SRBI IZMEDJU TRI VATRE

Pozadina jednog atentata na Kosovu

Pokusaj ubistva Momcila Trajkovica, predsednika Izvrsnog odbora Srpskog nacionalnog veca Kosova i Metohije pokazuje da razum i tolerancija ne uspevaju na tlu gde je mir neizvesniji od rata

AIM, PODGORICA, 6. 11. 1999. (Od dopisnika AIM iz Beograda)

U svom poslednjem izvestaju Jirzi Dinsbir izvestilac UN za ljudska prava potvrdio je ono o cemu se u Beogradu samo naslucuje. On kaze da je najcesci napis na Kosovu danas Smrt Srbimai da je etnicko ciscenje nad Albancima smenilo etnicko ciscenje nad Srbima ali ovog puta uz prisustvo UN i NATO-a. Oslobodilacka vojska Kosova proglasila je vladu, imenovala gradonacelnike, i nastavila politiku etnickog ciscenja u zaposljavanju i podrzavajuci konfiskaciju vlasnistva nealbanakog zivlja, cak i nekih Albanaca...

Ako je suditi po svakodnevnom teroru i izvestajima o ubijenima i otetima i sve cescim upozorenjima funkcionera UN i humanitarnih organizacija sudbina stotinak hiljada preostalih Srba na Kosovu i ostalog nealbanskog stanovnistva, mogla bi, priblizno najtacnije, da se uporedi s polozajem u kome se nalazi progonjena divljac: ako su danas izbegli da budu ubijeni, ranjeni ili ulovljeni to nikako ne znaci da ce docekati i preziveti sutrasnji dan.

Na Kosovu, pretvorenom u pakao za sve manjinske narode i nedovoljno revnosne Albance, a sve u prisustvu snaga Ujedinjenih nacija, vesti o smrti, kidnapovanju, prebijanju i paljevini tako su ceste da su se ljudi s njima gotovo saziveli.

Nista lakse, a po nekima cak ni nista prirodnije, nego poginuti ili nestati na Kosovu! Pa, ipak, vest o atentatu na Momcila Trajkovica, poremetila je, bar za kratko, ravnodusnost s kojom se primaju lose vesti s juga Srbije. Mrsavim ucinkom atentatora, vise od samih Albanaca, koji su poslednjeg dana oktobra cetvrti put pokusali da ubiju Trajkovica, bio je izgleda razocaran beogradski rezim. Da su atentatori preciznije gadjali, vlast bi, iako joj delikatnost i pijetet nisu jaca strana, mogucno i propustila priliku da pokaze koliko nije u stanju da oprosti i zaboravi onima koji su se drznuli da se svojom voljom rastanu od Milosevica i Socijalisticke partije Srbije.

A Momcilo Trajkovic, u vreme demisije, cak, covek od predsednikovog poverenje i "guverner" za Kosovo, napravio je upravo taj greh - napustio "partiju i drugove" - sto se medju komunistima nikad nije oprastalo. Osim toga, obnovio je Srpski pokret otpora koji je, za razliku od prvog- formiranog da se odupre albanskoj secesiji, majorizaciji i tiraniji nad Srbima a podrzi srpskog vozda u usponu- osnovan da se bori i protiv srpskog rezima i to u vreme kad se on najvise busao u prsa kako je resio "kosovsko pitanje". To tek ovdasnji rezim nije mogao da oprosti Trajkovicu, kao sto mu, uostalom, nije zaboraviljena ni optuzba da se tzv. Oslobodilacka vojska Kosova naoruzala do zuba pod vlascu Slobodana Milosevica koga je smatrao direktno odgovornim za kockanje poslednjom sansom da se do resenja dodje mirnim, demokratskim putem. Srpske vlasti nisu mogle da predju ni preko diplomatskog uspeha koji su sirom Evrope i Amerike imali Trajkovic i vladika Artemije. Sva vrata koja su bili zakljucana za zvanicnu jugoslovensku diplomatiju otvarala su se pred dvojicom kosovskih Srba.

Srazmerno srdacnosti s kojom su docekivani u belom svetu raslo je osporavanje njihove auutenticnosti kod kuce. To je samo deo razloga zbog kojih je atentat na Trajkovica iskoriscen kao povod da se na otpadnika sruci tolika lavina gneva i optuzbi koja, kako je racunao rezim u Beogradu, moze da zatrpa i samu istinu o atentatu!

Dan posle atentata obelodanjene su dve verzije o istom dogadaju. Po jednoj, plasiranoj u nezavisnim medijima, Albanci su pokusali da ubiju predsednika Srpskog pokreta otpora i predsednika Izvrsnog odbora nedavno ustanovljenog Srpskog nacionalnog veca Kosova i Metohije. Po drugoj, prezentovanoj u drzavnim medijima, (Politika i RTS) "Tacijev dobar prijatelj" napravio je reklamni trik da bi se nametnuo kao "autentican predstavnik Srba na Kosovu". Tako je stvar formulisao izvesni Bozidar Mitrovic, ( a prenela RTS) clan Izvrsnog odbora SPS u Gnjilanu i predsednik opstine u tom mestu dok pre pet meseci, poput vecine njegovih partijskih drugova, nije glavom bez obzira napustio Kosova.

