Voda je otrovna

Slovenija i ekologija

Posle gotovo decenije drzavotvornog zatisja, paznju javnosti ponovo zaokupljaju problemi vezani za ekologiju, zdravu okolinu i prehranu. A kako i ne bi, kada se posle duzeg vremena u vodecem dnevnom listu pojavio clanak, ciji je lajtmotiv upozorenje da je voda iz ljubljanskih vodovoda opasna po zdravlje, posebno zato sto su u njoj otkrivene kancerogene materije.

Ljubljana, 18.09.1999

"Pijemo vodu koja izaziva genske mutacije i steti zivcima"- to je bio naslov u ljubljanskom "Delu", naslov koji je ovih dana sokirao citaoce vodeceg slovenackog dnevnika. Pokazalo se da je stvar smrtno ozbiljna i da nema ni traga od novinarske patke; revija "Zdravje" (zdravlje) preuzela je temu i pozvala novinare da donesu na konferenciju uzorke vode koju piju. Uzorci su potom podvrgnuti pouzdanom "Pesticide Test"- u, a rezultati su bili vise nego porazni.

Analiza "Pesticide Test"-a, metode koja otkriva postojanje 13 najtezih pesticida i meri njihovu kolicinu u vodi potvrdila je da vecina stanovnika Ljubljane pije otrovnu vodu; stavise, procenat detektovanih pesticida bio je cak i do trideset puta veci od vrednosti dozvoljenih za flasiranu vodu. Pokazalo se da je najveci problem atrazin, pesticid veoma popularan i rasiren po Sloveniji, cija je jedina mana da je cak i u malim kolicinama veoma opasan po zdravlje. Pesticidi njegovog kova su izazivaci raka, a ujedno unistavaju hormonski sistem, uzrokuju genske mutacije i slicno. ovek ih u telo unosi putem hrane. I vode, naravno.

Nije nista neobicno da je "pesticidna afera" pukla bas u Sloveniji; Slovenija je posebno naklonjena upotrebi pesticida. Prema poslednjim dostupnim i zvanicnim podacima (starim dve godine) sirom drzave se godisnje potrosi ni manje ni vise nego sedam hiljada tona pesticida! Rezultati Evropske komisije za bezbednost otkrili su jos 1996. godine da se Slovenija svrstala u sam vrh drzava koje upotrebljavaju pesticide. Sloveniji je pripalo neslavno cetvrto mesto po kolicini upotrebljenih pesticida na kvadratni kilometar povrsine, posto je te godine u poljoprivredi potrosila oko pet hiljada tona pesticida. Dve godine kasnije je zabelezen utrosak od oko sedam hiljada tona pesticida, cime se Slovenija, kako tvrdi ovdasnji biolog Anton Komat, vec popela na prvo mesto u Evropi prema kolicini upotrebljenih pesticida. Od toga je oko pet i po hiljada tona upotrebljeno na poljoprivrednim povrsinama, a ostatak na drugim mestima. Saznajemo da su u poslednje vreme glavni potrosaci igralista, odnosno tereni za golf, a pesticidi se posipaju i po zeleznickim prugama. Recept je siguran; tu trava ne raste.

Dodatan problem je nadzor; kontrola upotrebe pesticida je losa, a losu situaciju dodatno komplikuje cinjenica da nadzor nad upotrebom pesticida zeli da prisvoji Ministarstvo za poljoprivredu. Nezavisni strucnjaci upozoravaju da je takvo resenje van pameti, posto "najveci potrosac otrova ne moze da kontrolise njihovu upotrebu". Nadzornu ulogu bi moralo da preuzme Ministarstvo za zdravstvo; i napori inspektora su se pokazali nedovoljnim - inspektori ratarima najcesce samo "preporucuju" da zamene po zivot opasnu vrstu pesticida koga seju po svojim njivama. Nema ni traga od pretpostavljenih rigoroznih mera za zastitu stanovnistva od upotrebe stetnih supstanci prilikom proizvodnje hrane.

