TRAJKOVICEVO RANJAVANJE KOSOVSKA ENIGMA?!
AIM Pristina,11.10.1999
Napad i ranjavanje jednog od lidera kosovskih Srba Momcila Trajkovica u noci izmedju 31. oktobra i 1. novembra u Pristini nije prvi slucaj o kome se u ovdasnjim medijima i kuloarima govori uz velike sumnje. U brojnim konkretnim dogadjajima posebne medijske i\ili politicke privlacnosti, na Kosovu odavno ima dve istine. Jedna je albanska a druga srpska. Gotovo ni jedan od tih posebno zanimljivih dogadjaja nikada nije javno dovoljno uverljivo razjasnjen. I kada su takvi pokusaji bili ucinjeni, zbog prirode odnosa izmedju Albanaca i Srba i ukupne atmosfere, medju stanovnistvom jedne od zainteresovanih strana takva razjasnjenja nikada nisu bila prihvatana. Od stotina takvih dogadjaja koji su svoja prava ili najpribliznija objasnjenja dobijali u glasinama, najupecatljiviji bili su "slucaj MartinoviC" iz 1985. i "slucaj trovanja" albanske dece iz 1990. godine.
Kao tada i sada, doduse u manjem obimu i u daleko manje napetoj atmosferi krenula je lavina osuda na sam dogadjaj kao kao i na nepoznate napadace koje je Trajkovic oznacio kao "dvojica koji su govorili albanski". Nakon jednog slicnog slucaja koji se dogodio pre desetak godina, takodje u Pristini, za ovakve dogadjaje srpski novinari Radio Pristine poceli su da upotrebljavaju formulaciju " nepoznati napadac ili napadaci albanske nacionalnosti". Povodom napada na Momcila Trajkovica osim sefa OEBS-a Dana Evertsa, ovdasnji medjunarodni predstavnici nisu izricito pominjali Albance, ali svako je mogao da razume da se reci osude upucuju iskljucivo njima.
Glavni administrator Kosova Bernar Kusner, kako prenosi ovdasnja stampa, oznacio je Trajkovica kao jednog od najboljih saradnika u naporima za izgradnju tolerantnog visenacionalnog Kosova. Komandant KFOR-a general Rainhard je ocenio da je napad na Trajkovica terorizam koji se nece dozvoliti. Glasnogovornik KFOR-a Ole Irgens nazvao je Trajkovica visokopostovanim pripadnikom srpske zajednice i izrazio je zaljenje sto su Srbi opet zrtve jednog kriminalnog napada. Oglasio se i trenutno predsedavajuci OEBS-a, sef norveske diplomatije Knut Volebek koji je ocenio da je napad na Trajkovica nasrtaj protiv svih onih koji su za mirnu kohegzistenciju i pomirenje na Kosovu. Rekao je takodje da je Trajkovic pokazao visoku morlanu hrabrost u naporima za uspostavljanje dijaloga dodajuci da je pre i tokom konflikta bio protiv svih ekstremnih snaga.
Zbog sumnji iz proslosti, opreza, raznih ambicija unutrasnjih kao i medjusobnih rivalstava, reagovanja na albanskoj i na srpskoj strani bila su opreznija i u skladu sa uobicajenim automatizmom. Preko svog ministra Jakupa Krasnicija Privremena kosovska vlada Hasima Thacija izjavila je da treba da je interes vlade i svih kosovskih politickih snaga da prestanu sva ubistva i da se Kosovu vrati toliko potrebna stabilnost kako bi zapoceo period privredne i drustvene obnove. Osudjujuci ovaj akt Krasnici je ocenio da je u kompetenciji UNMIK-a da zaustavi nasilje, da je prerano govoriti o tome ko je to ucinio i da je na UNMIK-u da kaze poslednju rec. Nazivajuci napad atentatom, opozicione srpske partije insistiraju na hvatanju i kaznjavanju kao i na oceni o apsolutnoj nedovoljnosti verbalnih osuda. Provlaci se i ocena da KFOR i UNMIK ne ispunjavaju svoje zadatke posebno u zastiti Srba i drugih manjina. Medjutim, clan uzeg rukovodstva vladajuce Socijalisticke partije Srbije Bozidar Mitrovic izjavio je u Gnjilanu da je to bio Trajkovicev medijski trik kako bi sebe predstavio kao jedinog istinskog predstavnika kosovskih Srba.
Od pocetka je ovaj dogadjaj, bar u Pristini i u albanskim medijima bio pracen sa brojnim i ozbiljnim sumnjama. Kada je objavljena prva informacija jos nije bilo jasno da li je rec o ponovljenoj informaciji o napadu na njegov stan prethodne noci, o novom napadu na njegov stan ili o napadu na njega samog. Kasnije se pojasnilo da je, za razliku od pethodne noci, sada rec o oruzanom napadu na samog Trajkovica koji se nalazio u svom stanu. Preko svog glasnogovornika Irgensa cije su politicke ocene dogadjaja vec pomenute, KFOR je takodje objavio da je na Trajkovica pucano iz oruzja malog kalibra, da je metak prosao kroz staklo hodnickih vrata i da je sam Trajkovic pogodjen u butni misic desne noge. Nije objasnjeno sta je sa ulaznim vratima stana koja su, logicno, trebala da budu dobro obezbedjena. Da li su napadaci usli kroz ta vrata ili pucali kroz njih i da li se metak oruzja malog kalibra probio i kroz ulazna vrata. U izvestaju KFOR-a kaze se da je sam Trajkovic pozvao vojnu patrolu i zatrazio medicinsku pomoc i da su ga oni nasli u mirnom i pribranom stanju. Dodaje se da mu je pruzena pomoc u civilnoj bolnici u Kosovom Polju i izrazava nada da ce se brzo oporaviti od ovog incidenta, bas se pominje rec incident. U nekim drugim informacijama iz tog dana govorilo se da je Trajkovicu pruzena pomoc u bolnici ruskih trupa u Kosovu Polju i da je vadjenje metka iz butnog misica odredjeno za nekoliko dana.
