"BALKANSKI TIGAR" NA KOLENIMA

AIM Skopje, 08.11.1999

Kako se godina polako priblizava svom kraju tako se Makedonija, nazalost,uglavnom vlastitom krivicom,udaljava od svetskih finansiskih institucija cije prisustvo u zemljama u razvoju obicno znaci potvrdu njihove politicke stabilnosti i ekonomske sigurnosti, privlaci inostrani kapital, pa i mnogo vise od toga. Umesto da koraca napred sprovodeci planirane strukturne reforme, tapkanjem u mestu , tacnije zastojem, nezadrzivo ide unazad. Posledice toga ce uskoro svi u zemlji osecati drasticnije nego trenutno,upozoravaju ekonomisti politicare.

Naime, ovih dana je stiglo novo, trece po redu, odlaganje pregovora za uspostavljanje FESAL aranzmana sa Svetskom Bankom namenjenog strukturnim reformama privrede, osobito prilagodjavanju medjunarodnim normama finansiskog sektora i preduzeca.To povlaci za sobom, potsecaju, i odlaganje pocetka pregovora sa MMF-om za novi ESAF aranzman tezak 40 do 80 miliona dolara za podrsku makroekonomskoj politici valade naredne tri godine. Pregovori su inace trebali startovati jos u januaru. Prvi puta su, kaze ministar finansija Boris Stojmenov, bili odlozeni zbog razlicitih stavova njegovog i ministarstva privrede oko nacina realizacije reformi preduzeca koja godinama negativno posluju.Tada je zajednicki konstatovano da "reforme idu sporo, da raste broj nelikvidnih firmi, da nema promena kod pozajmica banaka ,da Vlada mora prekinuti subvencije gubitasima i novac usmeriti u produktivnije ciljeve. Kao primer je navedeno da se godisnje iz drzavne kase za pokrice reziskih troskova 42 gubitasa, medju koje se ubrajaju i oni najveci, prvi na spisku za likvidaciju, odleva 105 miliona dolara. Renomirani eksperti su izracunali da jedno radno mesto u tim preduzecima drzavu kosta 3,5 hiljada dolara,cega nema nigde drugde u svetu. Direktor Svetske Banke za Makedoniju Adzej Ciber je tada insistirao da se te pare, kada se gubitasi zatvore, usmere za finansiranje socijalnih potreba radnika. Za gasenje socijalnih pozara Makedonija je inace dobila proteklih godina dva aranzmana od 14,5 i od 7,5 miliona dolara sto bi trebalo da joj bude dovoljno.

Drugi put je presudno za prekid dijaloga sa "svetskim zandarima" bila neodlucnost da se raskrsti konacno sa bar dva od osam, jos ostalih na spisku za likvidaciju ili prodaju, velikih gubitasa. To su kavadaracki metalurski kombinat "Feni" i skopski tekstilni kompleks "Hemteks" ciju radnici danima jos uvek javno protestiraju i traze spas za sebe i kolektive. Reagovali su tada celnici MMF-a i Svetske Banke Misel Kamdesi i Dzejms Volferson koji su posetili Skopje da bi licno proverili razloge neodlucnosti Vlade i pokazali dobru volju da pomognu. Bilo je ocigledno da je lopta na makedonskom terenu. Do treceg prekida sada dolazi zbog toga sto taj problem jos nije skinut s dnevnog reda, a pristizu i novi. Nezvanicno saznajemo da u Vasingtonu nisu bas zadovoljni time sto je makedonksa Vlada umesto dosadasnjeg malog, imenovala veliki tim za pregovore u koji su ukljuceni pretstavnici svih nadleznih ministarstava, a nemaju ovlascenja da donose odluke, sto moze samo uticati na (ne) efikasnost rada i oduziti pregovore. To, inace, odudara od tradicionalnog, gotovo "klisiranog" nacina rada svetskih baknara. Nije im po volji i sto je iz direktne "igre" izbacem dosadasnji prvi pregovarac, ministar finansija Boris Stojmenov, koji ce biti predsednik pregovarackih timova, te ni novo naznaceni menadzer tima za reforme preduzeca, aktuelni ministar poljoprivrede Marjan Gorcev. Osobito su iznenadjeni sve glasnijim najavama iz politickih kuloara da Vlada, u saradnji sa dobro placenim medjunarodnim savetnicima, medju kojima su poslednji premijer nekadasnje SFRJ, biznismen i inzenjer, Ante Markovic i poznati izraelski finasiski strucnjak Sem Vaknin, pravi vlastitu strategiju izlaska zemlje iz krize i daljeg razvoja. Ocekuje se da ona bude obelodanjena pred kraj godine.U tome nema niceg loseg, ali skepsu i nepoverenje uliva to sto se u dokumentu planira napustanje stabilnog kursa denara i restriktivne makro ekonomske politike, na cemu insistiraju SB i MMF, a najavljuje uvodjenje "ocekivanog rasta ekonomije sa proracunatom produktivnom inflacijom". Ako se svemu ovome doda neizvesnost prisutna u zemlji nakon objavljenih rezultata prvog kruga glasanja na precednickim izborima i moguca velika rekonstrukcija vladinog kabineta, onda postaje jasnije najnovije, za sada dvomesecno, odlaganje pocetka pregovora za nove finansiske aranzmane Svetske Banke sa Republikom Makedonijom. Mnogi domaci ekonomisti i analiticari, takav razvoj dogadjaja,
ocenjuju pogubnim za interese drzave, ali se nadaju da ce Vlada naci nacina da izgladi nesporazume.

