HOCE LI BITI IZBORA U SRBIJI

Vlast i opozicija

AIM, PODGORICA, 17. 11. 1999. (Od dopisnika AIM iz Beograda)

Predsednik Belorusije Valerij Lukasenko,velika uzdanica ovdasnjih vlasti, covek cije se ime nikako ne rimuje sa demokratskim pravilima igre, odlucio je nedavno da velikodusno izadje u susret tamosnjoj opoziciji - svojim politickim protivnicima najzad je dozvolio pristup zvanicnim medijima. Tako ce beloruska opozicija ubuduce svake veceri dobijati po minut i po u udarnim TV vestima i 10 minuta dnevno na dve najvece radio stanice, doduse pod uslovom da prilozi budu snimljeni bar dan unapred.

Ukoliko bi uskoro doslo do ujedinjenja Belorusije i Srbije (zasta se inace zvanicni Beograd vec mesecima zalaze), u toj novoj federaciji ili uniji, s obzirom na najnovije Lukasenkove izlive demokratije, vladali bi prilicno razliciti demokratski standardi u tretiranju opozicije. U Lukasenkovom TV dnevniku beloruska opozicija dogurala je do citavih 90 sekundi dnevno, u Milosevicevim TV dnevnicima ona i dalje ne postoji. Osim ako je ne pominju u negativnom svetlu, sto ponekad moze da potraje i dobrih petnaest minuta. Eto, mozda dobrog razloga da srpska opozicija takode podrzi ideju o federaciji sa Belorusijom, ali uz uslov da dobije isti status u drzavnim medijima koji je Lukasenko dao svojima.

Tretman srpske opozicije na drzavnoj televiziji odavno je poprimio crnohumorne obrise pa je tako ovih dana jedan aforisticar, inspirisan proslonedeljnem zasedanjem Skupstine Srbije, ustanovio kako "za sve sto izgovore u parlamentu opozicioni politicari imaju puno pokrice - u glasu RTS spikera". Na tom proslonedeljnom zasedanju Skupstine opozicija je inace zahtevala raspravu o hitnom sazivanju prevremenih izbora na svim nivoima. Istoga dana rezim je na prilicno ubedljiv nacin pokazao pod kojim je uslovima spreman da na izbore izadje: zahtev za sazivanje vanrednih izbora bice razmotren "jednog dana" na sednici skupstinskog odbora za pravosudje; usvojen je novi Zakon o lokalnoj samoupravi koji izmedju ostalog omogucava republickoj vladi da prakticno ponisti opozicionu vlast u svim opstinama i uvede privremene mere svuda gde rezimu nesto nije po volji; u toku skupstinskog zasedanja RTS je iskljucivala iz direktnog prenosa govore opozicionih poslanika i pokrivala ih svojim komentarima; kolona studenata koja je nameravala da se priblizi zgradi Parlamenta i preda pismeni zahtev za sazivanje izbora rasterana je uz pomoc specijalnih policijskih snaga pri cemu je nekoliko desetina studenata prebijeno... I posle svega, predsednik Skupstine Srbije Dragan Tomic zakljucio je kako je ovo bila jedna od najuspesnijih i najefikasnijih skupstinskih sednica.

Uoci ovog skupstinskog zasedanja pojedini opozicioni lideri nisu inace iskljucivali mogucnost da crveno-crna koalicija na vlasti odglumi velikodusnost i pristane na sazivanje okruglog stola o izbornim uslovima. Racunalo se da bi to bila ljubaznost koja ne kosta mnogo - takvi razgovori bi se najverovatnije otegli u nedogled, a prividno bi bila sacuvana i doza demokraticnosti. Posle nekoliko meseci natezanja, negde na prolece iduce godine mozda bi se stiglo i do izbora, ali oni u tom slucaju nikako ne bi imali oznaku vanrednosti s obzirom da je septembar 2000. ionako zadnji rok za organizovanje redovnih saveznih i lokalnih izbora. Uprkos ovakvim ocekivanjima, rezim se i ovoga puta odlucio da ne popusti bas nimalo. Jedna vazna opoziciona inicijativa gurnuta je "u plicake parlamentarne procedure" sa prilicno predvidivim epilogom da od tog posla ne bude bas nista.

Visemesecni protesti dela opozicije i tzv. "vaninstitucionalni pritisak" na vlast ocigledno su proizveli samo dva efekta: rezim je shvatio da na spram sebe nema dovoljno ozbiljnog protivnika, a gradjani da ovde jos ne postoji dovoljno ozbiljan oponent socijalistima i radikalima. U takvoj situaciji naravno, nijedna vlast ne bi sebe bespotrebno izlagala riziku prevremenih izbora, a tako nesto pogotovo ne bi cinili oni za koje izbori mogu da znace neuporedivo vise nego gubitak vlasti.

