Beograd:Cistka na Ekonomskom fakultetu

Beogradski univerzitet

CISTKA NA EKONOMSKOM

AIM, PODGORICA, 15. 11. 1999. (Od dopisnika AIM iz Beograda)

Dosla su vremena u kojima se sa univerziteta isteruju najbolji. Tamo gde bi bilo prirodno ocekivati pohvale i nagrade, javljaju se surove kazne...Ovim recima je prof dr Ljubomir Madzar prokomentarisao otkaz dr Mihailu Arandarenku, Ekonomskom fakultetu, i Refiku Secibovicu, docentima na Ekonomskom fakultetu.

U pismenom otkazu, izmedju ostalog stoji, da se profesoru Arandarenku (nastavniku veoma omiljenom medju sudentima, izuzetno cenjenom medju kolegama a siroj javnosti poznat i kao clan grupe nezavisnih ekonomista G-17) urucuje otkaz zbog "neopravdanog izostanka sa posla od 20. do 25. oktobra". Arandarenko je pocetkom ove godine izabran za docenta na predmetu Ekonomija rada, a komisija, u kojoj je bio i dekan Vlajko Petkovic navodi u referatu da kandidat "treba da akademske 1999/2000. godine jedan semestar provede na postdoktorskom usavrsavanju na Centralno evropskom univerzitetu u Budimpesti. Napomenimo da je mladi profesor dobio prestidznu stipendiju Collegium Budapest i da je trebalo da radi kod poznatog naucnika akademika Janosa Korneja, inace profesora na Harvardu.

U skadu sa Zakonom o univerzitetu Arandarenko upucuje dopis dekanu Petkovicu da mu se odobri placeno odsustvo od 1. oktobra do 29. februara iduce godine radi usavrsavanja. Mada je vise puta i usmeno intervenisao, tek nedelju dan pre odlaska u Budimpesru dekan usmeno porucuje Arandarenku da je "neophodan u nastavi sociologije", da treba da ostane, i da cak "nije patriotski da ode na usavrsavanje". Da bi paradoks bio veci, treba naglasiti da Arandarenko uopste nije biran za docenta na poredmetu Sociologija, i to bas voljom Petkovica, vec na Ekonomiji rada.

Na konferenciju za stampu organizovanoj povodom cistke na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, profesor dr Ljubomir Madzar i mr Mladjen Dinkic jasno su rekli da se radi o svojevrsnom politickom pritisku. Medjutim, uz politicko ide i mnogo toga licnog: Arandarenko je strucno mnogo jaca i uglednija licnost od kolege dekana Petkovica (istaknutog clana SPS), pa se njegovo uklanjanje moze tumaciti i kao licna osveta frustriranog starijeg kolege. Arandarenko smatra da je ceo slucaj "cista ucena", puki pritisak, neka vrsta trgovine da se odrekne rada u Grupi 17:

" Da sam to prihvatio, verovatno bih dobio ono sto mi po zakonu pripada i sto je dekan prvobitno odobrio". Arandarenko naglasava da je ovo prvi put u istoriji Ekonomskog fakulteta da nekome ko zeli da se vrati i za koga je jasno da ce se vratiti dekan ne odobrava odlazak na usavrsavanje. Uostalom, kadze Arandarenko, od kada je izabran u vise zvanje, kolega Petkovic se i dalje prema njemu ponasao kao prema demonstratoru ili asistentu: nije mu dozvoljavao cak ni da sastavlja ispitna pitanja, da pregleda pismene ispite studenata: "Zeleo je da me slomi, da puzim, to je uostalom, radio i sa studentima..."

Ocigledno je da je i na Ekonomskom, kao pre toga na Pravnom, Elektrotehnickom, Sumarskom i jos nekim fakultetima Univerziteta u Beogradu u toku svojevrsna cistka npodobnih. Istina, ovde za sada, to rade tiho, perfidno, ne krseci zakon arogantno kao na nekim od pomenutih fakulteta na kojima je doslo do najvecih cistki u istoriji Beogradskog univerziteta.

Ovde, za razliku od Pravnog i Elektrotehnickog, izbegavaju masovne scene: pristup je individualan: udaljavaju jednog po jednog nepozeljnog profesora. Ocekivalo se da ce "neposlusne" ili po misljenju fakultetske vrhuske, nepodobne profesore koji nisu prihvartili da potpisu famozne ugovore o radu a po novom Zakonu o univerzitetu, pogoditi sankcije. Profesor Goran Milicevic, jedan od najaktivnijih clanova Univerzitetskog odbora za odbranu demokratije za sada je na belom hlebu: njegov predmet nije uvrsten u blok izborne nastave. Kako ne drzi predavanja, dohodak mu je, dakako, umanjen.

