NENAGRADJENA FRANKOFONIJA ALBANIJE

AIM Tirana, 10.10.1999

Bilo je iznenadjujuce da kada je nakon nekoliko dana posto je Vlada u Tirani potpisala sa americkom Vladom u Vasingtonu u prisustvu premijera Pandeli Majkoa sporazum o uclanjenju Albanije u Svetsku trgovinsku organizaciju, ministar inostranih poslova Paskal Milo navodeci prepreke koje treba prevazici, na Konferenciji za stampu u Tirani izjavio da je Francuska istakla tehnicke nedostatke nekih procedura za prijem Albanije u Svetsku trgovinsku organizaciju. U nastvaku, predsednik Albanije Rexhep Meidani I ministra inostranih poslova Milo, 4. oktobra su poslali pisma predsedniku Francuske Zaku Siraku I ministru inostranih poslova Iber Vedrinu od kojih su zatrazili podrsku za uclanjenje Albanije u Svetsku trgovinsku organizaciju. Cinjenica da su dva albanska drzavnika obznanila da su poslali pisma francuskim homolozima, a ne homolizima drugih znacajnih drzava EU, osnazila je utisak da je Francuska jedna od vaznih zemalja EU koji su prema tvrdjenjima Mila postavili prepreke tehnickog karaktera za potpuno uclanjenje Albanije.

Ova disonanca izmedju americke odluke da sa Albanojom 30 septembra potpise u Vasingtonu sporazum o uclanjenju I francusko ustrucavanje da to isto ucini, ostavila je ne tako dobar utisak medju zvanicnicima drzavne administracije, ali I albanskom javnom mnjenju. Uclanjenje u Svetsku trgovinsku organizaciju od strane albanske Vlade smatra se kao jedan od najznacajnihjih koraka za integraciju zemlje u snazne medjunarodne structure I organizacije, sto bi olaksalo process integracija I njenog razvoja u sklopu Pakta stabilnosti za Jugoistocnu Evropu.

Ova disonanca se manifestovala I oko jednog pitanja, a gde su Albanci veoma osetljivi, kao sto je to pitanje Kosova. 24-tog septembra u listu "Washington Post" visoki americki zvanicnici su objavili svoj privatni stav da nisu protiv nezavisnosti Kosova od Jugoslavije I da Klintonova administracija sve vise smatra neizbeznim njegovo odvajanje. Istina, gore navedene izjave izazvale su talas opsteg entuzijazma u albanskom glavnom gradu. Medjutim, cudnom je u Tirani interpretirana cinjenica da je u toku dana na ove privatne I nezvanicne izjave u Vasingtonu odmah stigao odgovor zvanicnim stavom Ministarstva inostranih poslova Francuske, kategoricki odbacujuci stav o nezavisnosti Kosova. To je u Tirani izazvalo svojevrstan sok, gde se I sam predsednik Meidani, stalno izjasnjavao za Kosovo kao nezavisnu jedinicu.

Cudjenje u Tirani je utoliko vece I zbog cinjenice sto je Albanija pocetkom septembra meseca na osmoj konferenciji Frankofonije, odrzanoj u Monktonu u Kanadi, primljena kao pridruzeni clan I imajuci u vidu cinjenicu da je Francuska rukovodilac, organizator I protector frankofonije, vec se mislilo da ce njena podrska u svim pravcima biti jos veca. Medjutim, pridruzeno clanstvo u Organizacije frankofonih zemalja, izgleda da ne predstavlja nikakav stimulans u mejunarodnim uslovima Albanije ni u njenom napredovanju u integracionim procesima. Sada vec u zvanicnim krugovima I javnom mnjenu, oseca se neka vrsta razocarenja da se frankofonija Albanije ne nagradjuje prema ocekivanjima, to ide cak I do tacke da se u javnosti postavlja sve cesce pitanje: Zasto je Albanija od svojih rukovodilaca smatrana frankofonom zemljom.

U svojoj odraznoj reci na osmoj Konferenciji Organizacije frankofonih zemalja, predsednik Albanije Rexhep Meidani evidentirao je tezinu ove Organizacije u politickom I diplomatskom svetu I istakao jacanje politicke dimenzije te organizacije. Tako, on je dao do znanja albanskom javnom mnjenu da Organizacija frankofonih zemalja nije nikakva kulturna, umetnicka ili humanitarna organizacija, vec jedna u prvom reu politicka organizacija. Za obicnu javnost u Albaniji ucesce u jednoj profilizovanoj politickoj medjunarodnoj organizaciji, kao sto je Organizacija frankofonih zemalja u prvom redu znaci prednost u diplomatskoj podrsci od strane te organizacije.

