KOSOVO U RALJAMA BEZAKONJA I KRIMINALA

AIM Pristina, 19.10.1999

Razvoj situacije na Kosovu karakterisu izrazita kontradiktorna kretanja. Zbog toga toliko zeljena normalizacija, u sustini i dalje je u fazi trazenja. Veliki je broj problema koje treba resiti ili bolje reci staviti u koloseke koji bi vodili normalizaciji. Ima ih koji su toliko medjusobno uslovljeni da je resenje moguce samo paralelno. Svakodnevno se potvrdjuje da su neki parcijalni pristupi unapred osudjeni na neuspeh. To ne znaci da se lako nadju dobra resenja. Naprotiv. Put trazenja je tezak, posebno zbog kontradikcija u pristupu i oprecnih ciljeva unutrasnjih i spoljnih cinilaca, direktno ukljucenih u resenje kosovskog pitanja. Razume se da su najznacajnije politicke prirode.

Poznat je raspored raspolozenja oko statusa Kosova. Deo albanskih politickih snaga nadahnutih idejom oslobodilacke borbe koju je vodila UCK (Ushtria Clirimtare e Kosoves - Oslobodilacka vojska Kosova) i dalje je spreman da rizikuje za ostvarivanje kosovske nezavisnosti. Prakticno, tome tezi i celo albansko stanovnistvo. Srpski cinilac je odlucno protiv kosovske nezavisnosti. Pozeleo bi povratak na prethodno pravno stanje koje se uopsteno formulise kao: Kosovo u okvirima Srbije i Jugoslavije. Medjutim, svestan je da povratak na prethodno stanje nije moguce, zbog cega bi u srpsko\jugoslovenskim okvirima prihvatio znacajne kompromise. Stav medjunarodne zajednice definisan je Rezolucijom Saveta bezbednosti OUN, prema kojoj Kosovo ostaje pod suverenitetom Jugoslavije, ali sa svojim unutrasnjim demokratskim institucijama. Pod odredjenim uslovima odrzace se pregovori na kojima ce se odrediti konacni status. U dnevnoj retorici stranih diplomata govori se i o Kosovu unutar Srbije ili unutar Jugoslavije. To nije isto, ali tesko je proceniti da li se takvom terminologijom tezi namerno prenosenje odredjenih politickih poruka ili je to posledica inercije u kojoj se identifikuju Srbija i Jugoslavija.

Mnogo sta je u paralizi zbog ovih okolnosti. Nema zakona i zbog toga ne mogu da deluju UNMIK-ovi sudovi, a nema ih zbog toga sto nema foruma koji bi o tome odlucio sa pravnom i politickom kompetentnoscu. Doduse, pravni vakuum nije tako velik, jer postoji UNMIK koji je pravno zaduzen da privremeno vrsi svu vlast. Medjutim, taj teren nije tako cist u politickom pogledu. Srbi prihvataju samo srpske zakone, a Albanci traze potpuno novi pravni sistem. Prvo resenje je stanje kakvo je bilo. Drugo resenje moze stvoriti potpuno novo stanje. Medjunarodno zajednica nije sklona ni jednom ni drugom i najradije bi ucinila nesto sto bi bilo izmedju. U pitanju su sustinske stvari i polovicna resenja samo konzervisu situaciju koja u kosovskim uslovima nije obicno tapkanje na mestu, nego je nazadovanje sa krajnje opasnim posledicama. Bez razjasnjavanja pitanja svojine ne moze se staviti u pokret ono sto se moze pokrenuti u kosovskoj privredi. I, dalje, ako nisu poznate njene trenutne mogucnosti tesko je oceniti realnu zasnovanost planova za obnovu.

Ovde jos nisu u potpunosti profilisani i postavljeni onako kako mogu javno da se postave i manifestuju problemi elementarne egzistencije. Jos se ovi problemi tretiraju u okvirima humanitarne pomoci zbog cega najveci deo nezadovoljstva neopravdano je usmeren u pravcu humanitarnih organizacija. Medjutim, nezadovoljstvo nece moci jos dugo da se odrzi usmereno u tom pravcu. Ljudi se bore za radna mesta, prihvatajuci da izvesno vreme rade i bez plata. Lako je zamisliti da to nece moci dugo da traje. Zbog nesnalazenja i, pre svega zbog ranije pomenutih politickih obzira, UNMIK u kosovskoj privredi vodi igru povuci -potegni koja ne vodi nicemu, a moze veoma negativno da se reflektuje na njegov autoritet. Naime, UNMIK je cvrsto uspostavio kontrolu nad velikim sistemima i objektima, a one manje ili manje znacajne prepustio ranijim rukovodstvima i radnicima koje su srpske vlasti proterale pre desetak godina. Pri tome, prvima daje infuzije tek toliko da bi nekako zivotarili, a druge je prepustio samom sebi.

