U TRAZENJU ETNICKOG SPOKOJSTVA
AIM Sofija, 29.10.1999
Donedavno je kosovska varijanta bila nezamisliva za Bugarsku. Mesni
politicari ponosno su nazivali zemlju "ostrvom etnickog spokojstva", pre
svega zbog dobrih odnosa na parlamentarnom nivou izmedju tradicionalnih
bugarskih stranaka i Pokreta za prava i slobode (DPS) koji zastupa
interese turske manjine. Njena pozicija trece politicke snage omogucavala
je DPS-u da devet godina igra ulogu balansera izmedju dve polarno
suprotstavljene jake partije - Saveza demokratskih snaga (SDS) i
Bugarske socijalisticke partije (BSP), partije bivsih komunista. Lider DPS
vesto je realizovao svoje planove, podrzavajuci shodno svojim interesima
cas jednu, cas drugu snagu ili koristeci glasove njihovog birackog tela da
bi ostvario svoje izborne ciljeve. Model etnickog integrisanja, kako je
Dogan nazivao delatnost njegove partije, finkcionisao je do 23. oktobra,
dana odrzavanja druge runde lokalnih izbora. Toga dana Dogan je izgubio
jednu od svojih tvrdjava - grad Krdzali, gde je osam godina zaredom
gradonacelnik bio predstavnik DPS-a. Tamo je po tradiciji kandidat DPS
igrao sa biracima jedne od dve osnovne partije protiv druge partije i tako
dobijao. Ovog puta, medjutim, desilo se nesto novo, mada ne i toliko
cudno. Pristalice BSP i SDS ujedinile su se protiv kandidata DPS i
dosadasnjeg gradonacelnika Rasima Muse. Etnicko glasanje je cinjenica -
Turci su glasali za turskog, a Bugari - za bugarskog kandidata. Slicna je
bila situacija i u nekim drugim gradovima kojima su vec godinama
rukovodili predstavnici DPS.
Neki politicari su pokusali da opravdaju probugarsko glasanje u
Krdzaliju losim upravljanjem dosadasnjeg gradonacelnika Rasima Muse.
Medjutim, za lidere DPS-a ovo glasanje bilo je novi u seriji poteza koji ima
za cilj da se DPS eliminise iz struktura lokalne vlasti, a ako je to moguce, i
sa politicke scene u celini. Analiza biraca u Krdzaliju pokazuje da je za
nezavisnog kandidata Rumena Dimitrova, koga je podrzavao SDS, glasao
i deo turskog stanovnistva. Pretpostavlja se da su u pitanju simpatizeri
Nacionalnog pokreta za prava i slobode (NDPS) - partije koju su stvorili
ideolozi SDS sa ciljem da se tursko stanovnistvo podeli i da se smanji
uticaj autenticnog DPS.
Rezultati glasanja su cinjenica, ali kakav ce biti njegov efekat?
Ahmed Dogan je u svojoj prvoj zvanicnoj izjavi posle izbora istakao da je
moguce da se pojavi etnicka partija. Na pitanje radia Slobodna Evropa da
li je istina da obicni clanovi DPS vrse pritisak da se pokret transformise u
partiju onako kako se Oslobodilacka vojska Kosova pretvorila u partiju,
on je odgovorio: "Takav pritisak postoji i on nije samo zbog izbornih
rezultata". Po njemu u Rodopima postoji radikalno krilo DPS-a koje trazi
stvaranje upravo takve partije. "Ovde je osnovna ideja da se izgradi cisto
etnicka partija koja postuje jedino vrednosti etnosa i daje prioritet
identitetu , a ne integraciji. Takav pritisak uvek postoji kada se od strane
drzavnih struktura, drugih partija, takodje vrsi isti pritisak, sto provocira
takve reakcije", izjavio je Ahmed Dogan.