U listu "Borba", koju ne citaju s ljubavlju cak ni oni koji je dobijaju zabadava a ne kupuje je ni hiljadu citalaca, dva dana posle atentata na Trajkovica komentator ciji je tekst u glavnom dnevniku RTS-a procitan u celosti u blacenju Trajkovica otisao je jos dalje.

Trajkovic je, pored ostalog, nazvan kvislingom, covekom koji se obogatio na nesreci svojih sunarodnika na Kosovu (ima kiosk u Pristini!), naravno izdajnikom, kolaboracionistom OVK, Tacijevim prijateljem..Borba optuzuje Trajkovica da je izcenirao atentat i da je saradnjom sa predstavnicima Ujedinjenih nacija i albanskim politicarima izdao Srbe na Kosovu. Nazivajuci ga vecitim zonglerom i trgovcem interesa Srba sa Kosova, list zakljucuje da se Trajkovic sa svojim duhovnim ocem Artemijem sapleo u zakamufliranoj izdaji.

Sam Momcilo Trajkovic, i dalje s metkom u desnoj butini i stakama u rukama, na sve je odgovorio kratko: "To pokazuje kakav odnos ima rezim prema zrtvama na Kosovu. Napadom na nas koji smo ostali, rezim zeli da da legitimitet svojim funkcionerima koji su pobegli s Kosova, izdali narod i ne znaju sta je stradanje. Sramota me je sto medju Srbima postoje ljudi koji nemaju ni grama pameti..."

Atentat na sebe Trajkovic opisuje ovako: "Dan ranije (30. novembar) obili su mi stan. Po tome sto su iscupali iz zida samo telefon-faks i sa mog radnog stola odneli nalivpero i nesto kvalitetniju baterijsku lampu, zakljucio sam da su, u stvari, trazili mene. Zakljucio sam takodje i da imam posla sa dobro organizovanim profesionalcima koji nece odustati od namere da me konacno likvidiraju. Na dan atentata demolirali su mi automobil. Nepun sat pre atentata dva Rusa iz UMNIK-a provela su sa mnom vreme od 21 do 21.30. Pre odlaska na spavanje, stajao sam malo kraj prozora i video dvojicu KFOR-ovaca kako ulaze u moju zgradu. To me je prevarilo da otvorim vrata kad sam u 22,45 i zacuo zvonjavu na njima. Pogledao sam kroz spijunku i video svetlo u stanu preko puta koji su nedavno od Srba kupili Albanci..."

Tek kad je otvorio vrata, Trajkovic je cuo da njegovi napadaci govore albanski. Urlali su dok su pucali, a pucali su, kaze, u visini njegovih grudi. Zahvaljujuci debljini stakla na vratima, metak je promenio pravac i pogodio ga u butinu. Trajkovic priznaje da je od bola pao i glasno jauknuo. Mislili su da su ga ubili i pobegli su, a on je uspeo da zakljuca vrata, dovuce se do sobe, uzme pistolj i pozove KFOR. Vojnici su dosli za pet minuta, pogledali mu nogu i odvezli ga ambulantnim kolima u rusku bolnicu. Trajkovicev "reklamni trik" pred TV kamerama zbio se sutradan posto je vest o atentatu bila razglasena, a njegov odlazak u bolnicu ispratili TV reporteri. Momcilo Trajkovic, inace, nije uzivao zastitu KFOR-a od onog dana u septembru kad je napustio Prelazni savet Kosova. Rekli su mu da vise nema osnova po kome bi ga stitili, a da "stanove ne cuvaju". Trik koji je Trajkovic stvarno izvodio mesecima - da drzi upaljeno svetlo u stanu kad je na putu, a kad je kod kuce spava u mraku dok u dnevnoj sobi gori lampa - nije pomogao.

Pre strasnog kosovskog nevremena, u pristinskom naselju Dardanija, u kome i Trajkovici imaju stan, zivelo je deset hiljada Srba. Sada ih ima jedva stotinak. U Trajkovicevoj zgradi bilo je trideset srpskih porodica. Ostale su jos dve - obe okrnjene i strasno usamljene. Trajkoviceva supruga, dve kceri, sin, snaja i unuce vise ne stanuju tu. Rasuti su po Kosovu, ali svi koliko ih ima spremni da ostanu na svome. U Pristini je, pre rata, zivelo 50.000 Srba. Danas ih, prema poslednjem izvestaju Dana Evertsa, sefa OEBS-ove misije na Kosovu, ima izmedu 400 i

1. Everts o njima kaze: ``zive izolovano, u kucnom pritvoru, kretanje im je ograniceno, zavise od humanitarne pomoci. I jos dodaje da je "medjunarodna zajednica intervenisala da bi zastitila ljudska prava a ne da bi poplocala put novom talasu etnickog ciscenja". Navodeci da je srpska zajednica sve manja i u Obilicu, Lipljanu i Urosevcu, da izmedju dve i tri hiljada orahovackih Srba zivi u getu, a situacija u Kosovskoj Mitrovici postaje sve komplikovanija, Everts konstatuje da "vise nije dovoljna osuda etnickog ciscenja, potrebna je akcija". Akcije za koju se zalaze sef OEBS-ove misije za sada nema. Atentat na Trajkovica osudili su i Kusner, i Rajnhart, i Volebek, i srpski opozicioni lideri, sto Trajkovicu, zasad, vise odmaze nego sto mu koristi.

