PRIVREDNIKE NEMA KO DA PITA
AIM Skopje, 23.10.1999
U Makedoniji vlada veliko nezadovoljstvo ekonomskom saradnjom sa drzhavama nastalim raspadom nekadashnje SFRJ. Iako se, kako se to obicno kaze, ulazu veliki napori, a postoje i ne samo potrebni uslovi, jer su im privrede kompatibilne, vec i opravdani bilateralni interesi, postignuti rezultati su godinama ispod moguceg i zeljenog nivoa. To najbolje potvrdjuju podaci koji variraju iz meseca u mesec. Ukupni bilans te saradnje je, nazalost, za Makedonju konstantno negativan. Ne samo sto se smanjuje robna razmena, vec sto se i deficit povecava.
Drzavni Zavod za statistiku je ovih dana saopstio da je od pocetka 1999 do kraja avgusta ostvarena ukupna razmena Makedonije sa inostranstvom vredna 1,8 milijardi americkih dolara. U njoj izvoz ucestvuje sa 41, a uvoz sa 58 procenata. Izvozila se najvise roba siroke potrosnje - 49,6%, a uvozili proizvodi za reprodukciju · 62,5%. Defecit u trgovinskom bilansu, iznosi 280 miliona dolara i 13% je manji od proslogodisnjeg u tom istom periodu. Najvise je saradjivano sa zemljama Evropske Unije · 48,8% i sa republikama ex-SFRJ · 25,3%. Iz Evrope je zadovoljavano 40,9% uvoznih potreba drzave, a iz bivsih YU republika 22% sto je premalo ako se zna da je cak 60% makedonskih privrednih kapaciteta povezano i zavisno od bivsejugoslovenskih. I izvozni rezultati su sa negativnim predznakom sto se itekako oseca u celoj Makedonskoj ekonomiji. Drzava apsorbira svega 20% domace proizvodnje, a 80% mora da prodaje u svetu. Nova trzista se tesko nalaze. Zbog toga u zemlji danas jedva radi samo 40% fabrika.
Razlozi za makedonski negativni saldo u spoljno-trgovinskoj razmeni sa republikama ex-SFRJ su brojni i zavisno o kojoj drzavi je rec, manje ili vise specificni. Ono sto bi se, na prvom mestu i uslovno, moglo podvesti pod zajednicki imenitelj, je nepovoljno politicko-bezbednosno stanje u regionu. Zatim sledi nedosledno sprovodjenje postojecih dogovora, njihovo namerno i svesno krsenje, cesto zbog politickih, a ne i ekonomskih razloga. Na trecem,ali ne i najmanje vaznom mestu je to sto nakon potpisivanja Dogovora nisu doneti prateci dokumenati koji su neophodni da bi se stvorio ambijent za saradnju i adekvatnu motivaciju privrednika. Nema, naprimer u svim eks YU drzavama dogovora o izbegavanju medjusobnog oporezivanja, uzajmnoj zastiti investicija, potsticaju zajednickih ulaganja, platnom prometu, priznanju atesta i standarda i sl. Inace, Makedonija ima Dogovore za liberalnu trgovinu sa SRJ, Slovenijom i Hrvatskom od 1997 godine. Sa BiH od 1992, ali je on maja ove godine ukinut odlukom Makedonskog Sobranja zbog toga sto je jednostrano bio ratifikovan i tako se uglavnom sprovodio na vlastitu stetu. Da bi postojeci dogovori o slobodnoj trgovini bili potpuno operativni i za zainteresovane strane obostrano korisni, potrebno je potpisati cak 35 raznih drugih normativnih akata na medjudrzhavnom nivou, istichu u privrednoj komori Makedonije. Nazalost, zbog stare balkanske navike mesanja politike u ekonomiju, malo od tog posla je dosada uradjeno i za svaku od navedenih zemalja situacija je razlicita. Privrednici su zato primorani da lutaju administrativno birokratskim lavirintima, da zavise od ad hok preduzetih "zashtitnih mera", ili da rade po principu "snadji se ".
Sve to je daleko od onogo na shta su se ne samo verbalno vec i zakonski obavezale Vlade ovih drzava. Zbog svega ovoga, Privredna Komora Makedonije je nedavno pokrenula inicijativu i organizovala razgovore sa istovetnim asocijacijama iz Beograda, Zagreba i Ljubljane, na kojima su analizirana dosadasnja iskustva i predlozene mere za prevazilazenje problema koji stoje na putu uspesnije medjusobne saradnje. Planirano je da takav susret, do kraja Novembra, bude odrzan i sa Privrednom Komorom BiH. Saznajemo da su privrednici tokom dosad odrzanih susreta, iskazali zaljenje sto ih malo ko pita prilikom definiranja klauzula u sporazumima o slobodnoj trgovini, i upozorili vlade svojih zemalja i nadlezne drzavne organe da je dosta bilo "igranja". Zahtevaju daleko ozbiljniji prilaz od dosadasnjeg i traze da se pod hitno uradi ono sto treba, kako bi se stvorili potrebni uslovi za saradnju, pocelo doslednije ostvarivanje dogovora i uzajamna korist od toga bila veca.
