OCEKIVANO I DOBRO ODRADJENO IZNENADJENJE

Skopje Nov 17, 1999

Drugi krug predsednickih izbora u Makedoniji pokazao je da je i nemoguce moguce. Kandidat opozicionog SDSM Tito Petkovski koji je u prvom krugu imao 120 hiljada glasova prednosti u odnosu na drugopasiranog kandidata vodece partije na vlasti VMRO-DPMNE Boris Trajkovski posredstvom "izborne matematike", u drugom krugu dobio je minus od gotovo 80 hiljada glasova i izbore prakticno izgubio.

AIM Skopje, 17.10.1999

Rezultati drugog kruga predsednickih izbora u Makedoniji istovremeno su i (ne)objasnjivo iznenadjenje koliko i nesto sto se moglo ocekivati. Nakon "zutog kartona" kojegu su primili VMRO-DPMNE i njen predsednicki kandidat Boris Trajkovski nakon prvog izbornog kruga u vidu prednosti kandidata opozicionog Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM), Tito Petkovskog od oko 120 hiljada glasova u odnosu na drugoplasiranog Trajkovskog, logicno je bilo ocekivati triumf Petkovskog u drugom krugu. Tim vise sto je Liberalno demokratska partija (LDK) pre drugog kruga pozvala svoje clanove da glasaju za Petkovskog (za njihovog kandidata Stojana Andova je glasalo 110 hiljada glasova), a i pored neutralnog stava Vasila Tupurkovskog i "precutnog" poziva njegove Demokratske alternative(DA) da njihovi simpatizeri u grugom krugu apstiniraju, vise od jasno je bilo da ce velik broj onih koji su za njega glasali (150-tak hiljada glasova) dati glas Petkovskom zbog ideoloske blizine.

Kako se onda moglo dogoditi da izbiracko telo Makedonije za samo dve nedelje prednost Petkovskog od 120 hiljada pretvori u minus od gotovo 80 glasova, bas onoliko kolika je nakon drugog kruga prednost Trajkovskog u odnosu na Petkovskog po neoficijalnim rezultatima koje je prezentirala Drzavna izborna komisija(DIK)?

Odgovor na ovo pitanje, koliko to apsurdno da zvuci, zapravo je i argument za tezu da se ovakav obrt mogao ocekivati. "Izborna matematika" drugog kruga makedonskih pretsednickih izbora otvara prostor za sirok spektar nagadjanja oko toga sta se dogodilo u nedelju, 14 novembra. Trajkovski je u drugom krugu dobio oko 380 hiljada vise glasova u odnosu na prvi krug. Zatim, glasovi u 17, od 85, izbornih jedinica, pretezno u Zapadnoj Makedoniji gde su vecinsko stanovnistvo Albanci pripali su Trajkovskom. U prvom krugu, kada su u igri bila i dva albanska kandidata, bez teoriskih sansi da udju u drugi krug i kada je odmeravanje snaga dvaju albanskih partija vise svodilo da se vidi ko ima veci rejting kog svoje etnicke baze, obe partije su sakupile nesto oko 215 hiljada glasova, sto je gotovo jednako broju glasova koje su sakupili i na proslogodisnjim parlametarnim izborima. Tada su obe partije zajednicki nastupale, a sada je petsednicki kandidat Demokratske partije Albanaca (DPA) osvojio gotovo cetri puta vise glasova u odnosu na predsednickog kandidata Partije za demokratski prosperitet (PDP) · 165 naspram 45 hiljada glasova. U drugom krugu po neoficijalnim rezultatima izlazi da je glasalo negde oko 245 hiljada Albanaca, iako nije bilo albanskog kandidata ili cak 30 hiljada vise od odaziva u prvom krugu kada su imali izbor izmedju dvoje Albanaca. Trajkovski je u odnosu na Petkovskog u ovom regionu dobio tri put vise glasova, kao sto je u vecini ostalog "makedonskog" (etnickog) dela po pravilu izgubio. I jos odaziv glasaca u zapadnom regionu je negde blizu 90 procenata, a u ostalim delovima cak oko 25 procenata manji.

Po neoficijalnim rezultatima (mala je sansa da oficijalni budu bitno drugaciji) odaziv biraca na drugom krugu predsednickih izbora bio je za gotovo 4 procenata veci. Iako iskustvo govori da po pravilu odziv na drugom krugu manji ukoliko iz prvog kruga ispadne 4 kandidata, ciji glasaci uglavnom ne izlaze jer je njihov kandidat otpao. Jos vise DA je "zaobilazno", a PDP direktno pozvala na apsitnenciju.

