ALBANSKI MEDIJI: IZMEDJU SIROMASTVA I POLITIKE

AIM Tirana, 13.10.1999

Kada se gotovo nakon pola veka totalitarizma I komunisticke propagande na ulicama albanskih gradova pojavio prvi opozicioni list, hiljade ljudi je svakoga jutra trcalo da ga kupi. Oni su napustali redove za mleko I hleb da bi stvorili zeljne redove pred kioscima za prodaju novina. Danas posle deset godina rusilaske tranzicije stvari izgledaju nekako drugacije. Nema vise okupljanja ispred standova za prodaju novina. Osim sve redjih kupaca, retki pojedinci se zaustavljaju pred njima I posto za nekoliko trenutaka predju pogledom puni nepoverenja ponudjeni "meny" glavnih naslova, odlaze a da ne kupe ni jednu od novina. I tirazi vise od deset glavnih dnevnih listova u zemlji je toliko opao da mozda ne mogu dostici svi zajedno ni tiraz koji je imala prva novina opzicije Rilindja Demokratike u njenim prvim danima izlazenja.

Slobodna stampa sada skuplja

Zbog cega su Albanci poceli da okrecu ledja slobodnoj stampi, onoj stampi koju se nisu ustrucavali glorifikovati pre jedne decenije? Jedan od razloga je sto se cene novina I casopisa povecavaju uporedo sa inflacijom, dok dzepovi siroke kategorije kupaca sve vise osiromasuju. Od 5 leka, koliko je jedna novina kostala 1991. godine, te iste novine danas kostaju 40 - 50 leka. Penzioneru sa mesecnim primanjima od 2000 do 4000 hiljade leka veoma je tesko da svakoga jutra kupi novinu koja u proseku kosta 40 leka. On ce pre krenuti prema prodavnici ulja ili zelenoj pijaci. Jos je snaznija takva tendencija kod kategorije nezaposlenih ljudi. Moto ljudi koji dostizu broj od nekoliko stotina hiljada sada glasi: "Hleba, ne novine".

Medjutim, vise nisu spremni da trose na stampu ni zaposleni u drzavnom sektoru cije plate jedva da dostizu mesecno 100 US. To je symptom koji se posebno pogorsao pocetkom 1997. godine, kada je takoreci pola miliona gradjana zemlje izgubilo na stotine miliona dolara u gigantskim piramidalnim shemama. To je bilo brdo para, gotovo koliko I polugodisnja proizvodnja u Albaniji, ciji ce se nestanak osetiti jos veoma dugo. Zahtevi kupaca su osetno reducirani I za siroku kategoriju robe I prioritet prehrambenih proizvoda postao je vidljiviji. Ovoj "diskriminaciji" od strane kupaca nije izbegla ni stampa.

Prvi simptom je drasticno reduciranje dohotka od reklama. Samo nekoliko meseci posle pada piramidalnih shema, dva dnevna lista "Dita Informacion" I " Bulevard " bila su primorana za zatvore vrata. S druge strane, novinski mortalitet je visi u drugim zonama zemlje. Sada vec lokalna stampa vise i ne postoji. Na desetine listova je zatvoreno i samo dva ili tri istrajavaju u svom jednonedeljnom izlazenju, sa malim tirazom kiji ih cini da vise lice na fosile neke prosle realnosti. Kriza piramida je delovala na lokalnu stampu rusilackom snagom jedne atomske eksplozije.

Da je cena danas postala jedna od barijera, koja sve vise deli moguceg citalaca od novina, moze se uvideti i usled cinjenice sto najveci tiraz danas ima dnevnik "Shekulli". Utemeljen krajem 1997. godine, i ne pokazujuci neku profesionalnu klasu , ovaj list se ubrzo i lako uzdigao na vrh liste, izazivajuci i mnogo poznatije listove. Ovaj uspeh je postignut zahvaljujuci cinjenici sto oslanjajuci se na subvencije vlasnika, "Shekulli" i dalje moze da se prodaje sa nizom cenom za razliku od drugih listova. Pa ipak, i njegov tiraz ne prelazi 15 000 primeraka dnevno, sto podstice na razmisljanje da postoje i drugi razlozi zbog cega listovi danas mogu da vide samo ledja onima koji su do juce bili najbrojniji I najentuzijasticniji kupci.

Stampa u kljestima politike Kada su se pre nekoliko meseci okupili izdavaci urednici na Okruglom stolu da bi raspravljali pitanja novinarske etike, oko pada tiraza doslo je do podele gledista. Neki ucesnici su kao glavnim razlogom smatrali finansijsku krizu u zemlji. Drugi su , pak, izrazili misljenje da razloga smanjenja prodaje treba traziti I u nedostatku profesionalizma I suvisne politizacije novina. Ovo poslednje glediste, cini se da podrzava I veliki deo javnosti, a bazarijuci se na testiranjima institucija koje deluju u Albaniji. Sve veci procenat javnog mnjenja izrazava misljenje da je umoran od politicke borbe koja zauzima mesto na stranicama stampe ili pak zbog nedostatka etike. 62 odsto anketiranih od strane albanskog Instituta za medije, misnjenja su da stampa negativno doprinosi albanskom drustvu, a da samo 20 odsto misli da je ona pozitivna.

