SRBIJA PRED NOVOM HIPERINFLACIJOM?

Posle najveceg udara na dinar

Rezim je, posle najveceg udara na dinar koji je obezvredjen za vise od 30 odsto, okrivio proizvodjace da su su neopravdano podigli cene. Podpredsednik Vlade Srbije Vojislav Seselj izjavio je da je pusteno 4 milijarde dinara u opticaj bez pokrica. Izjave saveznog premijera Momira Bulatovica i guvernera Centralne banke Dusana Vlatkovica, da federalni organi nisu dali nalog za povecanje novcane mase ne demantuju Seselja, vec ukazuju na mesto gde je o tome odluceno.

PODGORICA, 3. 11. 1999. (Od dopisnika AIM iz Beograda)

Oktobarski pad vrednosti dinara prema konveribilnim valutama, koji se zbio na nekontrolisanom trzistu, izazvao je pravu pometnju u privredi Srbije, a stanovnistvo stavio u jos tezi ekonomski i socijalni polozaj. Tako je septembarski prosek penzija, koje dobija 1,250.000 korisnika pao na alarmatno zabrinjavajucih 60 DEM. Skok deviza na crnom trzistu izazvao je drasticno povecanje cena, pa ce inflacija, pre kraja godina, za 100 odsto premasiti proslogodisnju. Opasnost da se Jugoslavija ponovo nadje u vrtlogu hiperinflacije, koja je dostigla svoju kulminaciju 1993. godine i danas je realna. Dinar je posle gubitka vrednosti u septembru za 18,4 odsto, nastavio i protekle nedelje da strmoglavo pada.

Takav razvoj dogadjaja digao je na noge celokupnu vladajucu nomenklaturu, koja je zapocela s vec oprobanim zastrasivanjima i pretnjama kaznama i zatvorima onima koji su osetno podigli cene. Zvanicno je saopsteno da cene moraju da budu vracene na nivo od 14. oktobra, ali ovaj korak proizvodjaci nisu uzeli za ozbiljno. U medjuvremenu nastavljen talas poskupljenja, kojima su se pridruzili mleko i mlecni proizvodi. Njihova cena uvecana je za 20 odsto, iako od poslednjeg poskupljenja nije proslo ni mesec dana.

Velika hajka, koju je pokrenula vlast, angazujuci inspektore, antimonopolsku komisiju i druge represivne organe, nije pomogla da se uspostavi spokojstvo kod potrosaca. Cela operacija zapravo ostavlja utisak zelje da se uzroci novom poskupljenju zamaskiraju. Pokusaj vlasti da novom inflatornom talasu da obelezje samovolje proizvodjaca, nema oslonac u ekonomskoj opravdanosti.Svi apeli minstara nisu delovali ubedljivo posto su po svaku cenu zeleli da stabilcnost uspostave iskljucivo na pozivima na patriotizam.

Inflacija prdstavlja posledicu stanja u privredi Srbije i ona je izazvana potezima onih koji nastoje da se prikazu kao njeni najveci protivnici, pa cela akcija lici na gasenje pozara od strane vatrogasaca koji su sami zapalili vatru. Da bi se skrenula paznja s glavnog izvora inflacije, za skok crnog deviznog kursa najpre su optuzivani crnogorski rezim i Vlada Republike Srpske, iako se u Crnoj Gori i Republici Srpskoj nalazi oko 5 odsto celokupne novcane mase domace valute. Dinar je u septembru i oktobru izgubio na vrednosti najmanje 30 odsto.

Da je upiranje u Crnu Goru vise politicki, a manje ekonomski potez pokazuje zvanicni statisticki podatak prema kojem je avgustovska inflacija u ovoj republici bila ispod 10 odsto, a u Srbiji 13,1 odsto. Zvanicna saopstenja prema kojima ne postoje opravdani ekonomski razlozi za podizanje cena denuciorao je podpredsednik Vlade Srbije Vojislav Seselj, saopstavajuci u jednom od TV intervjua da je u opticaj pusteno 4 milijarde dinara bez pokrica i da je to moralo da se uradi kako bi se finansirala obnova zemlje. Predsednik Savezne vlade Momir Bulatovic pozurio je da saopsti javnosti da savezne vlasti nisu stampale novac, a guverner Centralne banke Dusan Vlatkovic, inace clan Direkcije JUL-a, izjavio je da posle septembra nije povecavana novcana masa.

