"GDE VI VIDITE SLOBODU"

AIM Pristina, 18.10.1999

Tokom prosle nedelje 54 kosovskIh Albanaca neocekivano je oslobodjeno iz zatvora u Sremskoj Mitrovici, posle odluke srpskog ministarstva pravosudja. Bila je to nenajavljena odluka I glasnogovornik ureda Medjunarodnog Crvenog krsta u Pristini, gospodja Daloni Kerlajl je izjavila da je "srpsko ministrastvo pravosudja zahtevalo od Crvenog krsta samo da preuzme oslobodjene iz zatvora u Sremskoj Mitrovici bez ikakvog daljeg objasnjenja".

Nekoliko mladih, koji su tek izasli iz autobusa Crvenog krtsa, zurili su put Studentskog centra u Pristini, u nadi da ce se sresti sa njihovim drugovima, studentima. Arber Shabani iz sela Dasec, opstina Srbica, kaze da je uhapsen u Pristini 19. maja i da je u zatvoru u Sremskoj Mitrovici premesten 10. juna. "Uslovi tamo bili su teski, posebno kada je u pitanju hrana koja nam je davana u malim kolicinama. Preziveli smo samo zhvaljujuci paketima koje su dobijali zatvorenici iz Rozaja ili drugih mesta odakle su imali mogucnost da ih dobijaju", objasnjava on izgubljen u novim prizorima Pristine koju je ostavio u vanrednim okolnostima. Njegov drug Rustem Letaj iz sela Osek Hyla opstina Djakovica, kaze da je njihovo oslobadjanje iz zatvora " krnja sreca, jer su za sobom u zatvoru u Sremskoj Mitrovici ostavili jos oko 300 albanskih zatvorenika".

Oko jednog jedinog autobusa okupilo se nekoliko desetina ljudi koji jos uvek nista ne znaju o svojim bliznjima, ali su se nadali ce mozda medju oslobodjenima ugledati nekog od clanova svojih porodica. Ljumnije Mirena iz sela Nakarada kod Kosova Polja, sa suzama u ocima kaze da trazi muza I njegove rodjake. "Ne znamo nista o 16. clanova nase porodice", kaze ona. Navodi da je njen muz, sa ostalih 16 rodjaka
uhapsen 21. aprila ove godine i da od tada o njima nista ne zna - da li su zivi ili mrtvi...

Ovo je drugi slucaj oslobadjanja albanskih zatvorenika. Uz posredovanje Medjunarodnog Crvenog krsta, 25 juna. oslobodjeno je 166 osoba iz srpskih zatvora. Medjutim, jos niko tacno ne moze da kaze koliko je onih koji se jos uvek nalaze u njima. Gospodja Kejrajl navodi da
Medjunarodni Crveni krst poseduje podatke da se u zatvorima po Srbiji nalazi jos 1871 osoba, te da ih clanovi ove organizacije posecuju kako bi se pratilo njihovo stanje".

Na stotine kosovskih porodica trazi svoje bliznje na listama uhapsenika, ali I listama medjunarodnih patologa koji ponovo otvaraju grobove sirom Kosova. No, niko od njih ne zna gde se oni tacno nalaze. Direktor Fonda za humanitarno pravo sa sedistem u Beogradu, Natasa Kandic kaze da se "na listama nestalih u Djakovici nalazi vise od hiljadu ljudi. Do sada je pronadjeno oko 30 njih i oni se nalaze po zatvorima I zna se da su zivi". Ova organizacija ne odustaje, kako bi pronasla preostale. Njeni advokati idu po zatvorima i na osnovu kontakata sa zatvorenicima pokusavaju da doznaju nesto i o onima koji se ne nalaze na objavljenim zvanicnim listama srpskog ministarstva pravosudja.

