Sudjenja:Teroristicki dzemperi

Podgorica Nov 21, 1999

Sudjenje Flori Brovini predsednici Lige albanskih zena

TERORISTICKI DZEMPERI

Rucno radjeni dzemperi u toku rata i organizovanje demonstracija pre rata predsednicu Lige albanskih zena Floru Brovinu mogu odvesti na duzi boravak u zatvor ukoliko sudije niskog Okruznog zatvora ocene da je ona na taj nacin izvrsila krivicno delo udruzivanja radi neprijateljske delatnosti u vezi sa terorizmom.

AIM, PODGORICA, 21. 11. 1999. (od dopisnika AIM iz Beograda)

Flora Brovina, koja je tokom rata (20. aprila ove godine) uhapsena ispred svog stana u naselju Suncani breg u Pristini narednu deceniju i po mogla bi da provede u srpskom zatvoru jer je niski okruzni javni tuzilac tereti da je ucestvovala u "teroristickim aktivnostima protiv drzave", odnosno da je stvarala udruzenje ciji je cilj bio otcepljenje Kosova od Srbije i SR Jugoslavije.

Vec sedmi mesec ova istaknuta aktivistkinja za ljudska prava je u pritvoru. Posle Lipljana gde je po hapsenju bila zatvorena, sa povlacenjem jugoslovenske vojske, policije i kosovskih zatvorenika prebacena je u pozarevacki zatvor gde vise meseci ceka sudjenje.

Niski okruzni tuzilac joj na dusu stavlja i prikupljanje hrane, namirnica i lekova za Oslobodilacku vojsku Kosova (OVK) kao i planiranje teroristicckih akata. "Sa jos 30 zena formirala je Ligu albanskih zena ciji je zadatak bio organizovanje neprijateljskih demonstracija u Pristini, sto je ona i sprovela u delo od 1992. do 1998. godine kada je organizovala vise neprijateljskih demonstracija", navodi se u optuznici.

Brovina koju medjunarodne i domace nevladine organizacije predstavljaju kao pedijatra i pesnika sa Kosova, ali i velikog borca za ljudska prava i trenutno istaknutog kosovskog politickog zatvorenika optuzena je i da je bila ministar zadravlja u paralelnoj vladi kosovskih Albanaca. "Nakon sto je smenjena sa mesta ministra zdravlja od sredine prosle godine nastavlja rad u LAZ i organizuje pletenje dzempera i sivenje uniformi za pripadnike OVK", tvrdi niski tuzilac.

"Jedino priznajem da sam 18. januara 1992. godine formirala Ligu albanskih zena kao nestranacko udruzenje cime smo iskoristile pravo da se organizujemo kao i sve zene sveta. Zeleli smo da imamo nepoliticku organizaciju koja ce komunicirati sa celim svetom", priznala je Brovina pre neki dan na sudjenju u niskom Okruznom sudu i istakla da je to udruzenje samo jednom organizovalo demonstracije u Pristini, ali sa dozvolom policije.

Dobrim srpskim jezikom na kome je govorila na svoje insistiranje ona je rekla da sebe smatra velikim humanistom koji je tokom sukoba na Kosovu pomagao zenama i deci sa kriznih podrucja. "I da nisam Albanka isto bih uradila. U nasem udruzenju nisu bile samo Albanke, a ja kao Albanka sada bih pomogla izbeglim Srbima sa Kosova. Volela bih da se situacija na Kosovu smiri i da se sve vrati na svoje mesto", rekla je ona, smirenim i stalozenim glasom, a, zatim, kroz suze dodala da ne misli da je bilo sta pogresila.

Na zahtev javnog tuzioca sudjenje Flori Brovini se nastavlja 25. novembra na kome bi trebalo da bude svedok koji ce utvrditi kolicine i vrste sanitetskog materijala koje su pronadjene u prostorijama Lige albanskih zena. "Ta cinjenica je nesporna. Ali je ovako dodatno odugovlacenje sudjenja protivno nacelu ekonomicnosti postupka. Posledica toga je nepotrebno zadrzavanje okrivljeneu zatvoru, koja je tezak srcani bolesnik", konstatuje advokat beogradskog Fonda za humanitarno pravo (FHP), koji je prisustvovao sudjenju.

"Dokazi koji su izneti na glavnom pretresu u postupku protiv Brovine ne potvrdjuju navode optuznice da je ona izvrsila krivicna dela udruzivanja radi neprijateljske delatnosti. Optuzba protiv Brovine bazira se iskljucivo na potvrdi o oduzetim predmetima u kojoj se navodi da joj je oduzeta izvesna kolicina vunice za pletenje, sanitetskog materijala i lekova, i fotografija na kojoj je Brovina sa jednim pripadnikom OVK", ocenjuju advokati beogradskog Fonda za humanitarno pravo.

Osim srpskih nevladinih organizacija koje se bave zastitom ljudskih prava, za slucaj pristinske pesnikinje Brovine prva se zainsteresovala medjunarodna organizacija za zastitu ljudskih prava Hjuman rajts voc (HRW). Iz njujorske kancelarije HRW odaslat je poziv stranim diplomatama, predstavnicima medjunarodne zajednice i novinarima da prisustvuju sudjenju "istaknutom kosovskom politickom zatvoreniku" u Nisu. "Sudovi u Srbiji se cesto nalaze pod kontrolom vlade, a optuzenima, posebno kosovskim Albancima u politickim procesima, cesto se onemogucava dostojno sudjenje", navodi se u pozivu te organizacije i ujedno izrazava zabrinutost da Brovini nece biti omoguceno posteno sudjenje.

Dodatnu paznju za nisko sudjenje izazvala je i osuda sudjenja od strane SAD. Portparol Stejt departmenta Dzejms Rubin izrazio je "zabrinutost" Vasingtona i vece pre sudjenja ocenio da ce predstavljati "zloupotrebu prava". "Jedino sto je ona uradila, jeste da je pruzala lekarske i pedijatrijske usluge zenama i deci u Pristini, tokom konflikta" na Kosovu, objasnio je Rubin izrazavajuci strahovanje da ce Brovini zbog optuzbe da za "teroristicke aktivnosti" biti izrecena stroga kazna.

I sama Brovina je na slican nacin pred sudom u Nisu istakla da ne moze da zaboravi vracanje osmeha deci: "U cemu sam zgresila ako sam spasavala decu", upitala je ona placnim glasom. "Bila sam i ostacu protiv rata i nikada se nisam ponasala po nacionalnoj osnovi", rekla je ona.

Publika u niskom sudu koja je pratila sudjenje sastavljena od predstavnika srpskih i medjunarodnih organizacija za zastitu ljudskih prava, kao i mahom stranih dopisnika, skoro jednoglasno je optuznicu ocenila u najmanju ruku, smesnom. Podsmehe, ali i znake cudjenja prisutnih izazvalo je i insistiranje clana veca na preciznoj kolicini vunice potrebne za izradu jednog dzempera. Ipak, da li je pletenje dzempera tokom rata i pomaganje izbeglicama, sto Brovina tvrdi da je radila, krivicno delo terorizma ocenice uskoro nadlezni sud u Nisu.

Zoran Kosanovic (AIM)