Dubina krize koja vlada u odnosima Makedonije sa Svetskom Bankom i Medjunarodnim Monetarnim Fondom se najbolje moze ilustrovati cinjenicom da je drzava prakticno ove godine prvi puta ostala "na cedilu", bez ikakvog aranzmana sa njima i time sebe dovela u veoma nezavidan polozaj, na rub totalne ekonomske konfuzije i socijalne eksplozije. I to kada joj je bilo najpotrebnije, nakon operacije NATO-a protiv SRJ ucinjen je presedan u novijoj istoriji ove zemlje, koja je unazad sest godina za postignute uspehe na polju ekonomskih reformi dobijala uglavnom odlicne ocene i od mnogih cak nazivana "balkanskim ekonomskim tigrom". Prednjacila je u tom poslu u odnosu na druge zemje regiona u tranziciji. Jednokratna pomoc od 32 miliona dolara koju je dobila iz CCFF fonda za ublazavanje posledica nastalih visom silom se ne smatra redovnim aranzmanom, kao i 50 miliona dolara kredita odobrenog u maju. Makedonija je pretrpela stete koje se najcesce ilustriraju platnim deficitom od 320 miliona dolara, budzetskim manjkom 190 miliona, 20 hiljada novo nezaposlenih, 10 hiljada novih socijalno nezbrinutih, negativnim saldom privrede koji bezmalo dostize milijardu dolara. Za uzvrat je dobila obecanja, koja niko ne ispunjava. Nakon pariske donatorske konferencije jedva da je stiglo 60 miliona,( od trazenih 450,a odobrenih,252 miliona ) i to kredita, sto je kap u moru potreba. Ostavljeni smo da plivamo sami, sa gorcinom cesto istice ministar finansija Stojmenov.

Uz Kosovsku krizu, osnovni razlozi za zaledjivanje odnosa i saradnje sa svetskim finansiskim "gazdama" su, ne samo ekonomske, vec i psiholoske i politicke prirode, smatraju analiticari. Medju ekonomistima, ali i mnogim direktorima i radnicima dominira misljenje da precenjeni kurs denara vuce preduzeca, osobito izvoznike, ka ponoru. Potencira se u raznim prilikama, kao nedavno na skupu ekonomista u Makedonskoj Akademiji Nauka, na primer, da je lek koji MMF predlaze za stabilizaciju makedonske ekonomije u vidu fiksnog kursa nacionalne valute "otrovan" i vodi ka raspadu sistema. Trazena disciplina i sve upornija insistiranja svetskih finansiskih "zandara" da se smanje subvencije, pogorsavaju uslovi rada ekonomskih subjekata i da
se reformama u radnom zakonodavstvu, penzijama ili zdravstvu, uvode nove restrikcije u pravima radnika, se dozivljavaju kao "omca oko vrata". Uz to Sindikati pritiskaju trazeci popustanje kaisa, povecanje plata (nisu menjane citavu deceniju,a prosecno iznose 300DM mesecno) tesko shvataju da bez zrtava nema napretka i da reforme na kratko daju samo nepopularne efekte, da sebe radi treba izdrzati! Odbijaju ,isticu,da placaju posledice kosovske krize "ni krivi ni duzni" i osecaju se od medjunarodne zajednice zloupotrebljenim.