Iako je ovo ministrastvo objavilo imena oko 1 800 pritvorenih I uhapsenih osoba, podaci Fonda govore Ipak poseduju dokaze o 2 100 osoba za koje se tacno zna da se nalaze po zatvorima. Najveci problem je, medjutim, sto se smatra da je broj uhapsenih I nestalih Albanaca nepotpun. Posebno kada je rec o nestalima, jer se njihov broj svakodnevno menja. U pocetku je Fond imao saznanja o 2 500 nestalih, ali samo za tri dana, kaze gospodja Kandic, uvideli smo da je na primer samo u Mitrovici od 300 do 400 nestalih, u Vucitrnu 150, dok se u mnogim drugim mestima, ljudi jos uvek nisu snasli i nisu uspeli da naprave liste.

Protiv svih onih, koji se nalaze po zatvorima i koji su uhapseni od marta do juna meseca ove godine, nije pokrenuta nikakva krivicna procedura. Svi se oni tamo nalaze na osnovu nekih odluka o pritvoru u trajanju od 30 dana, koje su odavno istekle. Suvisno je reci da sada ne postoji nikakva zakonska osnova za njihovo dalje zadrzavanje. Sudeci po izjavama pustenih zatvorenika stanje po zatvorima je veoma tesko. Osim slabe I nedovoljne ishrane , ne dozvoljavaju im se posete porodica, a njihove zatvorske celije su prenatrpane. Medjunarodne organizacije su vise puta zahtevale njihovo oslobadjanje posto su oni uhapseni kao civili. "Medjutim, situacija u Srbiji je takva da srpski zvanicnici ne odgovoraju na ove zahteve, dok bi administracija UN na Kosovu trebala da pocne da se ozbiljno bavi ovim pitanjem I preduzme nesto za oslobadjanje onih koji se drze bez ikakve zakonske osnove", istice Natasa Kandic. Prema njoj, Misija UN bez obzira sto je njen mandat usredsredjen na Kosovu, ima prostora za politicko delovanje. Drugo je pitanje, medjutim, sto je administracija UN na Kosovu veoma spora I nema dovoljno kompetentnih ljudi da poguraju relevantna pitanja. Kandic smatra da je pitanje zatvorenika i nestalih osoba najznacajnije pitanje za najveci broj ljudi na Kosovu koji zele da saznaju o sudbini njihovih bliznjih. To isto smatraju I predsednik Privremene vlade Kosova Hashim Thaci ali I Adem Demaci. Demaci je cak izjavljivao da se albanski narod nece smiriti sve dok se I poslednji zatvorenih ne pusti iz zatvora u Srbiji.

Poseban segment predstavlja pitanje sta ce se desiti sa politickim zatvorenicima koji su osudjivani zbog necega sto vise ne predstavlja nikakvo krivicno delo. Pripadnost OVK, vise ne moze biti osnova za kaznjavanje, tvrde advokati Fonda za humanitarno pravo, posto je sada ta vojska postala deo drustva, cak sa svojom transformacijom ona je pretvorena u instituciju legalnog zivita. Gospodja Kandic je u tom sklopu, ostoro je kritikovala administraciju UN koja osim tromosti pokazuje I nedostatke. Na primer, pozalila se ona, do gospodina Kusnera je nemoguce dopreti, jer je on okruzen svojim cuvarima. "Njemu treba reci ove stvari i dovoljno je samo da otputuje do Djakvovice da bi spoznao realnost oko sebe", istice ona.

Odisejada albanskih zatvorenika ostaje i dalje prava enigma. I dalje oko 96 otvorenih grobnica cuvaju tajnu onoga sto se desilo u zatvoru u Dubravi u Istoku, kao dogadjaj koji je tesko objasniti do kraja. Postoje indikacije koje omogucavaju da se zakljuci da zvanicno objasnjenje Beograda, da je tokom bombardovanja NATO, tu ubijeno oko 100 zatvorenih ljudi. Podaci prikupljeni od strane zatvorenika govore da je tokom bombardovanja NATO 19. i 23. maja, poginulo 23 lica, dok je oko 100 njih ubijeno od strane policije I zatvorskih cuvara.