Iako, u prvi mah, izgleda da su izjave trojice visokih rezimskih funkcionera medjusobno protivrecne vrlo je moguce da su sva trojica u pravu. Naime, stampanje novca obavljeno je pre septembra, a s obzirom na "proceduru" odlucivanja, Savezna vlada nije morala da da nalog za takav potez. Tako je Seselj svojom izjavom ne samo potvrdio da je novac stampan, sto se u javnosti pretpostavljalo i pre toga. Samo on zna zasto je u predvecerje novih, po svemu sudeci vanrednih izbora, razotkrio svoje koalicione pertnere u podeli vlasti.

Vidljivo je nastojanje rezima da obnovu zemlje zeli da prikaze u svetlu patriotskih obaveza, izjednacavajuci ovaj posao s odbranom drzave. Da bi se koliko-toliko prikrio negativan efekat, koji je izazvala obnova na ukupne ekonomske prilike pojedini direktori, poput preduzeca "Partizanski put" i "Gosa" dali su izjave da pristaju na odgodu placanja prve rate obavljenih radova. Na drugoj strani poslovni savet najvece bankarske grupacije, na cijem celu se nalazi savezni ministar Borka Vucic, analizom poslovanja njenih komintenata, dosao je do zakljucka da treba preduzeti mere za rasterecanje privrede, kao i njenu zastitu od inflatornog udara. U tome se trazi saradnja Centralne banke, pre svega kod uskladjivanja kamata s realnim kretanjem cena. Pojedine banke podigle su mesecne kamate na 15 odsto.

Suocena s takvim kamatama privreda, koja inace nama svoj kapital za razvoj i proizvodnju, ne moze, a da taj trosak ne pokusa da pokrije povecanjem cena. Tim pre sto su poreska opterecenja ostala ista, iako je drasticno smanjena proizvodnja. Traziti od takve privrede da u ime patriotskih obaveza, ne uracuna sve ono sto utice na cenu njenih proizvoda, predstavlja poziv na njeno ekonomsko samounistenje. Pojedine firme, poput Jugpetrola, pokusavaju da se spasu tako sto su ukinuli prodaju benzina za dinare.

U razdoblju kada se na politickoj sceni odvija borba za zauzimanje sto povoljnije pozicije pred izbore postojeca vlast nastoji da svaki obnovljeni obejakat prikaze kao svoj uspeh, skrivajuci cenu kojom je on placen. Tako je obnova zemlje, preko inflacije prevaljena na teret celokupnog stanovnistva, kome je standard dodatno pao, iako je i pre najnovijeg porasta cena sve veci broj gradjana zapadao u siromastvo.

Povecanje proizvodnje u septembru za 89 odsto, u odnosu na maj, postignuto je inflatornim potezima. Rezim je najpre uskracivanjem tromesesne isplate penzija uspeo namirivanje ovog izdatka da produzi na 10 i vise meseci, a zatim je, u nedostatku realnih sredstava, pribegao povecanju novcane mase, koja se, posle kraceg vremenskog perioda manifestovala naglim povecanjem cena. Proizvodjaci, pouceni iskustvom iz 1993. godine, kada su osiromaseni "preko noci", ovog puta su brzo reagovali pokusavajuci da vecim cenama sacuvaju svoje firme.

Potez trgovaca, na nagovor i pritisak Vlade Srbije da ne primaju robu od proizvodjaca koji su osetno povecali cene moze da dovede do smanjene ponude, a osiromaseno trziste izazove jos veca poskupljenja. U takvim okolnostima stvara se prostor i za spekulacije, ali ocena da su poskupljenja ekonomski neopravdana tesko da moze da racuna na verodostojnost. Sindikat Srbije je vec reagovao, pozivajuci repubicku vladu da preuzme odgovornost za dosledno ostvarivanje ovogodisnje ekonomske politike. Inflacija predstavlja posledicu odstupanja od usvojene politike. Mozda je to bilo i iznudjeno, ali tesko je braniti tvrdnju da je do skoka cena doslo samo zbog spekulacija. Zato je i ovog puta aktuelan aforizam poznatog beogradskog satiricara Duska Radovica koji je jos davno tvrdio da ga poskupljenja rastuzuju, a objasnjanja zasmejavaju.

Ratomir Petkovic(AIM)