ZIVOT U STRAHU

U Srbiji zivi najuplaseniji narod u Evropi

Malo je reci da se ljudi ovde boje svoje senke, kako se obicno govori o plasljivima, oni su naprosto preplavljeni strahom od svega i svacega: boje se bolesti, gladi, vlasti, Evrope, gradjanskog rata, inflacije, proterivanja, besposlice.. Pritom, bojazni koje redovno zaokupljaju tzv. obicne smrtnike, kao recimo strah od smrti ili letenja, nepoznate su danasnjim drzavljanima Srbije. Oni imaju svoje prece strahove, proistekle iz nesreca s kojima zive citavu deceniju.

AIM, PODGORICA, 18. 10. 1999. (Od dopisnika AIM iz Beograda)

Ako je namera bila da se narodu utera strah u kosti, a onda njime lakse vlada, onda je rezim u Srbiji zabelezio briljantan, stopostotni uspeh! Prostor od Horgosa do Dragasa, ukoliko su to jos granice Srbije, nastanjuje najuplaseniji narod Evrope! Poslednje ispitivanje javnog mnjenja Srbije (koje je u septembru obavio ekspertski tim Centra za proucavanje alternativa i UGS "Nezavisnost") potvrdilo je da su razocaranost, nemoc, zbunjenost, beznadeznost, strepnja i strah preovladujuce raspolozenje vecine od deset miliona srpskih stanovnika.

Malo je reci da se ljudi boje svoje senke, kako se obicno govori o plasljivima, oni su naprosto preplavljeni strahom od svega i svacega: boje se bolesti, gladi, vlasti, Evrope, gradjanskog rata, inflacije, proterivanja, besposlice.. Pritom, bojazni koje redovno zaokupljaju tzv obicne smrtnike, kao recimo strah od smrti ili letenja, nepoznate su danasnjim drzavljanima Srbije. Oni imaju svoje prece strahove, proistekle iz nesreca s kojima zive citavu deceniju.

Direktor novosadske Agencije za istrazivacko-razvojne poslove SCAN i clan istrazivackog tima koji se bavio raspolozenjem naroda, Milka Puzigaca kaze da do pre deset godina "strahovi nisu bili prisutni u Srbiji." Ispitivaci javnog mnjenja srecu se s njima 1990. godine i to najpre u Vojvodini, gde su protumaceni kao posledica "jogurt revolucije". Ukidanje nekih pokrajinskih institucije i prenosenje njihovih nadleznosti na Srbiju ne samo da je mnoge ljude ostavilo bez posla vec je u mnogima, koje tada nije zadesila njihova sudbina, probudilo strah da bi to moglo da se dogodi i njima. Izucavajuci poreklo i razvojni put strahova, Puzigaca je ustanovila njihovu izuzetnu povezanost, gotovo bliskost, sa politickom i ekonomskom nestabilnoscu srpskog drustva. "

U pocetku su bili dominantni ratni strahovi, od raspada zemlje, medjunacionalnih i medjurepublickih sukoba i gradjanskih nemira, koji su trajali sve do 1995. Tada dolazi do dominacije socijalnih strahova koji zahvataju sve strukture stanovnistva. Istrazivanja koja smo obavili jula prosle za celu Jugoslaviju i septembra ove godine za celu Srbiju, bez Kosova, pokazuju da cak ni proletosnje bombardovanje nije potislo na periferiju socijalne strahove", kaze Puzigaca i objasnjava da takvi strahovi karakterisu drzave u kojima vlada visoka politicka i ekonomska nesigurnost.

Prilike u Srbije su toliko nestabilne a vremena opasna da gotovo polovina anketiranih misli da je neodgovorno radati decu, a cak 68 odsto mladjih do 3o. godine spremno je da napusti zemlju! Anketirajuci oko 1600 punoletnih grdjana, i to u njihovim domovima, na pitanje "kako ste", istrazivaci su od vecine dobili odgovor da su umorni, nervozni, bez energije, da ih muce crne misli i da im je dosta svega. Navodeci sta ih sve muci, anketirani su, u stvari, napravili podugacak spisak svojih svakodnevnih strahova. Najveci broj plasi se pada zivotnog standarda (92 odsto), inflacije (89 odsto), nemogucnosti zaposljavanja (86), bolesti i nemogucnosti lecenja (84), intervencija NATO i rata s drugim drzavama (82), otpustanja s posla, korupcije, nemorala i bezakonja, dok se isto toliko ( 80 odsto) plasi gradjanskog rata, socijalnih nemira, blokade i izolacije.

