EU SVE DALJE OD MAKEDONIJE

Ako se rezultati iz prvog izbornog kruga u kome je Tito Petkovski dobio prednost od vise od deset otsto u odnosu na Borisa Trajkovskog uzmu kao indikacija sta gradjani veruju, ispada da su oni ubedjeni da je prica o Evropskoj integraciji lazna bajka.

AIM Skopje, 03.11.1999

Iako je svima onima koji imaju hladnije glave jos odranije, a pogotovo nakon objavljivanja Agende 2000 (u kojoj za Makedoniju nije bilo mesta), bilo jasno da Makedonija mora sacekati sledeci milenijum kako bi pocela razmisljati o "zajednickom evropskom domu", najnovija vest koja je stigla iz Helsinkija uverila je i one najtvrdokornije. Naime, nakon sastanka makedonske delegacije sa evropskom Trojkom u Helsinkiju, oficijalizirano je da najmladja balkanska drzava mora sacekati deceniju ili vise kako bi se pridruzila klubu odabranih evropskih zemalja. Definicija iz Helsinkija u kojoj se govori o pocetku pregovora o Dogovoru o stabilizaciji i asocijaciji znaci da je prica o Asocijativnom dogovoru daleka proslost i da je Makedonija prakticno dva koraka nazad. Naime, prema novom dogovoru ona prvo treba da uveri Evropu da je stabilna kako bi pocela pregovore o asocijativnom clanstvu kakvo sada ima na pr. Bugarska. Naravno, posto prethodno ispuni veci broj uslova cije ispunjavanje ne zavisi samo od volje ili mogucnosti Makedonije vec i od volje njezinih suseda. Ovakav primer je uslov da zemlje aspiranti medju kojima pored Makedonije spadaju i Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska i SRJ, imaju medjusobno priznate granice. Kao sto je poznato, Makedonija i dan danas nema priznatu granicu sa SRJ, a ova situacija ce biti jos kompleksnija zbog nove situacije na Kosovu.

Bez obzira na pojedinosti koje su itekako vazne za realizaciju ovog projekta makedonske vlade, vest iz Helsinkija je u Skopju docekana na dijametralno razlicite nacine. Intenzitet ove podele je porastao i zbog cinjenice sto je ova vest dosla u vreme izborne kampanje za predsednika drzave u kojoj se vodi mrtva trka izmedju kandidata iz vladinih i opozicionih partija. Za trojicu predsednickih kandidata iz vladinih partija, VMRO- DPMNE (Boris Trajkovski), Demokratska Alternativa (Vasil Tupurkovski) i Demokratska Partija Albanaca (Muharem Nexhipi), vest iz Helsinkija su protumacili kao uspeh sadasnje vlade i kao pocetak uclanjivanja zemlje u Evropskoj Uniji. Sa druge strane, kandidati opozicionih SDSM (Tito Petkovski), LDP (Stojan Andov) i Partija za Demokratski Prosperitet (Muhamed Halili) ovu vest su protumacile kao poraz pokusaja vlade za integraciju u evroatlantske strukture. I, kao sto prilici jednoj predizbornoj kampanji, svako na svoj nacin je pokusavao da ubedi gradjane da je njegova interpretacija ona prava. Ono sto su sestorica kandidata zapoceli u prvom izbornom krugu, nesumnjivo ce nastaviti dvojica kandidata koji su se plasirali u drugi izborni krug koji treba dati odgovor na pitanje ko ce voditi zemlju u treci milenijum, Tito Petkovski iz SDSM-a ili Boris Trajkovski iz VMRO-DPMNE. Ako se rezultati iz prvog izbornog kruga u kome je Tito Petkovski dobio prednost od vise od deset otsto u odnosu na Borisa Trajkovskog uzmu kao indikacija sta gradjani veruju, ispada da su oni ubedjeni da je prica o Evropskoj integraciji lazna bajka.