I pre drugog kruga, pogotovo za vreme nedeljnog glasanja, opoziciona SDSM i njene satelitske partije su upozoravale na mogucnost pritisaka nad glasacima, manipulacije glasovima i izbornih falsifikata. U opticaju su bile glasine da je DPA obecala svom koalicionom partneru VMRO- DPMNE od 150 do 200 hiljada glasova Albanaca u zamenu za ostvarivanje albanskih zahteva (legalizacija univerziteta na albanskom jeziku, sluzbena upotreba albanskog jezika i sl). Bilo je i suprotstavljenog objasnjenja da su SDSM i njihov pretsednicki kandidat Petkovski svojom retorikom, koja je bila najblaze receno nacionalisticka u odnosu na status Albanaca u Makedoniji, provociralii masovni odaziv Albanaca i njihovo tako masovno glasanje protiv Petkovskog. Pri cemu, cini se da kao i uvek u zivotu, istina je valjda na sredini.

Opozicioni SDSM kad vec nije dobio ocekivanog, svog predsednika, najavio je demonstracije protiv, po njihovom tvrdjenju izbornog falsifikata. U ponedeljak je je na centralnom trgu u Skopju odrzan prvi od njih, drugi je najavljen za cetvrtak, kada istice 48- satni rok u kome DIK mora odgovoriti na cak 170 i kusur prigovora SDSM-a o regularnosti toka izbora u 17 izbornih jedinica u Zappadnoj Makedoniji. I na odrzanom mitingu u Skopju, kao i u reakcijama tokom nedelnog glasanja SDSM se drzao starog vokabulara. Pominjani su patriotizam, prodaja makedonskih nacionalnih interesa... Upotrebljeni su i termini poput "albanska" i "makedonska" glasacka mesta, cak i tvrdnje da su Albanci izabrali makedonskog predsednika, bilo je aluzija na vrednost albanskih glasova u odnosu na mekedonske i sl. To je samo produbilo utisak o igri SDSM na populistickoj i (etnickoj) makedonskoj karti na kojoj su igrali i na proslogodisnjim parlamentarnim izborima.

Utisak je da SDSM i ovom prilikom igra u korist svoje stete. Gotovo nedvosmislena ocena o proslogodisnjim parlamentanim izborima je da je na njima formiranjem koalicije i pobedom VMRO-DPMNE, DA i DPA definitivno sahranjen politicki radikalizam na etnickoj osnovi koji je doveo do relaksacije etnickih tenzija koje su u prethodnih 8 godina redovno bili drzani na visokoj razini. SDSM i pored toga, i pored svih njegovih upozorenja tokom kosovske krize (koridor za izbeglice sa Kosova, narusavanje delikatnog medjutnickog balanska zbog prijema enormog broja kosovara i sl), koje su se pokazale kao corak, i na predsednickim izborima drzao formule da ce im popu lizam na nacionalnoj oznovi obezbediti glasove (etnickih) Makedonaca. Sto se i delimice na predsednickim izborima mozda i dogodilo. Ali, istovremeno SDSM nije shvatio da je takva retorika kontraproduktivna u odnosu na medjunarodnu javnost. Jer, ako se tvrdi da su Albanci izabrali makedonskog predsednika to moze dovesti do dobijanja poena na unutrasnjem planu u smislu ponovnog dizanja medjutenickih tenzija, ali stopostotno sigurno ne nailazi na razumevanje zapadnog rezona. Stoga i strani monitoring izbora nije shvatio kao minus, vec kao plus fakt da su i Albanci glasali za Borisa Trajkovskog. I prve ocene OEBS iako pominju o problemima prilikom glasanja u Zapadnoj Makedoniji govore o uglavnom fer izborima. Nije bez tezine izjava Stejt departnemnta u kojoj se Borisu Trajkovskom odaje priznanje za njegov rad u vreme kosovske krize i cestita na izboru. To je i moguca najava da ce nakon sletanja americkog predsednika Klintona na skopskom aerodromu na putu za Kosovo 23 novembra sresti i sa Trajkovskim, koji se tokom izborne kampanje vec pohvalio da je licni prijatelj Hilari Klinton.

I sto se moze ocekivati kao dalji razvoj dogadjaja? Gotovo je sigurno da DIK, i zatim Vrhovni sud nece ici na radikalna resenja u smislu ponavljanja drugog izbornog kruga predsednickih izbora. Pogotovo kad za to ne postoji rapolozenje Zapada. SDSM ce nastaviti sa svojim protestima koji se mogu razvuci na par meseci, ali koji ne mogu prouzrokovati zestoku populisticku reakciju jer s jedne strane socijalnih tenzija nema u toj kriticnoj masi, a ukoliko tripartitna vladina koalicija uspije opstasti dolaze i bolja vremena i za ekonomiju. U tom slucaju vodeca opoziciona SDSM moze samo biti besna sto je nova vlast upotrebila njihov recept kradje glasova sa parlamentarnih i predsednickih izbora 1994 godine, kada je pokrice i tada doslo sa strane medjunarodnog monitoringa. Cini se da i fakt da je, uslovno, u ovom slucaju, su se nasle, ovako ili onako gotovo sve relevantne partije, nasuprot VMRO-DPMNE i DA malo vredi.

AIM Skopje

ISO RUSI