Velike sumnje oko celog slucaja izazvalo je objasnjenje iz KFOR-a da je ranije, istog dana kada je napadnut, Trajkovic zatrazio da se ukloni zastita koju je do tada njemu KFOR pruzio 24 sata zbog toga sto ocekuje porodicne goste ili, kako se kaze, zbog postovanja njegove privatnosti. Ovaj zahtev KFOR-u upucen je dan nakon sto je bio napadnut njegov stan sto je, prema sopstvenoj izjavi bio najava napada na njega naredne noci. U izvestaju KFOR-a kaze se takodje da je uprkos ovom zahtevu, patrola KFOR-a povremeno nadgledala njegov stan. Brojnim nelogicnostima i nedorecenostima treba dodati jos dve. Ovde se govori da je Trajkovic jos ranije sklonio porodicu iz Pristine, a ako je rec o drugim gostima, treba imati u vidu da se Srbi, pogotovu nocu, uglavnom ne krecu gradom bez pratnje KFOR-a.
Ocigledno je da je mnogo sta ostaje pokriveno velom tajnosti i otuda
sumnje sta se stvarno dogodilo. Apsolutno nije rec o tome da se na bilo
koji nacin izrazi razumevanje za napad na Trajkovica ili na bilo koga
drugog bio on politicar ili ne. Ako je napada bilo, onda je general
Rainhard izrekao najadekvatniju kvalifikaciju. Ali slucaj treba razjasniti do
kraja kako ne bi ostalo prostora za bilo kakve manipulacije. Stanje na
Kosovu je krhko i napeto. Prerane osude, ma koliko bile iskrene i u
najboljim namerama, samo komplikuju situaciju i ostavljaju mogucnosti za
slicne manipulacije u buducnosti. Ovo treba imati u vidu zbog toga sto je
takvih slucajeva bilo na stotine u proteklih 20-tak godina.
Neke izjave oko ovog slucaja lice pomalo na nekrolog. Srecom, Trajkovic se iz ovog napada izvukao sa relativno laksom povredom. Oni koji ga znaju rekli bi da nema razloga ni za njegovim preranim otpisivanjem iz politike. Iako mladji u godinama, Trajkovic pripada krugu starih srpskih velemajstora kosovske politicke scene. Nikada nije bio medju celnicima, ali on je to nadoknadjivao zilavom sposobnoscu da uvek bude prisutan u javnosti. Koliko je poznato, od cele Miloseviceve kosovske garde samo on je i dalje na javnoj politickoj sceni. Uspeo je u tome zbog toga sto je jednako bio pouzdan mac kada je albansko bice trebalo satirati u ime komunizma kao i posle toga, u ime srpskog sovinizma. Nije se sa Milosevicem razisao pocetkom ove decenije zbog toga sto je bio tolerantniji ili veci demokrata od njega, nego zbog toga sto je smatrao da Milosevic nije dovoljno dosledan i radikalan u obracunavanju sa Albancima.
Racunao je da ce postati znacajniji ako pokusa sa samostalnijim okupljanjem sovinistickog radikalizma kosovskih Srba. Ispalo je da su mu racunice bile pogresne. Pre svega nije uspeo zbog toga sto medju kosovskim Srbima nikada, ni u blizoj ni u dalnjoj proslosti, nije bilo ni pokusaja stvaranja samostalne kosovske srpske politicke struje, kao recimo u Hrvatskoj ili u Bosni. Kosovski Srbi su dosledno i uvek svoju sudbinu vezivali za uspehe ili neuspehe Beograda. Kao sto se vidi to je veoma aktuelan i znacajan aspekt kosovskog problema. Ovdasnji Srbi, jednako i Trajkovic, sustinski ne napadaju Milosevica sto je upotrebio nasilje, nego zbog toga sto je u upotrebi nasilja izgubio i nije zadrzao Kosovo pod Srbijom. Kada je rec o Kosovu, pravi cilj kosovskih politicara nije demokratija, kao sto govore, nego vracanje ili zadrzavanje Kosova pod Srbijom i pod srpskom vladavinom.
Na kraju rec - dve o Trajkovicu kao borcu za visenacionalno demokratsko Kosovo. Uz svo razumevanje teskoca da se bude srpski politicar u sadasnjim kosovskim okolnostima, ne treba zapostaviti cinjenice da je Trajkovic podneo predloge za enklavizaciju ili kantonizaciju Kosova i zatim za stvaranje posebnih srpskih zastitnih trupa. Zbog toga je, zajedno sa vladikom Artemijem dao ostavku na clanstvo u Kusnerovom Prelaznom vecu. Pre izvesnog vremena ucestvovao je u stvaranju Srpkog nacionalnog veca i postao predsednik Izvrsnog odbora tog veca i kasnije i u formulisanju odluka o stvaranju srpskih kantona i srpskih zastitnih trupa.
AIM Pristina Fehim REXHEPI