NEIZVESNA BUDUCNOST PODELJENOG GRADA

Kosovska Mitrovica

AIM, PODGORICA, 18. 11. 1999. (Od dopisnika AIM iz Beograda)

Izmedju dve kosovske krajnosti-upornog nastojanja medjunarodne zajednice da ozivotvori ideju o ocuvanju multietinckog Kosova i narastanja medjunacionalnih tenzija koje dosezu zabrinjavajuce razmere, buducnost jedinog podeljenog grada u Pokraji- Kosovske Mitrovice predstavljace pravi pokazatelj da li je visenacionalnu zajednicu moguce ocuvati makar i na tako malom prostoru. Do podele tog grada doslo je odmah nakon povlacenja jedinica Vojske Jugoslavije i Ministarstva unutrasnjih poslova (MUP), te je na severu Kosova, u opstinama Kosovska Mitrovica, Leposavic, Zvecan i Zubin potok de fakto formiran prvi srpski kanton, potpuno odvojen od ostatka Kosova na koje se u medjuvremenu, vratilo oko 800.000 prethodno prognanih Albanaca.

U takvoj situaciji, uz precutnu podrsku medjunarodnih faktora, duz reke Ibar stvorena je neka vrsta demarkacione linije, cime je podela grada konkretizovana, a Srbima, koji kontrolisu severni deo Mitrovice ostala je petina teritorije grada, uz "strateski" znacajne ustanove, kao sto su Klinicki centar i deo proizvodnje tamosnjeg privrednog giganta "Trepca", sto predstavlja glavni argument Albanaca da predju u srpski deo grada. U tom delu grada ostalo je i oko 2.000 Albanaca, koji kako sami tvrde nisu dosad imali vecih problema. Njihova sudbina direktno zavisi od postupaka njihovih sunarodnika iz juznog dela grada. Oni bi trebali da budu i primer vezivnog tkiva za neko eventulno zajednicko resenje goruceg problema na severu Pokrajine.

Slika juznog dela grada je sasvim drugacija. Vec u prvih nekoliko sedmica od dolaska Kfora na Kosovo, iz ovog albanskog dela grada proterano je svo nealbansko stanovnistvo. Prema misljenju tamosnjih Srba, proterivanje nealbanskog stanovnistva, uz stalni pritisak albanskog stanovnistva za povratak u severni deo grada, predstavlja jasan pokazatelj trenutne nemogucnosti medjunarodnih faktora da uspostave sistem koji bi garantovao kakav-takav zajednicki zivot u jedinoj multietnickoj sredini na Kosovu. Stoga i ne cudi podatak da se najveci broj medjunacionalnih incidenata dogadja upravo oko linije razgranicenja u Mitrovici, gde neretko dolazi do ranjavanja i pripadnika multinacionalnih snaga. Uproks tome medjunarodne snage ne popustaju ni Srbima a posebno Albancima. Cini se da je u Kosovskoj Mitrovici njihova odlucnost da ne popuste pritiscima loklanog stanovnistva izrazenija nego u drugim delovima Kosova.

Ipak, cvrstinu Kfora uglavnom ne prati odgovarajuce ponasanje administracije UN, koja za sada ne uspeva da formulise obostrano prihvatljiva resenja, posebno oko problema normalnog funkcionisanja bolnice i putovanja radnika srpske nacionalnosti u fabrike u juznom delu grada. Sa druge strane, cini se da je UNMIK u potpunosti svestan potrebe za odrzanjem statusa kvo, pa bi bilo kakvo radikalno nametanje resenja spornih pitanja moglo dovesti do poremecaja nacionalnog sastava na severu Kosova.

Ne treba, medjutim, zanemariti ni veliki uticaj Beograda na prilike u severnom delu Mitrovice: srpske vlasti tamosnjim Srbima pruzaju logisticku podrsku (hrana i ostalo) i pomazu u organizovanju blokade mosta preko reke Ibar.Beograd se tako kod vecine stanovnistva nametnuo kao neko bez cije bi podrske Albanci zauzeliseverni deo Kosovnske Mitrovice. Tako se politika jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica "na mala vrata" vratila na Kosovo, sto je, kako priznaju i sami zvanicnici UN, jedan od najvecih previda medjunarodne zajednice od pocetka misije na Kosovu.

Istovremeno, zivot i opstanak tamosnjih Srba u velikoj meri zavise od saradnje sa medjunarodnom zajednicom. Otuda i ne cudi "flertovanje" njihovih predstavnika sa UNMIK-om i Kforom. Posle neuspelog "eksperimenta" sa vladikom Artemijem i Momcilom Trajkovicem, koji su rad Prelaznog saveta napustili u znak nezadovoljstva odlukom o formiranju Kosovskog zastitnog korpusa, medjunarodna vojna i civilna vlast zapocela je pregovore sa predstavnicima mitrovackog Srpskog nacionalnog veca, kako bi upraznjeno mesto u Prelaznom savetu bilo sto pre popunjeno,a tela koja je organizovala medjunarodna zajednica dobila neophodan legitimitet. Predstavnici SNV Kosovske Mitrovice pokazali su "izvesnu zainteresovanost" da pristupe tom telu UN, ali se, istovremeno, i dvoume zbog nedavnog formiranja SNV Kosova i Metohije.

UNMIK, istovremeno, priznaje da se Srbi nalaze u neugodnom polozaju jer im buducnost garantuje iskljucivo pojacano prisustvo medjunarodne zajednice, koje ce, kako kazu, trajati dok se ne donese odgovarajuca politicka odluka na visem nivou. U takvoj situaciji mitrovacki Srbi su prinudjeni da balansiraju izmedju Beograda, medjunarodne zajednice i preostalih kosovskih Srba, te se odluke koji oni budu doneli moraju posmatrati kroz sire politicke dogadjaje na Kosovu, prvenstveno kroz prizmu stvaranja Srpskog kosovskog odbrambenog korpusa (SKOK) sto bi znacilo prvu znacajnu pregovaracku pobedu kosovskih Srba. Stvaranje takvih snaga jos uvek ne nailazi na otvorenu podrsku medjunarodnih faktora, ali trenutno ublazena retorika celnika Kfora i UNMIK-a navodi na zakljucak da od stvaranja zajednickih jednica za borbu protiv elementarnih nepogoda za sada nema nista, te da se u prelaznom periodu ipak treba odluciti za odvojene snage, cija ce dalja sudbina zavisiti od razvoja dogadjaja na Kosovu, prvenstveno od opstanka srpske zajednice.

Rade Marojevic (AIM)