Na surovom kosovskom tlu to ni Trajkovicu, kao ni svim drugim zrtvama nasilja, nece uciniti zivot bezbednijim. Borci protiv ekstremizma ne uspevaju tamo gde je ektremizam u modi, a toj modi na Kosovu, bez obzira koliko KFOR hvalio uspehe svoje misije, jos nije istekao rok upotrebe. U tom pogledu poucan je slucaj Vetona Suroia i Skeljzena Malicija koji su svoje sunarodnike, bas zbog nasilja prema Srbima, optuzili za fasizam i izlozili se zestokom riziku da se nadju na nisanu svakog ko je iz nervnih razloga sklon brzom potezanju obaraca.

Razum i tolerancija predstavljaju dodirnu tacku izmedju Trajkovica i dvojice pomenutih Albanaca, ali ni njega, kao ni njih, njihove vlasti ne smatraju autenticnim predstavnicima svojih etnickih grupa. Upitan ko bi u danasnjim kosovskim prilikama, kad su oficijelni predstavnici vlasti medju prvima pobegli s poprista, mogao da se smatra autenticnim predstavnikom Srba, Trajkovic odgovara da to mogu da budu samo oni koji su ostali da zive na Kosovu s preostalim narodom. Rezim ce smatrati autenticnim samo one koje moze da drzi pod kontrolom. Sve ostale smatrace samozvancima i svojim neprijateljima.

"Srpsko nacionalno vece, vladika Artemije, Marko Jaksic, Vuko Antonijevic, Randel Nojkic , jos nekolicina Srba i ja smo alternativa, a vlast ne trpi alternativu. Mi smo potencijalno i stvarno opasni svedoci pogresne politike i ogromne odgovornosti srpskog rezima za zrtve na Kosovu i Metohiji. Rezim Slobodana Milosevica ponasa se kao svaki politicki vampir: opstaje na zrtvama i krvi srpskog naroda", kaze Trajkovic po cijem misljenju, i medjnarodna zajednica pokusava da stvori neke nove Srbe na Kosovu.

Primer Kosovske Mitrovice, gde je u prvi plan izbio covek Jugoslovenske levice, po Trajkovicevom misljenju potvrdjuje da su se u pravljenju "novih Srba" na istom poslu tajno nasli Kusner i Milosevic. I jednom i drugom odgovara da se iz prvog plana, kao autenticni srpski predstavnici s kojima medjunarodna zajednica moze da saraduje i pregovara, potisnu vladika Artemije i Momcilo Trajkovic.

Prema zvanicnoj racunici beogradskog rezima na Kosovu je od dolaska mira, odnosno KFOR-a, ubijeno najmanje cetiri stotine Srba, a najmanje hiljadu je oteto. Kosovski Srbi, pak, tvrde da i u ovom slucaju, kao i u tolikim drugim, beogradski rezim vara: nije prebrojao sve zrtve, jer bi vise mrtvih i nestalih Srba moglo da srusi pricu, poput svecano otvorenih pontonskih mostova, o "sjajnoj pobedi" i "pravednom miru" koju je vlast u Beogradu konstruisala za domacu upotrebu, a provlaci je kroz svoje medije kao gustu jesenju maglu. Beogradski nedeljnik "Vreme" nedavno je objavio da je za poslednjih pet meseci na Kosovu ubijeno najmanje hiljadu a kidnapovano najmanje dve hiljade Srba. Kosovski Srbi misle da je broj zrtava i u ovom slucaju potcenjen.

Biti danas Srbin na Kosovu isto je sto i pristati na zivot izmedju tri vatre. Prvu simbolizuje fizicko odsustvo sopstvene drzave, a jos vise nacin na koji njeni gotovo nevidljivi i od sveta nepriznati zvanicnici potkopavaju svakog Srbina koji misli da je multietnicko Kosovo mogucno, makar i sa kantonima, a razgovor s predstavnicima Albanaca i medjunarodne zajednice neminovan. Drugu vatru predstavlja nasilje s kojim ekstremni Albanci nastoje da stvore sopstvenu drzavu na zajeddnickom tlu i trecu prisustvo medjuna rodnih snaga koje su navodno dosle da uteraju mir, a dogodilo se novo etnicko ciscenje i tou njihovom prisustvu.

Svaku od tih vatri Momcilo Trajkovic, koji nije bio spreman da napusti Kosovo ni onda kad je srpska bezanija bila opsta, a ni sada nakon poslednjeg atentata, osetio je na sopstvenoj kozi.

Biserka Matic(AIM)