NEUOBICAJENA CUTNJA TIRANE OKO PREDSEDNICKIH IZBORA U MAKEDONIJI

AIM Tirana, 9.11.1999

Predsedniciki izbori u Makedoniji od 31. oktobra I izborna kampanja koja im je prethodila I koja se nastavlja do druge runde izbora odredjenih za 14 novembar, u Tirani su praceni sa neuobicajenom cutnjom ako se ima u vidu poseban interes koji Albanija pokazuje za Makedoniju ali I kda bi smo uporedjivali sa dosadasnjom praksom bilateralnih odnosa. Ni jedan visoki zvanicnik albanske drzave nije se izjasnio oko izbora ili pak o programama predsednickih kandidata, iako su se najostrija pitanja izbora I debata u Makedoniji ticala I Tirane, kao sto je to albansko pitanje I Kosovo. Apatija je obuhvatila I pisane I elektronske medije koji predsednicke izbore u Makedoniji nisu predstavili na prvim stranicama ili glavnim informativnim emisijama, kao sto se to desavalo u proslosti. Cak se ni opozicija u Tirani nije izjasnila o vrucim temama I pitanjima predsednicke izborne debate u Makedoniji, iako je to bila sansa za politicki marketing.

To je neuobicajeno ako se ima u vidu senzibilitet politickog zivota u Albaniji za razvoje kod istocnog suseda gde 23 odsto populacije zvanicno cine Albanci, dok prema liderima albanskih partija u Makedoniji koji su osporili popis iz 1994. godine oni sacinjavaju oko 40 odsto. U predsednickoj kampanji odnos prema Albancima u Makedoniji posebno, kao I Kosovu I albanskom pitanju uopste, bila su medju osnovnim pitanjima programa koje su predstavili predsednicki kandidati, pocev od liberala S. Andova I socijaldemokrate T. Petkovskog, koji su koristili kao borbenog konja kartu ostrog nacionalizma sa antialbanskim raspolozenjem, pa sve do moderiranih kandidata B. Trajkovskog iz VMRO DPMNE I V. Tupurkovskog iz Demokratske alternative, koji imaju jasniji refleks o beskorisnosti I opasnosti igre sa nacionalizmom na danasnjem Balkanu.

Zaborav Tirane postaje jos uocljiviji ako se ima u vidu da su u predsednicku trku usla I dva albanska kandidata, jedan predstavnik Albanske demokratske partije koja ucestvuje u vladinoj koaliciji, kao I kandidat Partije demokratskog prospreiteta koja je u opoziciji. Oba albanska kandidata I njihove partije bili su svesni da onako kako su usli, ni jedan nece proci prvu rundu izbora, ali u drugoj rundi izmedju dva makedonska kandidata albanski glas postaje snaznim politickim sredstvom. S druge strane, velika humanitarna kriza koja je pratila rat na Kosovu u prolece ove godine, I koja je odvela oko pola miliona izbeglica u Albaniju I preko 300 hiljada u Makedoniju, izuzev obostranim nesporazumima prvih dana, afirmisala je jos veci znacaj Makedonije u dogadjajima I novim geopolitickim pomeranjima koja su se desila sa Kosovom I evroatlanskom politikom u regionu. Sam novi statusu Kosova aktuelno je ucinio jos znacajnijim za Albaniju odnose sa Makedonijom.

Interesovanje zvanicnih I politickih krugova na vlasti ili u opoziciji u Tirani o desavanjima u Makedoniji u velikoj meri je povecano razvojima na Kosovu I regionu. Ali, to interesovanje su pomracili neki problemi I faktori koji su doveli do naizgled indiferentnog stava zvanicne Tirane, politicke I civilne, za predsednicke izbore u Makedoniji.

Treba reci da su se predsednicki izbori u Makedoniji poklopili sa politickom I vladinom krizom u Albaniji koja je dominirala tokom oktobra meseca koji je bio I mesec predsednicke kampanje u Makedoniji. Ova kriza u Albaniji I angazovanje politickih partija, posebno vodece partije u vladinoj koaliciji Socijalisticke partije, u njenim ostrim unutrasnjim svadjama oko izbora predsednika partije koje su dovele do ostavke premijera Majkoa 25. oktobra, prirodno je da su imale svoje reprekusija na padu interesovanja kao I posvecivanju vremena I paznje onome sto se desavalo u Makedoniji.

Treba istaci da je vodjena politika od strane aktuelne vladajuce koalicije u Skoplju koju vodi premijer Ljupco Georgijevski prema Albancima u Makedoniji I prema Kosovu u Tirani smatrana kao realisticnija I elasticnija politika, koju su zvanicnici u Tirani uvazavali. Tako, susret makedonskog premijera juna meseca sa predsednikom privremene vlade Kosova Hasimom Thacijem, I spremnost za otvaranje reciprocnih ureda u Skoplju I Pristini, kao I vecu fleksibilnost koju je pokazalo Skoplje po pitanju priznavanja Univerziteta na albanskom jeziku u Tetovu, takodje su stvorile klimu fleksibilnosti I u zvanicnoj Tirani. To je pridalo veci znacaj bilateralnim odnosima I zajednickim projektima sa Makedonijom u sklopu Pakta za stabilnost ili I sa trecim zemljama zajedno sa Makedonijom. Na pragu Samita u Sarajavu sredinom jula organizovan je susret ministara inostranih poslova Albanije, Makedonije I Grcke I istog meseca I susret ministara inostranih poslova Albanije, Makedonije I Bugarske. Na dan odrzavanja Samita u Sarajevu predsednik Rexhep Meidani imao je susret sa makedonskim predsednikom Gligorovim na aerodromu u Tirani. SAD su podsticale ovaj razvoj odnosa izmedju dve drzave I 22. maja americki drzavni sekretar Medlin Olbrajt u pismu upucenom tadasnjem albanskom premijeru Pandeli Majko, visoko je ocenila njegov susret sa makedonskim premijerom Ljupcom Georgijevskim.