Sada su nezavisni strucnjaci konacno progovorili, opomenuvsi stanovnistvo na los kvalitet vode, uz preporuku (i najbolje resenje) da vodu za pice preciscavaju upotrebom dodatnih filtera. Ni konzumacija flasirane vode nije resenje, posto opasne zaraze mogu da vrebaju iz tananog sloja gde se dodiruju cep i flasa. Ni to nije jedini problem vezan za kvalitet vode u Sloveniji; dodatna teskoca jeste cinjenica da je oko 88 odsto stanovnistva prikljuceno na javni vodovod, dok je na javnu kanalizaciju priklopljeno svega 53 odsto stanovnika. Oko 47 odsto stanovnika svoju kanalizaciju usmerava u septicke jame, koje cesto ugrozavaju kvalitet izvora vode za pice. Svega 30 odsto kanalizacija ima aparate za preciscavanje, ali se i taj posao obavlja traljavo, posto postrojenja u vecini slucajeva ne rade u skladu s propisima. Samo 15 odsto voda se cisti bioloskim putem. Vodovodi beleze velike minuse u budzetima, a polovina njih jos uvek nema precizne mape sa ucrtanim podrucjima koja bi trebalo posebno zastiti od zagadjenja.

Polemike su ponovo otvorene i zbog gradnje velikog sistema autoputeva preko teritorije citave Slovenije (koji su, uzgred, pre svega u interesu Evrope). Slovenacki strucnjaci, oni "van sistema", upozoravaju da preusmeravanje voda sa trasa autoputeva daleko odudara od normativa koje priznaju evropske drzave, Nemacka, na primer. Drnovsekova administracija je kritike pokusala da ublazi masuci planom za gradnju naprava za ciscenje, cime bi do 2006. godine procenat domacinstava prikljucenih na vodovod trebalo da se popne na oko 91 odsto. Do tog datuma bi svi veci gradovi, u skladu sa direktivama Evropske komisije, morali da poseduju efikasne sprave za preciscavanje, a potom bi se preslo na saniranje situacije i u neseljima sa do 15.000 stanovnika. Problem je, naravno, novac. Dodatne komplikacije je donelo i uvodjenje poreza na dodatnu vrednost (PDV) jula ove godine; zbog visih poreza (19 odsto) opstine sada moraju da uplate u drzavnu kasu mnogo vise para na racun poreza. Primera radi, samo ce u opstini Kranjska Gora, koja uvodi masine za preciscavanje zahvaljuci pomoci iz evropskog programa Phare, sada biti prinudjeni da zbog PDV-a drzavi plate milion nemackih maraka vise.

U svakom slucaju, paznja koju je javnost iskazala povodom problema sa pitkom vodom nece biti prolaznog karaktera. Primecuje se da teme vezane za ekologiju posle gotovo deset godina vise-manje cisto politickih rasprava ponovo dobijaju zapazenije mesto. U Sloveniji je ekoloski pokret bio veoma jak krajem osamdesetih godina, ali se kasnije utopio u strukture vlasti; sumrak Zelenih poceo je pobedom demokratske opozicije na izborima 1990. godine. Tada se partija Zelenih zbog "visih nacionalnih ciljeva" precutno odrekla promovisanju ekoloskih problema; ubrzo se raspala na nekoliko frakcija a potom i novih partijica, a liderske borbe i politicki debakl pokreta odgurnuo je sve ekoloski orijentisane pokrete na marginu drustva. Sada ekoloske teme ponovo izbijaju u prvi plan; ako ni zbog cega drugog, onda zbog standarda koje Sloveniji namece udruzena Evropa. Posle nedavne kritike iz Brisela povodom nesredjenih odnosa u slovenackoj veterini (zbog koje je zvanicnoj Ljubljani pretila potpuna zabrana izvoza mesa u Evropsku Uniju), pitanja zastite potrosaca konacno postaje vazna politicka tema.

Igor Mekina (AIM Ljubljana)