Svi oni koji su preziveli, premesteni su nesto pre ulaska NATO trupa na Kosovo po srpskim zatvorima, " iz bezbedonosnih razloga" - kako je izjavio Dragoljub Jankovic, ministar pravosudja u srpskoj vladi. Medjutim, Albanci tvrde da su svi oni "ratni taoci". Berat Luxha , predsednik Udruzenja albanskih politickih zatvorenika kaze da se radi samo o srpskom apsurdu, jer su pocetkom kampanje bombardovanja albanski zatvorenici premestani u zatvore po Kosovu, kako bi se koristili kao zivi stit.

Do sada je organizovano na desetine mirnih protesta, po raznim gradovima Kosova, a u Pristini i 24-sovni strajk gladju u kojem su u centru grada, blizu sedista civilne Misije ucestvovali i predstavnici najviseg politickog zivota. Na desetine medjunarodnih aktivista je upucivalo proteste, zahteve I apele za oslobadjanje albanskih zatvorenika, ali je s druge strane ni glasa. "Za cudjenje je cinjenica zbog cega zatvorenici nisu ukljuceni u Kumanovski sporazum", izjavila je u Pristini prilikom njene posete americka aktivistkinja za ljudska prava Bianca Jeager, koju su "opkolili" ne desetine clanova porodica uhapsenih i koji su sledjena srca ocekivali bilo kakvu rec nade koja bi im mogla biti upucena. "Izaslanici" ovih porodica daju velike sume novca da bi pronasli neku staru vezu negde u Srbiji, dok je granicni prelaz izmedju Kosova I Srbije kod sela Merdara na severu Kosova postalo mesto razmene poruka. Ipak, ni to mnogo ne pomaze. Ne zna se sudbina na hiljade ljudi, a ostaje neresena enigma i pitanje - gde se nalazi najpoznatiji albanski politicki zatvorenik Uksin Hoti, koji je prema tvrdnjama srpskih zvanicnika oslobodjen 17. aprila. Zatvorski drugovi su ga poslednji put videli kada su ga zatvorski cuvari izvodili van dvorista kazneno popravnog doma u Dubravi...

Na desetine aktivista za ljudska prava, politicara, pisaca I novinara, came u celijama srpskih zatvora, gde mozda ocekuju sudbinu na stotina ostalih koji su u te zatvore upuceni od strane bivsih glavesina srpskog "pravosudja", na Kosovu -Dragoljuba Zrdavkovica, Jovice Jovanovica, Danice Marinkovic itd. Svi oni su nasli "utociste" u Srbiji, zajedno sa najvecim delom dokumentacije I izgleda da svoju "profesiju" obnavljaju u Okruznom sudu u Nisu.

U Pristini, u svim diplomatskim susretima, postavlja se pitanje: "Gde ostadose albanski zatvorenici". Bivsi generalni sekreta NATO Havijer Solana je svojevremo zahtevao njihovo oslobadjanje, "cak ako je potrebno i da se ide tamo, kako bi bili pronadjeni". Medjutim, za sada je to samo puko obecanje. I u okviru Kusnerovog Tranzicionog veca Kosova stvorena je Komisija koja ce se baviti pitanjima zatvorenih Albanaca I mogucnostima da oni budu oslobodjeni. Kusner se zajedno sa Thacijem nasao I na celu protestne kolone koji su zahtevali pomoc medjunarodne zajednice u oslobadjanju zatvorenika. Medjutim...

Na ulicama gradova Kosova, clanovi porodica zatvorenih Albanaca prijatelji I aktivisti raznih udruzenja i humanitarnih organizacija jos dugo ce izgleda da nose transparente sa pitanjem: " Gde vi vidite slobodu"?...

AIM Pristina Besim Abazi