Uprkos takvom raspolozenju, makedonska Vlada pokusava da i njih, a i druge, ubedi da ce trazene uslove medjunarodnih finansiskih institucija ispuniti, da je zastoj reformi objektivan, a odlaganje pocetka pregovora privremeno i da ne ne znaci njihovo prekidanje. Posebno se naglasava da ce nastavak pregovora biti tezak i da ce glavni akcenat biti dat transformaciji banka, javne administracije i gubitasa.

Da bi dobila FESAL aranzman Makedonija ce morati "duboko zaorati" bankarski sistem,od postojece "bolesne" 22 banke stvoriti oko 5 zdravih i velikih, sa po dva generalna direktora,sa supervizorima koji ce znati i primenjivati svetske standarde i onemoguciti finansisku nedisciplinu koja sada caruje. Morace privatizovati taj sektor, ali i stvoriti finansiske ustanove bez viska zaposlenih i administracije koja po celi dan misli samo na to "gde da ode na burek". Svetski bankari traze i da se poboljsa postprivatizacijono upravljanje preduzecima, biznis klima, da ojaca sudstvo i da se definira u celini regulativa za privlacenje inostranog kapitala. Obecavaju da ce u aranzman ukomponovati i novac potreban za obestecenje ili prekfalifikaciju ljudi koji ce zbog ovih reformi ostati bez posla. Druga stvar na kojoj insistiraju svetski bankari jeste odnos budzet- korisnici. Skandaloznim su ocenili makedonsku javnu potrosnju, jer je za njih neshvatljivo da 60% aktive, preciznije, da 650 hiljada maraka godisnje odlazi za plate 90 hiljada sluzbenika drzavne administracije. Za zemlju kalibra Makedonije, kazu, dovoljno je svega 20 hiljada javnih sluzbenika. Predlazu etapnu racionalizaciju, ali je i to izuzetno delikatno za realizaciju, jer na
ulicu treba isterati 70 hiljada ljudi u vreme kada je od dva miliona stanovnika oko 320 hiljada nezaposlenih,oko 120 hiljada radi, ali neredovno prima plate,oko 100 hiljada je na socijalnim jaslama.

Problem privatizacije ili likvidacije prostalih 8 od 12 velikih gubitasa koji je imao rok ispunjenja do kraja ove godine je dobio odlaganje za iducu godinu,(naredni milienium), ali dok ne bude resen , kategoricni su svetski bankari, nema nastavka pregovora, pa ni FESAL aranzmana. Inace, Makedonija je vec iskoristila jedan takav kredit od 85 miliona dolara odobren 1995 godine. Svetska Banka je najveci finansiski partner ove zemlje koji je do sada podrzao njeno strukturno prilagodjavanje sa cetiri projekta "teska" 254 miliona dolara. Dobila je od 1993 godine do sada, i 500 miliona dolara za 17 projekata od Medjunarodnog udruzenja za razvoj IDA .

Pregovori sa MMF su Makedoniji uvek bili tezi, jer su njegova ravila , nekako, takva. A ESAF aranzman je od izuzetnog znacaja za privlacenje potencijalnih investitora iz sveta. Garantuje disciplinu, politicku, ekonomsku i socijalnu stabilnost. Stoga ce, koliko god se protivili gvozdenoj strogosti
svetskih monetaraca, makedonska Vlada i eksperti morati da prihvate i da realizuju sve sto se od njih trazi. Pokusace, saznajemo, da izdejstvuju blago popustanje stabilizacijonog kajsa, jer ce trebati da se definiraju uslovi zivljenja do 2003 godine. Odgovarala bi im godisnja inflacija od najmanje 5 posto. Moguce je da budu razmenjena misljenja i o novoj vladinoj nacionalnoj platformi za izlazak zemlje iz krize i za razvoj. Dolazank novog pregovarackog tima monetaraca je najavljen za sredinu novembra.

AIM Skopje

BRANKA NANEVSKA