HOCE LI BITI IZBORA

Vlast i opozicija

To sto je srpska opozicija jedinstveno zahtevala izbore u tako kratkom roku, gotovo sasvim sigurno znaci da izbora uskoro nece biti. Mnogi predstavnici vlasti vec su se uostalom izjasnili o ovoj temi i konstatovali kako imaju "pametnija i preca posla" nego sto su prevremeni izbori

AIM, PODGORICA, 23. 10. 1999. (Od dopisnika AIM iz Beograda)

Gotovo sve znacajne partije srpske opozicije potpisale su nedavno dokument kojim se od vlasti zahteva raspisivanje i odrzavanje izbora na svim nivoima (lokalnih, republickih i saveznih) do kraja ove godine. U istom dokumentu precizirani su istovremeno i uslovi pod kojima je opozicija spremna da se pojavi na izborima - proporcionalni sistem, kontrola OEBS-a, najvise osam izbornih jedinica. Krajem ove nedelje, na predlog Srpskog pokreta obnove, u svim opstinama gde je opozicija na vlasti (opozicija "pokriva" opstine sa oko cetiri miliona stanovnika) lokalne skupstine dale su ovoj inicijativi zakonsku formu - od Skupstine, Vlade i predsednika Srbije i SR Jugoslavije zahteva se da u najkracem roku urade sto je do njih kako bi izbori na svim nivoima bili odrzani najkasnije u decembru ove godine.

To sto je srpska opozicija jedinstveno zahtevala izbore u tako kratkom roku, gotovo sasvim sigurno znaci da izbora uskoro nece biti. U nekoj ozbiljnoj drzavi, ovakav zahtev opozicije svakako bi odmah bio razmatran kroz normalnu parlamentarnu proceduru. U drzavi u kojoj devet godina posle prvih visestranackih izbora visestranacki sistem postoji samo formalno (uzgred takav sistem ne poznaje ni teorija ni praksa evropskih drzava), zurba opozicije da izadje sto pre na izbore zvanicno se docekuje i tumaci sa manjom ozbiljnoscu nego sto bi se na primer, negde na Zapadu docekala slicna inicijativa nekih marginalnih grupa - poput recimo "ljubitelja jogi letenja". Mnogi predstavnici vlasti vec su se uostalom izjasnili o ovoj temi i konstatovali kako imaju "pametnija i preca posla" nego sto su prevremeni izbori koje zahtevaju "minorne stranke skupljene s koca i konopca".

Lider radikala dr Vojislav Seselj izjavio je nesto nalik na "e, bas necemo da zurimo" i veoma jasno nagovestio kako ce parlamentarni putevi za ovu inicijativu srpske opozicije ostati zakrceni. I kako od okruglog stola vlasti i opozicije takode nema nista. Na ovonedeljnoj sednici beogradskog parlamenta Seselj je nekoliko trenutaka pre nego sto je u znak protesta napustio ovu sednicu, sa govornice porucio odbornicima iz redova SPO-a i DS-a: "Bice izbori, ali ne vanredni vec redovni i sigurno ne onog datuma kad vi to budete zeleli". A to bi prakticno znacilo da rezim pristaje na izbore tek u septembru iduce godine kada je poslednji rok za odrzavanje lokalnih i saveznih izbora.

U medjuvremenu, crveno-crna koalicija odlucila je da na inicijativu opozicije za raspisivanjem prevremenih izbora na svim nivoima odgovori kontra inicijativom i svojevrsnom provokacijom vec na prvoj narednoj sednici Skupstine Srbije zakazanoj za iducu nedelju. Na toj sednici narodnim poslanicima ce biti ponudjen predlog zakona o lokalnoj samoupravi. Ovaj zakonski projekt pripremljen je jos maja prosle godine, a izvucen je iz skupstinske fioke upravo sada kako bi se opoziciji ponudilo nesto sto ona nikako ne moze da prihvati i kako bi se prica o vanrednim izborima skrenula u sasvim suprotnom pravcu. Njegovi predlagaci znaju da se po ovom zakonu nikada nece glasati, osim ako koalicija levice i radikala ne odluci da sama izadje na izbore.

Kljucne odredbe ovog zakonskog predloga odnose se na prosirenje nadleznosti Republicke vlade u odnosu na lokalne organe vlasti. S jedne strane ovim zakonom uveo bi se potpuno nov nacin izbora odbornika za lokalne skupstine (vecinski jednokruzni) koji bi, po opstoj proceni, najvise odgovorao socijalistima i najverovatnije znatno smanjio broj opozicionih opstina u Srbiji. S druge strane, isti zakon predvidja da u slucaju "kolateralne izborne greske" i eventualne pobede opozicije u nekoj opstini, Republicka vlada ubuduce ima neuporedivo vise moci da takvu sredinu u potpunosti pokori, pa cak i raspusti neposlusnu lokalnu vlast. Socijalisti i radikali se spremaju da takav zakon usvoje vec na narednoj skupstinskoj sednici i na taj nacin opoziciji sasvim jasno stave do znanja kako od vanrednih izbora po nekim opozicionim pravilima nema nista.