U ovakvom toku saradnje, Tirana je cutke I bez reagovanja presla preko odluke makedonije da na zahtev Beograda 20. oktobra zatvori svoj vazdusni prostor za civilne letove prema Kosovu, kada su prekinuti I letovi dve albanske zrakoplovne kompanije sve do 27. oktobra, kada je Skoplje pozitivno odgovorilo na zahteve NATO za otvaranje vazdusnog prostora. Isto tako, nije bilo ostrih reagovanja ni povodom oruzanih incidenata koji su se desavali na granici ili pak na oruzani udar na albanske drzavljane koji su pokusali da predju granicu izmedju dve drzave. Samo iz sela Grajce, kod Librazda tokom dve godine od strane makedonskih granicara ubijeno je 13 mladica I ranjeno oko 30 osoba sto je ovo granicu pretvorilo u najkrvaviju granicu u evropi u vreme mira. Korak koji je preduzelo Ministarstvo inostranih poslova Albanije bilo je slanje u to selo direktora Uprave za Balkan pri tom ministarstvu da bi smirio tenzije.

S druge strane, odluka politickih partija Albanaca u Makedoniji da izadju ne sa jednim zajednickim kandidatom vec sa posebnim, I kada nisu imali ni malo sanse da budu izabrani, I kada su sami suzavali prostor I njihovu politicku tezinu na makedonskoj sceni, stavilo je u tezak polozaj Tiranu. Jer, zauzimanje za jednu ili drugu albansku politicku partiju u Makedoniji jos vise bi zaostrilo klimu, I onako ne toliko regularnu, koja karakterise odnose u ovoj unutaralbanskoj trci. Cinjenica sto su, prema informacijama nakon prve runde mnogi albanski glasaci dali svoje glasove I nacionalistickom kandidatu Petkovskom, bio je rezultat ove odluke da se posebno ide u predsednicku trku.

U Albaniji je malo ko ili bolje reci niko nije shvatio niti odobrio ovaj "pluralisticki" nastup albanskih partija u predsednickoj trci, koja je u velikoj meri zbunila tamosnje albanske glasace. U Tirani politicke partije I snage Albanaca u Makedoniji imaju svoje veze I preferencijale, ali one nisu toliko jasne kao nekada I posebno u poslednje dve - tri godine nije bilo neke jasne fizionomije ili kontinuiteta u vezama izmedju albanskih politickih snaga u Makedoniji sa onima u Tirani. U takvim konfuznim okolnostima bilo je jos teze za mnoge znacajne politcke snage u albanskom glavnom gradu da usvoje jasan stav I smatralo se da je bolje cutati. Iz Tirane u pravcu Tetova gde imaju svoje sediste glavne albanske partije nije upucen ni jedna javna poruka smirivanja.

I medjunarodni factor prema kojem su politicke snage u Albaniji svake godine sve osetljivije, vrsio je svoj uticaj na ovakvu vrstu distance. Jer takoreci vecina delegacija I visokih zapadnih licnosti koje su posetile Tiranu ili su dolazile iz Skoplja ili pak u pravcu Skoplja nikada nisu zaboravljali da svojim visokim sagovornicima u Tirani o znacaju koji oni pridaju Makedoniji u sklopu strategije ocuvanja stabilnosti u regionu kao I nezadovoljstva koja bi prouzrokovala bilo koja vrsta uznemiravanja od strane suseda male balkanske drzave. Uslov koji je postavila EU za regulisanje problema I nesporazuma sa susedima za sve drzave Balkana koje traze uclanjenje, ozbiljno je shvacen od strane zvanicne Tirane. Vlade u Tirani su pridavale veliki znacaj saradnji sa Skopljom I insistirali su na zajednickim projektima u sklopu Pakta za stabilnost, kao sto je to bilo I na sastanku u Sofiji 30. oktobra dan pred izbore u Makedoniji, ministara finansija Makedonije, Albanije I Bugarske koji su potpisali I zajednicku izjavu I doneli odluku o otvaranju zajednickog centra za koordinaciju u Skoplju. 25. oktobra u Helsinkiju albanski ministar inostranih poslova Paskal Milo se sreo sa premijerom Makedonije Georgijevskim I ministrom inostranih poslova Dimitrovim.

Tirana je svesna da ce bilo ko ko drzi predsednicki volan u Skoplju uticati ne samo na odnose I zivot tamosnjih Albanaca, vec I na njene odnose sa Balkanom I susedima. Imajuci u obzir da ne uplasi malu makedonsku drzavu sa prevelikom emotivnom podrskom tamosnjim Albancima I da je ne bi gurala prema zblizavanju sa Srbijom, sto su po neki predsednicki kandidadti isticali kao alternativu za Makedoniju, zvanicna Tirana je sledila ovu liniju "neutralnosti", iako to nije izazvalo mnogo zadovoljstva medju politicarima I albanskim biracima u Makedoniji.

AIM Tirana Shaban MURATI