili) premijeri. U parlamnetu, pogotovo u redovima vladajuce koalicije dominiraju mladji ljudi. Cak i novoizabrani predsednik Makedonije Boris Trajkovski samo sto je prekoracio ustavni cenzus od 40 godina starosti. S druge strane nije nikakva tajna da u partiskim strukturama da su organizatori i izvrsioci akcija ili njihovi podmladci ili mladji njihovi clanovi. Tako glavni teret kampanje i na proslogodisnjim parlamentarnim i sadasnjim predsednickim izborima u SDSM-u ponela je njihova omladinska organizacija, cak stab njihovog predsednickog kandidata cine mladi. Kao sto je poznato da veliki procenat efikasnosti i gotovo fenomenalne unutarpartiske organiziranosti Demokratske partije Albanaca lezi u kljucu kojeg drzi njen energicni potpredsednik Menduh Taci cija organizaciona struktura su mladi.

I upravo mladi u partiskim strukturama, valjda zbog uzrasta i temperamentu koji ide uz to doba su i najenergicniji, najambiciozniji i najradikalniji sprovodioci svoje partiske opcije. I cesto u tome slice na famozne politkomesare iako ne nose kozne mantile i cizme. Upravo to u kombinaciji sa svim vec iznesenim daje pomalo crnu i pesimisticku prognozu o kvaliteti medjuetnickih odnosa u narednim godinama. S jedne strane je gotovo citav zivot proveden u atmosferi satanizacije pripadnika drugog etnosa koji je po pravilu kriv za sve, zatim dominantan status medjuetnickih odnosa u politici tokom zadnjih deset godina i tenzija koje su odrzavane incidentima na toj osnovi. S druge strane fakt je da su nekadasnji radikali na etnickoj osnovi svojim ulaskom u zajednicku vladu, ali i u kampanjama na parlamentarnim i predsednickim izborima, ostavili na stranu medjuetnicke odnose, a da nacionalna retorika karakteristika nekadasnjih umerenjaka (SDSM i PDP) koji su se nasli u opoziciji.

I mozda upravo ta promena uloga daje sansu za optimisticnije videjnje i medjuetnickih odnosa i uloge mladjih narastaja u svemu tome. Jer, ma koliko levica igrala na populisticku kartu nacionalizma, tesko ce uspeti da na duzi period nesto usicari - jednostavno tu kartu su vec potrosili njihovi oponenti. Mladi jurisnici SDSM-a po svojoj organiziranosti i snazi, i jos vise po poslusnosti u odnosu na svoje partisko rukovodstvo, ipak su iza mladih u redovima VMRO-DPMNE i DPA.

AIM Skopje

ISO RUSI