Trernutno je situacija u Krdzaliju dosta usijana. Tamosnje
rukovodstvo DPS-a odbija da ucestvuje u sednicama opstinskog odbora
gde ima najvecu grupu predstavnika. Gradonacelnik Musa nije predao
svom nasledniku simbolicni kljuc grada. Sa svoje strane je novi
gradonacelnik Rumen Dimitrov objavio da ce njegov zamenik biti
predstavnik alternativnog DPS-a, a predsednik opstinskog veca - kandidat
socijalista, posto oni imaju drugu po velicini grupu. Predstavnici BSP,
medjutim, verovatno ce odustati od toga u ime spokojstva u gradu koji se
poslednjih 10 godina prepolovio zbog migracije turskog stanovnistva u
susednu Tursku. Ono sto je zanimljivo jeste da je centralno rukovodstvo
socijalista naredilo da se u drugoj rundi izbora podrze kandidati DPS, ali
lokalna organizacija nije pristala.
Da li je to kraj tako siroko proklamovanog etnickog mira u
Bugarskoj? "Cim se jedna tendencija pojavi, cim je podrzavaju odredjene
strukture jedne partije, jednog trenutka radikalnije krilo moglo bi da uzme
prevagu", izjavio je Ahmed Dogan. On je upozorio da ce u svakom
slucaju doci do preispitivanja politickog ponasanja DPS, u za sada
neizvesnom pravcu. "Promena ce biti, to je sigurno", izjavio je on.
Leve politicke snage upozorile su na opasnosti koje krije
nesumnjivo etnicko glasanje u Krdzaliju. "Premijer Ivan Kostov izvrsio je
etnicki atak na DPS i njegovog lidera Ahmeda Dogana", izjavljuju u
zajednickoj deklaraciji predstavnici saveza "Socijaldemokratija"
Verovatno ce na slican nacin reagovati i socijalisti, cije je prisustvo u
mesnom parlamentu u Krdzaliju dosta znacajno, a u nekim mestima
njihovi kandidati dobili su i podrsku turske manjine. Njima je potpuno
jasno da je bolje da etnicke interese Turaka izrazava Ahmed Dogan koji je
uvek sklon da pregovara, a ne neka radikalnija politicka snaga ili politicari
kakvi bi se nesumnjivo pojavili. Cak i sam Dogan je sklon da poostri
poziciju DPS o nekim osnovnim pitanjima koja i dan danas ostaju
neresena. Takva su, na primer, izucavanje turskog jezika u skolama, koje
je trenutno reglamentovano u okviru dva skolska casa nedeljno, ili pak
emitovanje TV i radioprograma na turskom jeziku.
Za sada nije jasno kakva ce biti pozicija vladajuceg SDS-a koji je
ukljucio citavu drzavnu masineriju u predizbornu borbu i prihvatio uspeh
u Krdzaliju kao licnu pobedu nad Ahmedom Doganom. Premijer Ivan
Kostov odavno racuna na podrsku vladajucih krugova u susednoj
Turskoj, sa kojima podrzava dobre odnose jos od pocetka svog mandata.
Svega dva dana posle izbora Kostov i turski premijer Bulent Edzevit
otkrili su zajedno realizaciju projekta hidroakumulacije "Gornja Arda" o
izgradnji nekoliko hidrocentrala. Turske firme ce graditi i deo autoputa
Marica. U zamenu ce Turska dobijati iz Bugarske struju po
preferencijalnim cenama. Verovatno se Kostov nada da zvanicne turske
vlasti nece podrzati radikalne proturske partije na bugarskoj teritoriji
poput albanske OVK na Kosovu. To, medjutim, nije garantija da
eventualni nastanak takvih organizacija ne bi dobio podrsku od strane
radukalnijih politickih snaga u Turskoj koje bi rado prihvatile, a cak i
finansirale slicnu ideju. Verovatno tada ni Ahmed Dogan ne bi mogao da
pomogne za ocuvanje etnickog mira, cak i da to zeli.
Georgi Filipov (AIM Sofija)