MULTIETNICKO KOSOVO BEZ SRBA, ROMA, MUSLIMANA...

AIM Pristina, 24.10.1999

Na izgled obicna stambena zgrada na periferiji Pristine krije tajnu. U njoj vise od tri meseca zivi osam srpskih porodica u potpunoj izolaciji, iz straha da ce im neko nauditi samo zato sto nisu Albanci. Niko od stanara ove zgrade, medju kojima ima i dece razlicitih uzrasta, ne sme da izadje cak ni do obliznjeg marketa po hleb ili mleko. Odrasli najveci deo dana provode u stanovima, a deca u ulazima koji su zasticeni metalnim mrezama. Da nije stalne patrole Kfora stacionirane u jednom od stanova ciji vojnici obavaljaju svu potrebnu kupovinu, verovatno bi svi ovi ljudi odavno bili isterani ili prinudjeni da napuste svoje stanove I krenu u nepoznato. "Najteze je deci" kaze jedna zena, koja je trazila da se njeno ime ne spominje. "Ne samo zato sto nemaju ono sto im treba od hrane i zabave, vec i zato sto ne mogu u skolu", obrazlaze ona. Osim vojnika Kfora i povremeno pripadnika UN policije niko iz civilne administracije, humanitarnih organizacija, novinara nije posetio ove zatocenike u sopstvenim stanovima.

Na hiljade ljudi na Kosovu deli sudbinu ovih ljudi. Jos im je teze kada gotovo svakodnevno cuju da je ubijen neko od njihovih sunarodnika. Prema podacima kancelarija "Centra za mir i toleranciju" i "Crkveno narodnog odbora", od ulaska Nato - Kfor trupa 12 juna, zabelezeno oko 350 ubistava nealbanaca I to ne samo od metka vec je bilo slucajeva I spaljivanja po kucama, kamenovanja, batinjanjem...Oko 500 ljudi, uglavnom Srba proglaseno je za nestale i o njihovoj sudbini se jos uvek nista nezna. U oko 30 do 35 hiljada stanova i kuca sada zive Albanci , dok su prethodni vlasnici cesto isterivani napadima, ucenama, pretnjama, i druge nacine pritisaka. Po saznanjima ova dva izvora, mnogi nisu uspeli da ponesu ni najnuznije licne stvari. Vise hiljada ljudi, zena i dece medju kojima je puno bolesnih, izgladnelih i iznemoglih zive zakljucani u svojim stanovima u strahu od nasilja. U Centru za mir I toleranciju tvrde da se na Kosovu nalaze I kriminalaci, pridosli Iz Albanije kako bi na Kosovu dosli I do stanova, ali pre svega kradjom do profita. Prema istom izvoru, do sada je oko 200.000 ljudi, uglavnom Srba, ali I ogroman broj Roma primorano da potrazi drugo utociste ili napusti Kosovo.

Oni Srbi, Romi i Bosnjaci koji su potrazili spas u izolovanoj i osiromasenoj Srbiji Slobodana Milosevica zive u kolektivnim smestajima i zavise od tudje pomoci, a Evropa ih odbija uz izgovor da su "prestali da postoje uslovi zbog kojih bi stanovnici Kosova dobijali azil". Smatra se medju srpskim analiticarima na Kosovu da bi odlucniji ulazak u resavanje ovog problema za Kfor znacio otvaranje konflikta sa doskorasnjim ratnim saveznicima, kosovskim Albancima i stvaranje nepovoljnog okruzenja za vojnike cija je bezbednost jedan od njihovih prioriteta.. Ocena predstavnika medjunarodnih vojnih snaga da je atmosfera na Kosovu znatno bolja, jer je broj ubistava opao sa 30 koliko ih je zabelezeno u prvim nedeljama ulaska medjunarodnih vojnih snaga, na proslonedeljnih sets, za preostale nealbance ne predstavlja nikakvu utehu. Razlog u smanjenju broja incidenata pre bi se mogao traziti u cinjenici da je mesovitih sredina na Kosovu sve manje. S druge strane predstavnici civilne administracije UNMIK-a zadrzavaju se na deklarativnom izjasnjavanju da su za "izgradnju multietnickog, demokratskog drustva i institucija na Kosovu" i "da ce za izradnju mira i demokratije biti potrebno jos dosta vremena". Takvim izjavama medjutim kosovski Srbi, Turci i Romi dok u svojim domovima strepe sta ce doneti sutrasnji dan - sve manje veruju...