Ono sto raspravu cini jos interesantnijom je cinjenica da u Albaniji nikada nije od strane njenih visokih drzavnih rukovodilaca nije razjasnjeno, zbog kojih se to politickih ili drzavnih razloga Albanija od njih smatra frakofonom zemljom, zasto je zatrazila uclanjene u Organizaciju frankofonih drzava I koje su politicke I strategijske sklonosti koje ona treba da sledi da bi sebe smatrala takvom zemljom. Prema profesoru frankofonije na Univerzitetu u Tirani E. Tupja, da bi se moglo smatrati frankofonim treba ispuniti dva kriterijuma: govoriti svaodnevno francuski I svakodnevno se boriti za sirenje I produbljivanje francuske kulture I civilizacije u Albaniji. Medjutim, ovo kulturno objasnjenje, kao I uvazavanje kulture I francuskog doprinosa svetskoj kulturi, nisu bili dovoljni da bi objasnili uclanjenje drzave u jednu takvu medjunarodnu politicku organizaciju.

U Albaniji francuski jezik zauzima ne prvo, vec mozda trece mesto, iza italijanskog I engleskog. S druge strane, Albanija nikada nije bila francuska kolonija, kao sto je to bio veliki broj africkih ili azijskih zemalja koje su clanice Organizacije frankofonih zemalja I koje su iz vremena kolonijalne vladavine nasledile dominaciju francuskog nad njihvim autohtonim jezicima. I predsednik Meidani na Konferenciji za stampu u Kanadi, priznao je da francuski jezik nije prvi jezik u Albaniji.

U stvari, zvanicne pretenzije da se Albanija okarakterise kao frankofona zemlja datiraju jos od vremena komunistickog diktatora Envera Hoxhe, koji je godinu dana bio student u Francuskoj I koji je voleo da sebe predstavlja, a I svoju zemlju kao frankofonu. Insistiranje na gore navedenom opredeljenju, ocuvalo se I u kasnijim albanskim vladama, sve do danasnjeg rukovodstva od kojih je Rexhep Meidani studirao u Francuskoj. I od strane Francuske, bilo je uvek ohrabrivanja za albanska rukovodstva da Albanija bude smatrana frankofonom zemljom. Medjutim albanski zvanicni zahtev za uclanjenje u jednu medjunarodnu politicku organizaciju drzava kao sto je Organizacija frankofonih zemalja, uopste nije stavljena na javnu raspravu u albanskom Parlamentu niti je ratifikovan od strane tog Parlamenta. Ni jedan albanski rukovodilac I ni jedna politicka partija koja je vodila zemlju, nije nasal za shodno da objasni narodu zbog cega se Albanija smatra frankofonom I zasto je ona zatrazila da bude clanica frankofonih zemalja.

Aktuelni premijer Albanije Pandeli Majko predstavlja jednu deceniju I jedno pokoljenje koje na prvom mestu stavlja anglofono vaspitanje I orijentaciju. Premijer Majko je vec prvim koracima njegove Vlade, formirane 2. oktobra 1998., naglasio da ce prioritet u medjunarodnim odnosima I spoljnoj politici Albanije imati SAD. On je tokom svog vladanja radio u tom pravcu I potpisivanje americko - albanskog sporazuma o uclanjenju Albanije u svetsku trgovinsku organizaciju je plod te politike.

Nije tajna da u albanskoj politici ima sudara vise podzemnih nego li otovorenih izmedju frankofonih I anglofonih sklonosti, koje se naravno vise isticu u slucajevima kada stavovi SAD I Francuske o raznim pitanjima u regionu ne koincidiraju. Razlike su vidjenje I u stavu prema OVK, gde je Amerika bila bliza njoj kao I albanska Vlada, dok je Francuska bila bliza frankofonom vodji Ibrahimu Rugovi. S druge strane, vodja OVK Hashim Thaci izneo je veoma ostre kritike tokom njegove posete OUN, septembra meseca, na racun civilnog administratora OUN na Kosovu, bivsem francuskom ministru za zdravlje, Bernarda Kusnera. Tokom jula ove godine dogodio se ne tako mali incident kada francuska ambasada u Tirani nije organizovala prijem povodom nacionalnog praznika, menjajuci tako jednu tradiciju I protokol koji u Albanijiranije nikada nije zanemaren. Izvori iz ministarstva inostranih poslova Albanije kazu da je to dogodilo kao znak nezadovoljstva zbog odbijanja zvanicnika grada Elbasana da ispune zahtev francuskih trupa dislociranih u ovom gradu u okviru AFOR-a, koje su trazile da povodom 14. jula organizuju vojnu paradu u gradu I na glavnom gradskom trgu podignu francusku zastavu.

Na pragu frakofone Konferencije u Kanadi, jedan albanski dnevnik koji se u Tirani smatra bliskim krugovima albanskog predsednistva, pisao je da u drzavnoj Albaniji drugacije nego sto se misli, prvenstveni geopoliticki uticaj vrsi francuska politika. Izgovorene u vreme kada su sira javnost u Albaniji, kao I zvanicne javne oijentacije glavnih politickih snaga proglasene da su aktuleno okrenute prema Americi, zvanicna insistiranja na frankofoniji zvuce nejasno. Utoliko vise kada takvi stavovi kao sto su oni o uclanjenju u Organizaciju frankofonih zemalja, nisu nagradjeni I rezultatima koji bi pomogli frankofonom snu.

AIM Tirana Shaban MURATI