PONUDA ZA SMENU VLASTI

Dogovor opozicije o prevremenim izborima

AIM, PODGORICA, 20. 10. 1999. (Od dopisnika AIM iz Beograda)

Najvece opozicione stranke i savezi u Srbiji usaglasili su pre nekoliko dana za okruglim stolom uslove za odrzavanje vanrednih izbora, po proporcionalnom sistemu, na svim nivoima: saveznim, republickim i lokalnim. Potpise na ovaj dokument stavili su predstavnici Saveza za promene (DS,GSS,NS,SD,DHSS), SPO, Saveza demokratskih partija( RDSV, LSV, SDU, SVM, Koalicije Sandzak i Sumadija), DSS, DA, DC i ND. Ove partije traze izlazak pred birace do kraja godine, a od vladajuce koalicije (SPS, SRS i JUL) zahtevaju da sedne za okrugli sto kako bi do kraja zajedno usaglasili izborna pravila.

U zakljuccima Okruglog stola demokratske opozicije trazi se izbor saveznih i republickih poslanika po proporcionalnom sistemu s malim brojem izbornih jedinica, a najvise osam. Za izracunavanje potrebnog broja glasova predlozen je Hare-Najmanov sistem, odnosno formula najveceg ostatka. Izborni cenzus je 4 odsto vazecih glasova, s tim sto je za stranke nacionalnih manjina predvidjena "pozitivna diskriminacija." Isti sistem je predlozen i za pokrajinske, gradske i opstinske izbore. Opozicija zatim trazi reviziju birackih spiskova i potpunu kontrolu izbora, od stampanja glasackih listica do obrade podataka i prisustvo domacih i stranih posmatraca. Za sastav izborne komisije se predlazu tri istaknuta pravnika, koji ce biti imenovani na Okruglom stolu vlasti i opozicije.

Opozicione stranke zahtevaju ukidanje sadasnjeg restriktivnog Zakona o javnom informisanju i vracanje na snagu starog zakona. Postovanje medijskih pravila u vreme izborne kampanje kontrolisace, prema ovim zakljuccima, Medijski savet koji ce takodje biti postavljen na Okruglom stolu. Opozicija zahteva i novi zakon o politickim partijama koji bi propisao uslov da se stranka moze registrovati s najmanje 3.000 potpisa osnivaca, a izuzetak bi bile stranke nacionalnih manjina. Za finansiranje partija predvidjeno je da se iz javnih prihoda obezbedjuje redovan rad, posebno predizborna kampanja za koju bi svi dobili jedan deo u jednakom iznosu, a ostatak srazmerno izbornim rezultatima.

Potpisnice ovog dokumenta odmah su najavile "mars kroz institucije": upucivanje zakljucaka vladajucim strankama, a opstinske skupstine gde je na vlasti koalicija "Zajedno" zvanicno su zatrazile odrzavanje vanrednih izbora na svim nivoima. Po misljenju dr Dragora Hibera, koji je ispred Gradjanskog saveza Srbije jedan od sastavljaca predlozenih izbornih uslova, odrzavanje izbora do kraja godine je realno. Naime, deset dana je sasvim dovoljno da se organizuje okrugli sto, a tri dana za dogovor, pa je moguce i glasanje do Nove godine. Sobzirom da predsednicki izbori nisu izricito pomenuti u Zakljuccima Okruglog stola, dr Hiber objasnjava da su i ovi izbori deo paketa. Ukoliko vlast pristane da s opozicijom sedne za okrugli sto to, kako kaze ovaj strucnjak, nece biti rasprava o predlozenim pravilima, vec dogovor o njihovom postovanju i sprovodjenju. Kad je rec o izborima na Kosovu, dr Dragor Hiber objasnjava da nema razloga ni za kakve izuzetke, jer to nije moguce po Ustavu.

Koliko biraca izadje da glasa toliko ce i poslanika iz ove pokrajine stici u parlamente. Ukoliko niko ne glasa znaci da u skupstinama nece ni biti predstavnika s Kosova. On izrazava nadu da KFOR nece biti prepreka odrzavanju vanrednih izbora na Kosovu, posto je najavljivano da je zbog popisa stanovnistva u ovoj pokrajini moguce organizovati izbore tek na prolece. Ako pak KFOR kaze da nema uslove za izbore, onda to znaci da Kosovo nije deo Srbije, pa ce opozicija pitati stranke na vlasti da objasne sta je istina, naglasava dr Hiber.

Eventualna optuznica pred haskim Tribunalom, nece biti smetnja nikome da se nadje na listi kandidata, kaze ovaj pravnik. Naime, podizanje optuznice ne znaci da je neko kriv, pa time nema ni razloga za uskracivanje pasivnog birackog prava. Isto vazi i u slucaju ljudi kojima je Evropska unija uskratila gostoprimstvo. Prema objasnjenju dr Hibera, to nije razlog da im se onemoguci kandidovanje.

Dr Dragor Hiber smatra da su Zakljucci Okruglog stola demokratske opozije "fer ponuda rezimu da civilizovano izadje iz krize ". Medjutim, on sumnja da ce vlast prihvatiti predlozene izborne uslove, a u tom slucaju, kaze, opoziciji ne preostaje nista nego da svim vaninstitucionalnim sredstvima izvrsi pritisak na rezim.

Predstavnici opozicije jos nisu ni stigli da ustanu sa stolica i valjano objasne narodu svoje zahteve, a usledile su brzopotezne reakcije prvih ljudi vladajuce koalicije." E, bas necemo da razgovaramo do kraja oktobra", prokomentarisao je Vojislav Seselj, lider radikala i potpredsednik Vlade Srbije. Prema njegovim recima, nema razloga za vanredne izbore, osim na lokalnom nivou, jer je postojeca lokalna vlast SPO i DS korumpirana. Dr Milovan Bojic, visoki funkcioner JUL-a i takodje potpredsednk republicke Vlade, okarakterisao je predlog opozicije kao "smesan".

Ipak, najkonkretniji odgovor vlasti na ponudu opozicije usledio je vladinim Predlogom zakona o lokalnoj samoupravi koji se Vlada Srbije bas danas uputila u skupstinsku proceduru. Ovaj predlog je predvidjen jednokruzni vecinski sistem za izbor odbornika. Ovaj sistem je restriktivniji od postojeceg koji je obezbedjivao dvokruzno glasanje. Predlozeni zakonski dokument treba da se nadje pred Skupstinom Srbije, koja ce najverovatnije biti odrzana 26. oktobra. Prema nekim najavama iz opozicije, moguce je ako ne na istoj, a ono vec na nekoj od sledecih sednica i da budu zakazani lokalni izbori.

Za sada odgovor iz opozicije na ovu bacenu rukavicu je da ce se pojaviti pred biracima na glasanju za sve nivoe vlasti, a ne samo za lokalne, a takodje ne ispod uslova koje je sama predlozila. I ovom prilikom dr Hiber objasnjava da u opoziciji moraju svi da shvate da na sledecim izborima imaju samo jedan cilj-smenu vlasti. Dakle, moze se ici u vise kolona, ali samo ka svojevrsnom referendumu za, ili protiv rezima. Sve drugo, je unapred osudjeno na neuspeh.

Vesna Vujic (AIM)