PREMA EVROPI PREKO KOSOVA I KOZLODUJA

Bugarska je pozvana da pristupi pregovorima o prijemu u EU

AIM Sofija. 20.10.1999

Evropska komisija preporucila je da se otpocnu pregovori sa Bugarskom o pristupanju Evropskoj uniji. Bugarska je jedna od sest zemalja koje su ukljucene u tako zvani drugi talas kandidata za pristupanje EU pored Malte, Rumunije, Slovacke, Litvanije i Letonije. Ocekuje se da lideri 15 drzava EU prihvate taj predlog na svom samitu u Helsinkiju 10. i 11. decembra. Trebalo bi da pregovori otpocnu 2000. godine, a kada ce se zavrsiti, to zavisi jedino od svake zemlje kandidata za prijem. Bugarska, kao i ostalih pet zemalja drugog talasa, a takodje i ove iz prvog talasa (Ceska, Poljska, Madjarsla, Estonija, Slovenija i Kipar), treba da pokriju niz kriterijuma zemalja clanica.

Najvazniji problem koji Bugarska treba da resi, to je buducnost atomske centrale "Kozloduj". U svom uvodnom izlaganju pred evroparlamentom predsednik Evropske komicije Romano Prodi uslovio je pocetak razgovora sa Sofijom predlogom o prihvatljivim za vladu terminima zatvaranja 4 stara reaktora NE Kozloduj. Bar za sada izgleda da ce to biti najcvrsci orah na pregovorima izmedju Bugarske i Ujedinjene Evrope.

Kada je 1997. godine dosla na vlast, vlada Ivana Kostova odustala je od obaveze da zatvori cetiri reaktora ruske proizvodnje od po 200 megavata
koja prema zapadnim strucnjacima predstavljaju opasnost po ekolosku bezbednost na kontinentu. Prema potpisanom 1993. godine sporazumu izmedju Bugarske i Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj trebalo je da prva dva prestanu sa radom jos 1997. godine, a druga dva - 1998. g. Kabinet Kostova, medjutim, odustao je od izvrsenja tog sporazuma, izjavivsi da ce se sacekati kraj tehnoloskog zivota reaktora. U jednom svom intervjuu u martu premijer je izjavio da Evropa zeli da ubije i ono malo konkurentnosti bugarske privrede koja joj je ostala. "To je nastavak jednog besmislenog diktata prema nasoj zemlji", izjavio je Ivan Kostov.

Trenutno NE Kozloduj obezbedjuje 46 procenata elektricne energije zemlje. Pored cetiri sporna reaktora ona raspolaze i sa jos dva reaktora jacine 1000 megavata, takodje ruske proizvodnje, ali novije generacije.

Nedavno je vlada zakljucila poslovni aranzman o isporukama struje Turskoj do 2002. godine. U zamenu ce turske firme ucestvovati u izgradnji velikih objekata na bugarskoj teritoriji. Da bi bilo omoguceno izvrsenje dogovorenog, bice neophodno da se postojeci kapaciteti NE Kozloduj u potpunosti iskoriste. U novim uslovima, medjutim, verovatno ce doci do teckih i nepredvidivih pregovora sa predstavnicima Evropske komisije radi sto skorijeg zatvaranja doticnih opasnih reaktora.

Ostale ocene sadrzane u izvestaju o situaciji u Bugarskoj su pozitivne. Posmatraci navode da je odluka o otpocinjanju pregovora sa Bugarskom i Rumunijom u celini politicka. To je svojevrsna kompenzacija za dve zemlje za njihovu poziciju za vreme rata na Kosovu. U izvestaju se vise puta spominje da je Bugarska svim svojim odlukama bezrezervno podrzavala inicijative evropske zajednice i Severnoatlantskog pakta o kosovskoj krizi.

Politicki motiv kategoricki je prevagnuo kod donosenja odluke evrokomisije. Bugarska privreda, bez obzira sto je postigla izvesnu stabilnost, jos uvek ostaje daleko od standarda Evropske unije. Referenti za Bugarsku, medjutim, uzimaju u obzir i niz pozitivnih promena. Mada i nekonkurentna, u zemlji vec funkcionise trzisna privreda, kategoricni su posmatraci. Krug cena koje su pod kontrolom drzave sveden je na minimum. Obavljen je znacajan rad na razdrzavljenju preduzeca, 80 procenata zemljista vraceno je njegovim bivsim vlasnicima. Bruto nacionalni proizvod belezi rast od 1,5 procenata od pocetka 1999. godine sto je prilicno dobar pokazatelj obzirom na poteckoce sa izvozom, koje je prouzrokovala kosovska kriza. U tom izvestaju, medjutim, ima jedno veliko "ali". Pored preporuka u vezi sa NE Kozloduj, u njemu stoji sledeca recenica: "Nadamo se da ce se znacajni napredak u okviru ekonomskih reformi nastaviti". Nije jasno sta bi trebalo da znaci ova preporuka, ali izgleda da u Evropi gaje nekakve sumnje u pogledu podataka o pozitivnim ekonomskim pokazateljima.

Izvestaj Evropske komisije hvali Bugarsku za harmonizaciju sudskog sistema sa evropskim, za zakonodavnu reformu, za afirmisanje normi postovanja ljudskih prava, stabilan politicki sistem, slobodu medija i veroispovesti i niz drugih faktora koji se ponekad mogu pretvoriti u kamen spoticanja za svakog kandidata. Ostaju preporuke u vezi sa postovanjem prava Roma i borbom protiv korupcije na svim nivoima.

Sasvim uskoro moglo bi se ocekivati da ce vladajuca vecina zahtevati i neke promene Ustava zemlje. Jedna od osnovnih tema je da strancima bude dozvoljeno da kupuju zemlju. Ovako bi se stvorio povoljniji ambijent za investitore.

Za sada, medjutim, ostaje jedno bolno za Bugare pitanje na koje se niko u Evropi ne usudjuje da da odgovor. Posto je Bugarska vec usla u predvorje EU, hoce li biti izuzeta iz sengenskog negativnog spiska? "Mozda ce dogodine vizna ogranicenja biti ukinuta", prognozirao je premijer Kostov. To je, medjutim, vise nada posto do ovog trenutka nije bilo zvanicnog reagovanja od strane evropskih struktura. Izvestaj o Bugarskoj konstatuje da je granicna kontrola poboljsana, da su uvedene i da ce biti uvedene vize za mnoge rizicne drzave iz bivseg socijalistickog tabora i bivseg Sovjetskog saveza. Referenti, medjutim, preporucuju jos ozbiljniji rad na kontroli nezakonitog prebacivanja ljudi preko granice da se Bugarska ne bi pretvorila u prihvatiliste emigranata koji putuju prema zemljama EU.

Od toga hoce li biti ukinuta vizna ogranicenja zavisi da li ce poruka Evropske komisije stici do obicnog Bugarina, za koga ce verovatno pregovori ostati jedna nerazumljiva i maglovita materija. A kako je u martu izjavio Ivan Kostov, Bugarima je potreban jasan signal kakve su njihove evropske sanse.

Georgi Filipov (AIM)