Istovremeno, vladajuca koalicija sve cesce pominje i mogucnost uvodjenja prinudne uprave u pojedinim sredinama pri cemu se najcesce pominje Beograd zbog "kriminalnog upravljanja gradom". Pretnje prinudnim upravama i ucestale price o navodnim kriminalnim radnjama opozicionih gradskih vlasti zapravo su odgovor rezima na kritiku koja poslednjih nedelja stize sa trgova sirom Srbije - nevolje ove drzave ne poticu sa lokalnog nivoa, vec sa vrha. Ili kako je to ovih dana primetio predsednik Demokratske alternative Nebojsa Covic - nisu valjda lokalne vlasti odgovorne za gubitak Kosova i Metohije, vec zna se ko.

Posle prvog ucinjenog koraka i dogovora oko izbornih uslova, srpska opozicija sada mora da napravi i onaj drugi od koga svi strepe s obzirom na toliko puta iskazanu sklonost "opozicione vojske" da se raspadne, pre nego sto prava bitka za vlast uopste pocne. Posto je prilicno ocigledno da rezim izbegava razgovor o novim izborima, pogotovo po pravilima koja je ponudila opozicija, pitanje koje se prosto mora postaviti je - a sta dalje. Potpredsednik DS-a Slobodan Vuksanovic tvrdio je ovih dana da ce opozicija sacekati na odgovor vlasti najvise dve nedelje i zatim odluciti o formama upornog vanistitucionalnog pritiska do ispunjenja svih istaknutih zahteva.

Dosadasnji "vaninstitucionalni pritisak" uglavnom je isao veoma traljavo i u znaku losih procena. Ko god da je savetovao izlazak opozicije na ulice (zapadni savetnici, ili sami opozicioni lideri) jos krajem minulog leta, gurnuo je opoziciju prerano u nesto nedovoljno osmisljeno, zaboravljajuci da je Milosevic majstor prezivljavanja u sistemu sa mnogo samoodbrambenih mehanizama, usvrsavanih svih ovih godina. Sledeci korak i novi vaninstitucionalni pritisak podrazumeva naravno i ulazak u igru i najjace opozicione stranke, SPO i Vuka Draskovica. U proslonedeljnom intervjuu RFI lider SPO-a je dosadasnje proteste po Srbiji ocenio kao "sramotne", sa "srozavjucim ucinkom po opoziciju" i za to optuzio Savez za promene koji je ujedno nazvao "politickim mrtvacem". Djindjic i ostali iz SZP za sada su ocutali ove Draskoviceve ocene, rekavsi kako oni ne gledaju u pravcu SPO-a vec u pravcu rezima koji je za njih jedina meta. Sve to naravno, ne znaci da koliko sutra opozicioni lideri nece ponovo otvoriti novi krug medjusobnih sumnjicenja i animoziteta. Ili da ponovo nece proraditi njihove sujete, uz obaveznu podrsku rezimskih medija.

Za razliku od onog opozicionog, cini se da je naredni korak vlasti neuporedivo lakse predvideti. Milosevic i njegovo okruzenje za koje termin "izgubiti vlast" sve vise ima konotaciju "izgubiti sve", i nemaju prevelik izbor poteza. Oni veoma dobro znaju da je opoziciono jedinstvo postignuto oko izbornih uslova veoma krhko i da na tom sporazumu jos pise "pazi, lako lomljivo". Socijaldemokratija Vuka Obradovica istupila je, na primer, iz SZP na dan kada je ovaj Savez prerastao u izbornu koaliciju, ne zeleci da u prilicno obavezujucoj koaliciji izgubi sopstveni identitet. Milosevic i njegovi takodje znaju da od svih racunskih operacija srpska opozicija ubedljivo najbolje stoji sa "mnozinom deljenja". Znaju i to da je gotovo svaki od njegovih danasnjih zakletih neprijatelja do sada probao da jede sa trpeze vlasti i da bi mozda vredelo probati jos jednom. I sasvim sigurno probace jos jednom. Za tako nesto potrebno je ipak prilicno vremena.

Racunajuci na nemoc opozicije da svoje zahteve za prevremenim izborima ostvari preko vanistitucionalnih pritisaka (ulicni protesti, strajkovi, blokade) leva koalicija i radikali zakrcice istovremeno i sve institucionalne puteve, kupovati vreme, cekati redovne izbore, ali i konacnu odluku Crne Gore o svom polozaju u jugoslovenskoj federaciji. Do tada, SPS i radikali odrzace svoje redovne kongrese i proslaviti velike pobede, Djindjic i ostali bice bar jos hiljadu puta "spijuni i strani placenici", a obnova i izgradnja zemlje dobice na RTS-u gotovo stahanovske razmere.

U citavoj toj prici o izborima, najteze je, medjutim, predvideti nesto nepredvidivo sto u ovako podeljenoj, izolovanoj i iznurenoj drzavi uvek moze da se desi i okrene dogadaje u zapaljivom pravcu koji je malo ko, cak i ovde mogao da nasluti. Tako nesto je pogotovo moguce u situaciji kada jedna naspram druge stoje neuspesna, sve nervoznija i sve represivnija vlast (sve je vise zabrana, sudskih procesa, eksplozija pod kolima, nerazjasnjenih likvidacija, ili rezimskih "linc saopstenja") i takodje neuspesna i sve nestrpljivija opozicija koja je do sada izgubila vise izbora nego bilo ko u okruzenju. Arogantna i bahata vlast, koja ocito smatra da ce ziveti doveka i opozicija koja procenjuje da je sve spremno za "eutanaziju" te iste vlasti.

Nenad Lj Stefanovic (AIM)