Sto se tice samih cinjenica, sudeci po novinarskim izvestajima, koji se takodje razlikuju zavisno od politicke provenijencije, ali ne toliko kao kod politicara, pregovori Makedonske vlade za potpisvanje dogovora o stabilizaciji i asocijaciji trebaju poceti decembra ove godine ili na pocetku sledece godine. Ako sve bude po planu, potpisivanje ovog dogovora treba ocekivati za jednu godinu, t.e. krajem 2000 ili pocetkom 2001 godine. Duzina samih pregovora, sudeci po neoficijalnim stavovima iz Brisela, zavisice od brzine kojom ce Makedonija ostvarivati reforme. Kada Makedonija jednom uspe da stigne do ove tocke razvoja odnosa sa Evropskom Unijom, morace da se navikne na novu rundu iscekivanja koja se zove ratifikacija dogovora, a koju moraju izvesti pojedinacno sve zemlje clanice EU. Prema procenama iz Brisela ova faza moze potrajati do cetiri godina, medjutim to verovatno nije najpesimisticnija varijanta ako se zna kakvi su odnosi Makedonije sa jednim clanom EU, t.e. Grckom.

Sudeci prema navodima iz domacih medija dokumenat sa preporukama Evropske Komisije do Saveta ministara EU sadrzi niz preduslova koji ce jako otezati proces tako zeljene integracije. Proces tranzicije "koji nece trajati vise od deset godina" pise u spomenutom dokumentu koji citiraju neki makedonski mediji, sadrzi dve faze. Iako nikome nije dovoljno jasno kako ce biti podeljene ove faze, pretpostavlja se da ce prva faza obuhvatiti stabilizacione procese nakon kosovske krize, a posebno dela krize koji se ogledao dolaskom oko 360.000 izbeglica u Makedoniji. "Stabilizacioni" deo dogovora se tumaci i kao zahtev EU da zemlja izgradi stabilne institucije koje ce obezbediti neometani razvoj demokratskog sistema koji nece zavisiti od partijskih hirova kako je do sada bio slucaj. Neki komentari idu dalje pa se tvrdi da su predsednicki izbori koji su u punom zamahu zapravo prvi test za sadasnju vladu Makedonije. Ovaj momenat se cak uzima kao kljucan u opredeljivanju datuma pocetka pregovora o potpisanju dogovora. Naravno, to nece biti dovoljno da se dodje do zeljenog cilja. Makedonska vlada mora biti pazljivija sa medijumima, t.e. da popusti pritisak na njih ukoliko zeli da pridobije volju evropskih ministara.

Medjutim ono sto najvise brine makedonsku javnost jeste cinjenica sto ovaj dogovor predvidja "regionalni pristup", t.e. cak i da ispuni sve uslove, zemlji kao sto je Makedonija nece biti dovoljno da bude primljena u klubu razvijenih uloliko susedne zemlje ne ispunjavaju iste uslove bar priblizno. Prema procenama domacih analiticara za sada najbliza Makedoniji jeste Albanija, sto je razlog vise za zabrinutost kada se zna u kakvom stanju se nalazi ova zemlja. Postoje nadanja i u Hrvatskoj, medjutim sudeci po stavu Evropske Unije ove nade ce biti uzaludne sve dok u ovoj bivsoj jugoslovenskoj republici ne dodje do promene rezima. Kao zadnja nada se uzima tzv. "evolutivna klauzula" koja podrazumeva da jedna zemlja moze biti primljena cak i bez regionalnog drustva ukoliko ostale zemlje ne pokazuju interes ili jednostavno nisu u stanju da prate korake jedne zemlje, u ovom slucaju Makedonije. Ako se sve ovo stavi u realne okvire zakljucak bi bio da je Makedonija dalje od EU nego ikada pre i da se ne vidi kako bi se ovaj put skratio, ali istovremeno treba istaci da neka nada ipak postoji. Koliko ce sadasnje generacije politicara biti voljne da urade nesto ciji rezultati bi bili vidljivi u vreme kada ce oni mozda biti daleko od vlasti,ostaje da se vidi.

AIM Skopje

IBRAHIM MEHMETI