Brojke koje otslikavaju nivo dosadasnjih rezultata dokazuju da je ta suradnja ispod nivoa moguceg. Makedonija je sa SRJ za osam meseci 1999-te godine razmenila robe za 150 miliona dolara. To je 53,4% od proslogodisnjeg bilansa u tom razdoblju i nikoga ne zadovoljava. Naprotiv. Od potpisivanja sporazuma o slobodnoj trgovini, koji obe zemlje smatraju primernim, jer je njime oslobodjeno bilo kakvog rezhima 97% robe (pod zastitom su samo poljoprivredno-prehrambeni i proizvodi crne metalurgije) uobichjeno godisnja razmena kretala se oko 500 miliona dolara. Desetak godina ranije, ona se merila milijardama (1980-te je realizirano 2,5 milijardi dolara). Karakteristicno je drasticno opadanje izvoza na obe strane. Prosle godine je,na primer, Makedonija Jugoslaviji prodala 42.000 tona povrca, ove, dosada, svega 6.500 tona.Takvih primera je bezbroj.
Nije samo rat sa NATO-om glavni uzrok pada ekonomske saradnje sa Makedonijom, istice Pretsednik Privredne Komore Srbije Momir Pavlicevic i dodaje da je Jugoslovenska vlada, radi zastite vlastitih rezervi morala da uvede razne mere ogranicenja. Saradnja,ipak, tokom rata nije prekidana. Medjutim, poruseni privredni kapaciteti ce jos dugo biti kocnica toj aktivnosti. Njegov kolega, celnik Privredne Komore Makedonije Dusan Petreski upozorava na prisutni raskorak izmedju verbalnih opredeljenja i jugoslovenske prakse. Navodi da su od 1. Septembra uvedena nova stroga ogranicenja za makedonske proizvode u Jugoslaviji i podvlaci da ce, ukoliko se sa takvom politikom ne prestane, morati da traze uvodjenje reciprociteta. Jugoslavija je, primera radi, uvele izmene u zakonima za oporezivanje, za carinske tarife i za spoljno-trgovinsku razmenu. Njima se nalaze obavezna prodaja Narodnoj Banci 5% deviznih sredstava ostvarenih uvozom ili izvozom po kursu od osam Dinara za jednu DM, sto je duplo manje od nezvanicnog. Povecana je carina za robu koja se ne proizvodi u Jugoslaviji od 1% na 5%, odnosno na 15% za onu koje ima u zemlji.Za mleko i mlecne proizvode carina je podignuta na 40%. Uvedena su i ogranicenja u prometu na veliko za vestacka djubriva i gradjevinski materijal itd. Spisak je podugacak, a uvedena ogranicenja su direktno suprotna dogovoru o slobodnoj trgovini koji ce se veoma negativno odraziti na Makedoniju, iako je ona, recimo i to, poslednja dva meseca, nakon smirivanja Kosovske krize ostvarila suficit u razmeni sa Jugoslavijom od 18 miliona dolara, sto je kuriozitet.
Privrednici dve zemlje insistiraju da se uspostavi platni promet kako bi se lakse radilo i eliminisao sverc. Zalazu se i za vise oblike saradnje, zajednichki nastup na treca trzista, ucesce u privatizaciji i sl., sto je godinama bilo potpuno zaboravljeno. Na potezu su Vlade dveju zemalja.
Sa Hrvatskom, Makedonija na osnovu sporazuma o slobodnoj trgovini od 1997 ostvaruje relatino uravnotezenu ekonomsku saradnju. U zadnje vreme, medjutim, evidentna je glavobolja mnogih domacih proizvodjaca, osobito onih prehrambeno-poljoprivrednih koji su na rezimu zastite. Plase se nelojalne konkurencije, jer su hrvatski proizvodi preplavili Makedoniju, a makedonski jedva stizu na hrvatsko trziste. Mnoga administrativna ogranicenja stoje na putu uspesnijem biznisu. Pre raspada zajednicke federacije robna razmena dve zemlje je godisnje iznosila oko 650 miliona dolara. Zatim je opala. 1996-te je dostigla 88 miliona dolara. Iduce 1997 se popela na 104, a 1998 na 114 miliona dolara. Prekid komunikacija zbog Kosovskog rata je ove godine tu saradnju vise nego prepolovio. Za sedam meseci, robnom razmenom je realizirano svega 50 miliona dolara. Od toga 24 miliona izvozom, a 26 uvozom. Deficitu je doprinela i neravnomerna raspodela godisnjih kvota. Ovde se misli da se njima sporazum o slobodnoj trgovini najvise krsi. Tendenciozno se i posve neopravdano, navodno, dodeljuju umesto pocetkom, sredinom godine kada je vec kasno za plasman makedonskog ranog povrca, na primer. Takvih primera ima vise. Dozvole se, zatim, najcesce daju posve za taj posao nezainteresovanim firmama, ili pak onima koji ne zele konkurenciju. Ima i takvih koji su kvote iskoristili, pa su primorani da placaju visoke carine i rade bez dobitka kako bi odrzali kontinuitet snabdevanja.