Predstavnici Srba u Kusnerovom Tranzicionom vecu Kosova, za koji se kaze da ce prerasti u neku vrstu izvrsnog organa, pa cak I Vladu, podneli su ostavke u znak neslaganja i protesta sa onim sto se desava na Kosovu. Pored brojnih primedbi tokom njihovog ucesca u ovom telu, cini se da je ona presudna bila stvaranje Zastitinog koropusa Kosova, u cijem je sastavu cak preko 70 odsto bivsih pripadnika OVK. Simbolicno, svojim povlacenjem Kusnerovu administraciju ostavlim su I bez jedinog aduta kojim su svetskoj javnosti dokazivali da ce se ostvarivati multietnicko Kosovo.

Kao rezultat ovakvog stanja, tamo gde jos ima nealbanaca narocito Srba, stvorene su enicki ciste izolovane sredine, koje oni sami najcesce zovu enklavama. U njima sada zive I oni proterani iz gradova ili sela a obezbedjuju ih oklopne jedinice Kfora. Gracanica, Kosovska Kamenica, severni deo Mitrovice, primeri su takvih sredina. Mnogo je gore u Gorazdevcu i narocito Orahovcu gde oko 4.500 Srba i Roma zive u nekoj vrsti geta, okruzeni zicom, na prostoru koji obuhvata jednu ulicu sa crkvom i seoskom kafanom. Tu se i hrana i lekovi doturaju konvojima pod vojnom pratnjom. U mestima kao sto su Kosovo Polje ili Obilic, gde je stanovnistvo jos uvek mesovito, svakodnevni su napadi, maltretiranja, pa i ubistva i paljenja kuca nealbanaca, pre svega Srba i Roma ali i Bosnjaka i Goranaca. Novi komandant Kfora nemacki general Klaus Rajnhart nedavno nije izdrzao a da javno ne izrazi svoj bes , nakon sto je posle vise javnih apela da se sa nasiljem prestane, u jednoj spaljenoj kuci u Obilicu pronadjeno telo starije srpkinje pretucene do smrti. Njegov poziv izbeglim kosovskom Srbima da se vrate u svoje domove, samo nekoliko dana posto je preuzeo komandu nad jedinicama Kfora, mogao bi biti znak boljeg tretmana nealbanaca nego sto je to bilo pod komandom njegovog prethodnika britanca Majka Dzeksona.

Nasilje medjutim i dalje traje. U Peci u kojoj vise nema Srba i Crnogoraca na udaru su Bosnjaci kojima je maternji jezik takodje srpski. Sef civilne administracije Bernar Kusner posetio je nedavno ovo podrucje na kome je u protekle dve nedelje jedan Bosnjak ubijen, a nekoliko njih pretuceno zato sto su drugacije nacionalne pripadnosti. Slucaj nedavnog ubistva radnika Unmika u Pristini, poreklom Bugarina, koji je izgubio zivot samo zato sto je na ulici progovorio svojim maternjim jezikom koji je slican srpskom, mozda najbolje ilustruje ono sto se aktuelno desava na Kosovu. Neki, medjutim pokusavaju da "loptu prebace" na UNMIK, podsecajuci da je ubijeni Valerij Krumov sam sa aerodroma stigao u Pristinu I da nije dobio identifikacione kartije niti uniformu. Dakle, bio je u civilu...

Medjutim, nisu samo ljudi meta napada onih Albanaca koji misle da nasiljem protiv nealbanaca rade u korist svoje zajednice. Prema Centru za mir I toleranciju preko 70 pravoslavnih hramova na Kosovu je unisteno od dolaska Kfora.. Mnogi od njih su zapaljeni a zatim dinamitom sruseni do temelja. Medju njima su i crkva "Uspenije bogorodice" iz 1315 godine u Musutistu, Manastir "Sveti Marko"iz 1467 u Korisi (Prizren) i drugi verski objekti neprocenjive istorijske i umetnicke vrednosti... Jenomonarh Sava Janjic koji se iz Decana preselio u manastir Gracanicu, u cijem su konaku smesteni vojnici Kfora, smatra da je osnovni cilj ovog nasilja "zatiranje srpskih duhovnih korena na Kosovu". Naravno, mnogo je i onih koji pokusavaju da sve ovo sto se desava objasne kao bumerang nasilja i osvetu za zlocine ucinjene prema Albancima tokom dvoipomesecnog rata. Medjutim, cini se da je to samo nacin upadanja u zamku pravdanja nasilja - nasiljem.

AIM Pristina Milan Jokic