Za nepocudnog Refika Secibovica,docenta na Ekonomskom fakultetu (takodje nije potpisao ugovor) i kome je ovih dana urucen otkaz, primenjena je druga taktika: umesto reizbora u zvanje docenta, konkurs je raspisan za vanrednog profesora. Konkurs je pravljen po meri da se ne izabere Refik Secibovic, pa sad uslov nije izdavanje fakultetskog udzbenika ( kako kaze Zakon) koji je profesor Secibovic napisao i koji se koristi na Ekonomskom, vec je naglasak na naucnim radovima!? Komisiju za reizbor, odnosno izbor nije predlodzila katedra, vec dekan. Dekan je jedini imao i uvid u referat. Predsedniku komisije je usledila nagrada: umesto odlaska u penziju, produdzen mu je ugovor za jos go dinu dana!

Nekim renomiranim profesorima, u svetu poznatim imenima, koji su na Ekonomskom bili sa trecinom radnog vremena takodje su zatvorena vrata. Naime, za njihove predmete oglas je raspisan u vrelini leta, bez znanja sefa katedre! Uz svesrdnu pomoc mocnih ljudi JUL-a i SPS-a koji su savrseno rezirali ovaj akademski indzenjering, dovedeni su politicki podobni kadrovi koji se sada mogu pohvaliti i akademskim titulama. Profesor dr Ljubomir Madzar ne krije svoju duboku potistensot i kako kaze "jad i cemer" sto je njegov mladi kolega Mihail Arandarenko dobio otkaz i izgubio posao. Steta je visestruka, smatra on: nije samo ostecen profesor Arandarenko, vec i studenti koji su voleli njegova predavanja, okupljali se oko njega. Ostecen je i Ekonomski fakultet, drzava, pa i drustvo u celini. "Ostaje nada da ce svakom zlu doci kraj. Onda cemo se pogledati u oci da vidimo sta je ko radio i kako se ponasao u ovom mutnom i teskom vremenu", kaze rezignirano profesor Madzar koji dodaje da ove reci izgovara sa velikom tugom i ojadjenoscu.

Oktroisani dekan Pravnog fakulteta Oliver Antic, ostace zapamcen u istoriji Pravnog fakulteta kao covek koji je izveo najvecu posleratni cistku: uvertira je bio otkaz profesoru Vladimiru Vodinelicu, jednom od vodecih jugoslovenskih teoreticara gradjanskog prava i najboljih profesora ovog fakulteta koji je bio i prva zrtva novog Zakona o univerzitetu. Antic je svoju neogranicenu moc dekana, miljenika vladajuce koalicije iskoristio da ukloni kolegu koji je profesionalno imao daleko veci ugled . Petnaest kolega, od svetski poznatih imena do asistenata, stupilo je u strajk koji je dekan Antic kao da je rec o trecerazrednom preduzecu, okoncao po svom ceifu: jednima je urucio otkaze, drugima, pomilovanja. Hronika najavljenog progona uzdrmala je i temelje Elektrotehnickog fakulta, nekada jedne od nasih najuglednijih i najprestidznijih visokoskolskih ustanova.

Od velike pobune, kada se vise od sedamdeset profesora pobunilo protiv imenovanja Vladimira Teodosica za dekana, ostala je sacica koja nije htela da potpise ugovore i koja je istrajavala u javnoj kritici zbivanja na fakultetu. Ostali su cutali kada je dekan zabranio onima koji nisu potpisali ugovore da drze nastavu ( tada ih je bilo jedanaest), dok je ostale nepotpisnike oterao u penziju. Onda je doslo obezbedjenje koje je trebalo da spreci razalovane profesore da drdze casove. I ovaj dekanov gest bez presedana, vecina je primila mirno. Cutala je vecina profesora i kada je fakultet okovan lancima i katancima.

Slicna pobuna, pa zamor i cutanje docekali su odpustanje jos nekoliko desetina profesora BU: sa Sumarskog, Saobracajnog, Veterinarskog, Bilogije, profesori su odpusteni, drugi su odlazili zgadjeni...

Da li je zapravo cudno sto akademska zajednica cuti? Ona je samo deo jednog u sustini ubijenog drustva u kome i najnoviji dogadjaji potvrdjuju da vecina cuti, prihvata nemoguce, ponidzavajuce uslove i zivota i rada. Izolovana, ksenofobicna Jugoslavija je danas na zacelju Evrope. Prognoze su sasvim pesimisticke: bez artikulisanih glasova otpora sa univerziteta ona je osudjena da ostane tamna rupa na periferiji civilizacije.

Slobodanka Ast (AIM)

antrfile

SUSPENZIJA

Zbog restriktivnog Zakona o univerzitetu, kojim su ukinute sve akademske slobode, a koji, izmedju ostalog, daje ogromna ovlascenja dekanima, Srbija je suspendovana iz Evropske rektorske konferencije na godinu dana. Sledeci korak, mogao bi biti, ako ne dodje do promene naseg Zakona o univerzitetu, nepriznavanje diploma steceniih na univerzitetima u Srbiji.