Sa privrednog stanovista, Kosovo je gotovo u potpunoj blokadi. Nema investicionih sredstava, nema slobodne i normalne cirkulacije novca, nema podsticajnih mera. Prekinute su sve veze sa ranijim partnerima, cak su zatvoreni i neki od puteva za fizicko transportovanje roba. U slicnim uslovima ni jaca privreda ne bi mogla da ucini velike prodore bez podrske organa koji se obicno nazivaju drzavnim. Teskoce koje ce doneti naredna zima moci ce da se ukljuce u direktne posledice rata. Medjutim, treba ocekivati da ce se prolece razumevanje za takva opravdanja istopiti zajedno sa zimskim snegom. Ekzistencijalna pitanja nametace sve snaznije pristup trazenja objasnjenja za brojne propuste u vodjenju Kosova ili za neispunjena finansijska obecanja.

Od toga kako ce se razvijati ove stvari zavisice grupno i individualno ponasanje ljudi, naravno i politicka dioptrija sagledavanja stanja. Ne treba sumnjati da ce se sve to nakalemiti na skoru i dalju proslost i iskustva u albansko - srpskim odnosima. Osim toga treba racunati i na izbornu atmosferu. Izbori poremecuju uobicajenu kolotecinu zivota i u stabilnim demokratskim sistemima. U balkanskim zemljama odrzavanje izbora je skopcano sa brojnim, cak i opasnim rizicima. Po prvim monstruoznim optuzbama u stampi, vec se moze nazreti da ce borba za vlast izmedju dva glavna kosovska albanska tabora biti nemilosrdna.

Boljitak ne obecavaju mnogo ni druga pitanja koja opterecuju postojece stanje, a neka cak prete jos vecim komplikacijama. Nema poboljsanja u srpsko - albanskim odnosima. Ako se kao barometar ovih odnosa uzme region Mitrovice, pre treba ocekivati ozbiljna iskusenja. Politicari pokusavaju da stvore utisak kako je bezbednosno stanje sve bolje. Kazu da ima sve manje nasilja, ubistava, incidenata i, uopste kriminala. To donekle moze biti tacno. Ali, to je samo pogled na povrsinu zbivanja. Smanjivanje tih oblika kriminala nije toliko rezultat delovanja takozvanih organa reda, koliko je rezultat suzavanja prostora za takav kriminal. Naime, nema vise stanova, radnji i druge imovine za uzurpiranje. Sve je zaposednuto ili su se na njima vratili raniji legalni vlasnici. Iz ove vrste kriminala, masovna je jos ostala kradja automobila, posebno u Pristini.

Obzirom na rat i njegove posledice, sve moguce motive i na nivo izgradnje organa vlasti, tesko je govoriti sa izvesnoscu o tendencijama i rezultatima borbe protiv kriminala na Kosovu. Tesko je sa sigurnoscu govoriti o izgledima gasenja politicki motivisanog individualnog i grupnog nacionalno obojenog kriminala. Jednako je nezahvalno predvidjati moguci razvoj individualnog i grupnog klasicnog kriminala koji se zahvaljujuci situaciji vesto prikriva opterecenom politickom atmosferom. Obzirom da se ovde sve baca u politicki kos albansko - srpskih odnosa, ne treba zapostaviti ni teret ostalih oblika kriminala koji su posledica obicnih ljudskih gluposti, slabosti, neopreznosti... pa i licnih bolesti.

Ovdasnji strani i domaci politicari, kao i znacajni segmenti privrede i poznavaoci ovdasnjih prilika izrazavaju velika strahovanja zbog manje vidljivih oblika kriminala. Rec je organizovanom kriminalu, odnosno mafijaskoj simbiozi klasicnog sa privrednim kriminalom i politickom aljkavoscu i neodgovornoscu. Procenjuje se da pored Albanije ova vrsta kriminala dobija mogucnosti povezivanja sa stranim centralama kriminala i preko povecanog medjunarodnog prisustva na Kosovu. Dokaza nema, jer se sve ovde odvija po pravilima haoticnog reda. Osim zakona, ovde nema ni takozvanih organa reda i prevencije kao ni pravosudnih organa.

AIM Pristina Fehim Rexhepi