Gladi se boji 7o odsto stanovnika Srbije i isto toliko ljudi u Vojvodini, za koju se i dalje tvrdi da bi mogla da hrani pola Evrope. Milka Puzigaca kaze da se u severnoj pojkrajini prvi put suocila sa strahom od gladi pre sest godina i da od tada on ne jenjava. Istovremeno objasnjava da su anketirani sami prosirili listu - strahom od vlasti. U Srbiji je tu bojazan prepoznalo u sebi 66 odsto anketiranih, u Vojvodini za procenat manje! "Uz strah od vlasti, uocljiv je i strah od proterivanja (52 odsto u Srbiji i 61 odsto u Vojvodini) koji svedoci o ogromnoj politickoj nesigurnosti, podjednako i Srba i svih nacionalnih manjina u Srbiji.

U Sandzaku se proterivanja boje i Srbi i Muslimani, u Vojvodini i Srbi i Madjari, a svi se po mom misljenju plase s razlogom, jer su u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu i Metohiji u poslednjoj deceniji proterivani svi odreda, i vecinski i manjinski narodi. Naprosto, razlika nije pravljena", objasnjava direktorka SCANA. Na zahtev istrazivaca da izaberu tri dominantna straha, anketirani su napravili svoju rang- listu i na prvo mesto stavili strah od bolesti i nemogucnosti lecenja (37 odsto), na drugo strah od gradjanskog rata i na trece strah od pada standarda (svaki sesti gradjanin se plasi vlasti i sociijalnigh nemira). "Bolesnom coveku je potrebna organizovana drzava koja moze da mu pruzi zastitu i pomoc. Narod je pritom osiromasio i izgubio poverenje u sposobnost i spremnost drzave da organizuje lecenje bolesnih.

U Vojvodini je ovaj strah vec dve godine na prvom mestu, a veoma je karakteristicno da je vise od 7o odsto anketiranih u Srbiji, na pitanje da li drzava funkcionise, odgovorilo "sve gore i gore" i da bi uskoro mogla da prestane da funkcionise", kaze Puzigaca. Po njenom misljenju sasvim je opravdan i strah od socijalnih nemira i gradjanskog rata, jer su ljudi sasvim svesni da je za takvu nesrecu dovoljna samo jedna varnica. Generalno uzev narod u Srbiji je razocaran u vlast, u opoziciju, u medjunarodnu zajednicu, narocito u onaj njen deo koji se zove Zapad. Milka Puzigaca kaze da su narodu ovde svi samo uterivali strah, a niko ga straha nije oslobadao. Srbi su danas, kako pokazuju istrazivanja, najfobicniji narod u Evropi. To raspolozenje ih drzi od 1992. a tri godine ranije ovdasnji svet, po njenom misljenju, imao je najpozitivniji stav prema Evropi, sto je ujedno bila i najbolja podloga za razvoj i integraciju Srbije u Evropu.

"Objasnjenje za srpsku evrofobicnost nalazi se u sankcijama, bombardovanju, nejednakim arsinima, uskracivanju humanitarne pomoci" Na pitanje nije li srpski narod zalutao u strahove, razocaranje i beznade sopstvenom krivicom, jer u teskim vremenima nije pokazao dovoljno zrelosti, Milka Puzigaca se buni i tvrdi da postoji citav niz objasnjenja zasto nas narod ostavlja utisak nezrelosti. "Mozete", kaze ona, "da budete zreli koliko hocete i najzreliji sto mozete, ali kad strah ovlada vasim raciom, onda on diktira i vase ponasanje. Uopste ne mislim da je nas narod ovca. On reaguje na osnovu iskustva, na osnovu onoga sto mu je prihvatljivo ili mu nije prihvatljivo. Imate silne strahove koji se godinama samo umnozavaju i rastu, koji su izuzetno pogodni za manipulaciju. Ako jos imate i mehanizme da vladate uz pomoc strahova, onda ne mozete da krivite samo narod. Ja tvrdim da su sve izbore u Srbiji od 1990. dobijali strahovi, namerno podsticani, potencirani i negovani."

Kako Srbe osloboditi strahova? Na to pitanje Milka Puzigaca uzvraca kontrapitanjem: Kako ih osloboditi rezima cija vladavina pociva na strahu? Dakle, promene! Poslednja ispitivanja javnog mnjenja potvrduju da je u narodu prevazidjen strah od promena. Vise od toga : narod je motivisan za promene. Milka Puzigaca dodaje da narod motivisan za promene moze da blokira jedino strah od gradjanskog rata, a on je na rang-listi odmah iza straha od bolesti! Znaci, postojan, veliki i po misljenju sociologa - opravdan.

Biserka Matic (AIM)