U TUDJIM KUCAMA, BEZ POSLA I NEDOVOLJNOM HUMANITARNOM POMOCI

AIM JUNIOR, Pristina 18.10. 1999

"Uzmite nesto sa sobom, nemojte dolaziti praznih ruku"- kaze Habibja svojoj deci, dok su se penjali stepenistem I u rukama nosili pomoc u hrani do njenog stana.

"Dozvolite da vam pomognem gospodjo", obraca joj se sused.

"Ja sam iz Drenice", upoznaje se Habibja sa svojim novim susedom. "Zivim u stanu koji je bio prazan", nastavlja ona dok istovremeno komanduje deci da dalje nose poklonjene stvari iz humanitrane organizacije Majka Tereza. Sused joj kaze da je stan bio vlasnistvo jednog Srbina, koji je posle ulaska mirovnih trupa na Kosovo napustio Pristinu. Habibja nije jedina koja se smetila u prazne stanove, ne samo u Pristini vec i drugim gradovima Kosova.

"Srpski vojnici su nam spalili kucu", pravda se Habijba svom novom susedu u jednoj zgradi u naselju Suncani breg, na periferiji Pristine. Nastavljajuci da se penje stepenicama do svog stana I ocito radosna zbog pomoci koju je upravo dobila kaze: " Deca su mi mala, a muz mi se jos nije vratio iz rata. Mozda su ga ubili"...

Po podacima kojima raspolaze Humanitarnu udruzenja "Majka Tereza", u Pristini se trenutno nalazi preko 8 000 stanovnika, (izbeglica) iz drugih krajeva Kosova. Vecini njih, prema ovom izvoru, spaljene su ili razrusene kuce u njihovim selima, do te mere da su neupotrebljive za stanovanje. Medjutim ima i drugih izvora koji govore o mnogo vecem broju novih stanovnika Pristine, koji su tu pronasli utociste. Jedan broj njih uopste nije registrovan po humanitarnim organizacijama, jer nemaju potrebe za podizanjem bilo kakve pomoci. Oni se u glavnom gradu Kosova bave drugim stvarima - licnim poslovima trgovinom I ko zna jos cime... Pokret ljudi je izmenio strukturu populacije u Pristini. Srbi su uglavnom pobegli od straha od osvete Albanaca, jer su tokom rata mnogi od njih pomagali Milosevicev rezim I u gradu su ostale uglavnom starije osobe. Romi su se skoro u potpunosti iselili.

OUN I KFOR, preko svojih instituicija, civilnih i vojnih, nisu reagovali u slucajevima uzurpiranja vlasnistva Srba, Roma i drugih, od strane Albanaca iz raznih krajeva Kosova. "Ubrzo cemo naci resenje za te ljude", rekao je jedan radnik UNMIK-a, koji je zeleo da ostane anoniman. " Razmesteni ljudi u Pristine uglavnom su beskucnici i oni se ne smestaju samo po stanovima ciji su vlasnici Srbi. Imamo slucajeva da su neki pronasli uticiste u jos uvek nedovrsenim stanovima zgrada ili pak stanovima Albanaca koji se jos uvek nalaze van Kosova", tvrdi on. Kaze jos da se ljudi ne mogu izbaciti na ulicu, bez ikakvog resenja za njih. U tom kontekstu on podseca na projekat UNHCR-a - da svakoj porodici bude obezbedjena najmanje jedna topla soba pre zime. "Posle zavrsteka radova na ovom projektu, mozemo reci ljudima da oslobode tudje vlasnistvo", kaze on. No u Humanitarnom udruzenju "Majka Tereza" kazu da se zima priblizava I da se ne moze garantovati da ce ovi ljudi moci da se izdrzavaju samo humanitarnom pomoci.

"Hvala Bogu, daju nam po neku pomoc, ali ona nije dovoljna ni za tri dana", zali se Jahir, 47-njak iz okoline Kline, cekajuci u redu kao bi podigao humanitarnu pomoc. " Radim kao amal" na gradskoj pijaci kako bih prehranio decu" , kaze on. Za nadolazecu zimu on nije obezbedio drva za ogrev u kuci njegovog rodjaka koji se nalazi van Kosova, a u kojoj sada stanuje.

Nadlezni u gradskoj toplani "Termokos" jos uvek nisu obevestili
gradjane da li ce se njihovi stanovi ove godine grejati ili ne. Da li je obezbedjena dovoljna kolicina mazuta obzirom da je ukinuta blokada na uvoz nafte I naftnih derivata. Ne samo pridosli u Pristinu, vec i brojni stanovnici svakodnevno uperuju pogled prema toplani. Temperatura se vec spusta na nekoliko stepeni iznad nule.

Vecina izbeglih u Pristinu, primorana na to ili jednostavno jer je tako zelela nista ne radi. Danima se "vrte" po ulicama gradova. Glavne radne organizacije ovde ali I one u njihovim mestima stanovanja nisu pocele sa radom.

"Zime se plasimo kao rata", kaze starica Sevdija iz Decana koja je takodje pronasla jedan stan u Pristini. Nismo vise mogli da ostanemo pod satorima. Posto su nam kucu spalili Srbi, krenuli smo prema Pristini gde smo mislili da nas nece ostaviti bez hleba i drva za ogrev", kaze ova starica, istoga dana kada su ovdasnji mediji objavili vest da ce UNHCR izgraditi do proleca vise od 56 hiljada soba za isto toliko porodica bez kuca...

AIM Junior, Pristina Qefsere JASHARI