Nimalo impresionirana onim sto im dolazi sa ulice, sa opozicionih okruglih stolova, ili kroz pratijska saopstenja u kojima se opozicija iznova ljuti na vlast kao zec na planinu, vladajuca koalicija je izgleda resila da stvari pogura u suprotnom smeru. Usvajenjem Zakona o lokalnoj samoupravi Srbija je potpuno centralizovana i cisto admanistrativnim merama Milosevic i Seselj sada mogu da povrate ono sto su izgubili na lokalnim izborima 1996. godine. Od sredine ove nedelje kada Zakon stupa na snagu, gradonacelnicima Beograda, Nisa, Kragujevca, ili Novog Sada, svakog jutra moze se desiti da u svojoj kancelariji zateknu nekog drugog ko ce se predstaviti kao prinudni upravnik. Tako je i bez formalnih izbora moguce povratiti lokalnu vlast i kontrolu nad medijima koji joj pripadaju, zatim nad biracakim spsikovima i svemu onome sto uz tu vlast ide. Logika kaze da je ono sto se moze oteti od opozicije jednim potezom pera Mirka Marjanovica, predsednika Vlade Srbije i njegove vlade, nepotrebno osvajati preko izbora. Rezim zato nema razloga da zuri cak ni sa lokalnim izborima koje navodno velikodusno nudi opoziciji. Pre bi se moglo reci kako je ova ponuda i neka vrsta testa inteligencije za srpsku opoziciju. Pristane li deo opozicije da izadje samo na lokalne izbore po novom jednokruznom vecinskom sistemu (deo opozicionara izgleda razmislja o tome), Milosevic i Seselj dobice sasvim jasnu poruku da opoziciji i nije zapravo do pravih i ozbiljnih izbora vec samo do "svog" parceta vlasti. A sa takvima su onda i oni drugi izbori samo formalnost.

Sociolog dr Vladimir Goati iz Instituta drustvenih nauka upozoravao je ovih dana kako je Zakon o lokalnoj samoupravi jedna od rezimskih tvorevina sa mozda najpogubnijim i najriskantnijim efektom po srpsku opoziciju. Po njegovom misljenju, zajedno sa vazecim Zakonom o informisanju ovaj o lokalnoj samoupravi vodi ukidanju opozicije. "Sledeci zakon mogao bi biti onaj o zabrani javnih skupova, posle cega ce opoziciji najzad postati jasno da je ukinuta, naravno ako bude imala gde da procita tu vest", smatra dr Goati.

Cini se, medjutim, da ni ova vrsta upozorenja ozbiljnih analiticara ovdasnje politicke scene, srpskoj opoziciji ne znaci previse. Posle nekoliko meseci taktickih preganjanja izmedju Draskovica i Djindjica da li prvo ici na izbore ili prvo zahtevati Milosevicevu ostavku, sada se stiglo do dileme - da li i kako nastaviti proteste i pod cijim vodjstvom. Svima u opoziciji jasno je da od okruglog stola o izbornim uslovima u dogledno vreme nema bas nista. U SPO-u smatraju da je vreme da se opozicija postroji iza ove pojedinacno najjace opozicione stranke i dogovori o novom pocetku. Portparol SPO-a Ivan Kovacevic pozvao je zato Savez za promene da prekine sa sve bledjim i neuspesnijim ulicnim protestima kako se vise ne bi uzaludno rasipala narodna energija. Djindic koji prema nekim tvrdnjama unutar SZP najtvrdoglavije insistira da se ostane na ulici, porucuje istovremeno kako nije protiv dogovora o novim protestima, ali uz napomenu da se moze razgovarati samo o predlozima "sa aktivnim scenarijima" (novi rokovi vlastima), a ne o tome ko ce se kome pridruziti, ili ko ce stajati na komandnom mestu u redovima opozicije. Zahtev SPO-a da se SZP povuce sa ulice da bi izasli svi ostali, Djindic je opisao kao igru "ide maca oko tebe pazi da te ne ogrebe".

U medjuvremenu, srpsku opoziciju koja i dalje nastupa u mnogo razlicitih kolona medjunarodna zajednica uporno pokusava da pregrupise i ubedi kako svi zajedno imaju samo jednog politickog protivnika. Na proslonedeljnom skup u Sent Andreji organizovanom pod pokroviteljstvom prestononaslednika Aleksandra Karadjordevica, Srbi iz dijaspore porucili su opozicionim prvacima kako su spremni da finansijski pomognu promene u matici, ali samo pod uslovom da se opozicija ujedini oko istog cilja. Krajem ove nedelje, daleko od kuce u Istanbulu, na godisnjem zasedanju OEBS-a, u drustvu predsednika Crne Gore Mila Djukanovica, pojavice se zajedno Vuk Draskovic i Zoran Djindjic. Posle preobrazenjskog mitinga (19. augusta) kada su stajali na istoj bini i govorili prilicno suprotne stvari, Draskovic i Djindjic ce ponovo biti zajedno na istom mestu, ovoga puta u okruzenju mnogih svetskih lidera. Od njih ce u Istanbulu traziti da medjusobno zapuse nos, zaborave na licne sujete i animozitete i gledaju manje jedan u drugoga, a vise u istom pravcu. Za pocetak, na njihovom ujedinjavanju za sada je najvise uradila "Politika ekspres" koja je Draskovica ispratila na put komentarom u kome se tvrdi da se i on, odlukom da ode u Istanbul, definitivno pridruzuje dvojcu izdajnika i "politickih prostitutki" u liku Djukanovica i Djindjica.

Nenad.Lj.Stefanovic (AIM)