Privrednici Makedonije i Hrvatske, prilkom nedavnih razgovora u Skoplju, su o svemu ovome otvoreno razgovarali. S rezervom su dali saglasnost da se od 1. Januara iduce godine krene sa potpuno slobodnom bilateralnom ekonomskom saradnjom, upozorivsi vlade svojih zemalja da ona nece biti moguca, ako se pod hitno ne nadje vreme za sastanak nadleznih i ne predloze resenja koja ce barijere ukloniti.Ukazano je i na novu situaciju nastalu prodajom skopske rafinerije OKTA partneru iz Grchke, kojom je poremecena Makedonsko-Hrvatska trgovina naftom i naftnim derivatima.
Makedonija je dosada najvise saradjivala sa Slovenijom i sa njom, razumljivo, imala najvise problema. Neslavno prvo mesto je uvek drzao deficit, koji trenutno dostize bezmalo 100 milijona dolara. Za sedam meseci ove godine Makedonija je u Sloveniju izvezla svojih proizvoda vrednih 18 miliona dolara, a uvezla raznu robu za 76 miliona dolara. Pokrivenost uvoza izvozom je svega 23,7 %. Po oceni aktuelnog Ministra trgovine Nikole Grujevskog, trgovinski deficit sa Slovenijom je posledica lose strukture makedonske privrede u odnosu na slovenacku, jer se nekada u zajednickoj drzavi u Makedoniji investiralo u poljoprivredu, a u Sloveniji u industriju. Tako da danas ova drzava jos uvek godisnje za nabavku lekova iz Slovenije daje 10 miliona dolara i odrzava tradicionalnu povezanost sa slovenackim menadzerima, makar i na vlastitu stetu. Muku muci da ostvari planirane kvote plasmana svojih vina, duvana, jagnjeceg mesa i drugih proizvoda. Veoma se tesko oslobadja navika proslosti, ocenjuje Ministar Gruevski. Resenje problema sa deficitom vidi u zameni uvoza proizvodnjom koja ce biti organizovana u Makedoniji i vecim drzavnim stimulacijama za organizovan izvoz i to ne samo u Sloveniju.
Sta sve treba uraditi precizno je napisano u Izvoznoj Strategiji koju je pripremila i javnosti prezentirala Makedonska Akademija Nauka i Umetnosti (MANU) ove nedelje.
Ekonomska saradnja Makedonija je sa Bosnom i Hercegovinom je jos uvek posebna prica. U okvirima bivse SFRJ dve republike su godisnje ostvarivale 380 do 400 miliona dolara. Na primer, 1987 je Makedonija imala 130 miliona dolara izvoza i 230 miliona dolara uvoza. Uprkos deficitu, i obimom i kvalitetom saradnje ovde su privrednici bili zadovoljni. Rat od 1992 je sve drasticno promenio. Robna razmena je postala sasvim simbolicna i dostizala jedva milion dolara u oba pravca. Nakon Dejtona, krenulo je nabolje, ali uglavnom zahvaljujuci inicijativi privrednika. Vlade dveju zemalja veoma tesko komuniciraju, a o razlozima ne rado govore. Ovde isticu da se Makedonija neopravdano drzi na "stend baju". Na mnoge inicijative makedonske vlade rukovodsvo BiH je ostalo nemo. I u Ministarstvi Spoljnih Poslova i u Privrednoj Komori Makedonije ukazuju na objektivne teskoce s kojima je suocen bosanski drzavni vrh, imaju za to razumevanja, ali i podvlace da im posustaje strpljenje. Ubedjeni su da je potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovinskoj razmeni sa ovom bivsom jugoslovenskom republikom od obostranog interesa. Cak su i dostavili nacrt tog dokumenta Vladi u Sarajevu s nadom da ce on biti prihvacen i da ce uskoro doci do dugo ocekivanog susreta na visokom drzavnom i privrednom nivou. Lopta je dakle na bosanskoj strani. Inace, unazad tri do cetri godine, Makedonija i BiH su prosecno razmenjivale robu u vrednosti od 20 miliona dolara. Bila je to klasicna trgovina zasnovana uglavnom na plasmanu makedonskog duvana, povrca, prediva, elektro-provodnika i sintetickih vlakna u BiH, odnosno uvozu mesa, mesnih preradjevina, soli, ulja, baznih hemikalija, toplo valjanih limova i proizvoda od drveta. Velike teskoce u razmeni, po oceni makedonskih privrednika, pretstavljaju udaljenost, politika i postojanje tri valute u BiH (nemacka Marka, Konvertibilni Dinar i Kuna). Naplata se ostvaruje koriscenjem doznaka i usluga poslovnih banaka, najcesce Zagrebackih i Beckih. Nadaju se da ce sve biti drugacije i lakse kada se ponovo uspostavi zvanicna saradnja na osnovu Dogovora o slobodnoj trgovini koji zeljno ocekuju.
AIM Skopje
BRANKA NANEVSKA