U stvari, "politicki" virus postaje sve vise prisutniji I na stranicama onih listova koji se smatraju nezavisnim. U tek zavrsenoj izbornoj kampanji za vrh Socijalisticke partije, aktuelna vodeca snaga leve koalicije na vlasti, nezavisni listovi "Shekulli" I "Koha jone", nisu se ustrucavali da pokazu simpatiju I njihovu podrsku za konkurentske kandidate. Nema sumnje da iza ovih sklonosti stoje interesi njihovih izdavaca I u prvom redu oni ekonomski. Ostvarenje tih interesa u kooperaciji sa raznim krugovima vlasti, svi su izgledi da ce voditi do daljeg pada reputacije nezavisne stampe. Uznemiravajuca je cinjenica sto se umesto sirenja I konsolidacije nezavisna stampa postepeno I gotovo neprimetno "pripitomljuje" od strane politike I tako se pretvara u jedan kamuflirani aneks parijskih novina.

U strategiji nekih politickih snaga vec postaje sve jacom tendencija da se ima na raspolaganju jedan "nezavisni" list koji radi za njih. To je tendencija koja ugrozava da proguta I inicijativu u porastu elektronskih medija. Osnovani nekoliko godina nakon printanih medija, privatni radiji I TV dozivljavaju danas takoreci isti "bum" koji je u pocetku upoznala I stampa. Do pre dve godine, u Albaniji nije bilo ni jednog privatnog radija ili TV. Ali, nakon davanja zelenog svetla od strane albanskog parlamenta u maju 1997. godine, danas se moze izbrojati oko 30 privatnih radija I isto toliko TV. U stvari, I stvaranje ovih medija mozda predstavlja jos jedan factor koji objasnjava pad tiraza stampe. Medjutim s druge strane, brze nego sa stampom, u elektronskim medijima poceli su da se pojavljuju simptomi finansijskih teskoca kao I menadziranja. Veoma su retke TV stanice koje su uspele da steknu toliki dohodak od reklama da bi mogle da prosier I poboljsaju tehnicke investicije. Novinarske ekipe su malobrojne, sto ne moze a da se ne odrazi I na los kvalitet programa. Jedna od najuspesnijih privatnih stanica TV A, nije mogla da u Makedoniju posalje ni jednog novinara kako bi se pokrila predsednicka kampanja, iako je finansiranje obezbedila jedna inostrana organizacija.

Medjutim situacija ce postati jos tezom kada posle nekoliko meseci stupi na snagu Zakon o privatnim I javnim medijima usvojenim u Parlamentu. Na osnovu ovog Zakona, Nacionalno vece pocece da deli licence, imajuci u vidu odredjene tehnicke I profesionalne standarde. Aktuelno, albanski elektronski mediji jos uvek neuznemirni plove prljavim I mlakim vodama piraterije I diletantizma. Ali, nece uvek biti tako.

Siromastvo ubija profesionalizam

Od dana radjanja pa do danas, novine u Albaniji nisu mogle da izbegnu finansijske teskoce. Vodjene diletantno, one govoto nikada nisu mogle da pokriju u najmanju ruku njihove troskove stampanja. Ovakvo stanje primoralo je izdavace da spas vide u snizavanju plata novinarima ili pak dedukciju njihovog broja. Novinari su primorani da rade sve vise za sve manju platu. Jedan broj obucenih novinara I iskustvom dobijenim tokom perioda od nekoliko godina tranzicije, napustili su novine I pronasli bolje placena radna mesta. To je hemoragija koja se danas oseca u drasticnom padu kvaliteta pisanih medija I sto se ne moze nadoknaditi ni na koji nacin okupljanjem u redakcijama veoma mladih novinara, od kojih su dobar broj njih jos uvek studenti. To je pojava koja kod direktora institucija I fondacija koje pomazu medije da slegnu ramenima u cudu, izazvanom cinjenicom da posle gotovo deset godina programa I treninga krivulja profesionalizma u pisanim medijima, umesto da ide uzlaznom putanjom, ona pada. Sledstveno tome, treba verovati da su finansijske teskoce, zajedno sa nedostatkom profesionalizma I medjusobnoj sprezi, izazvali veoma ozbilju eroziju prestiza danasnje stampe. Aktuelno, broj glavnih dnevnih listova u zemlji je 10, dok statistike vodjene od 1991. godine, pokazuju da je registrovano oko 100 dnevnih I periodicnih listova sa nacionalnim ili lokalnim tirazom. Danas je vecina njih mrtva.

Albansko novinarstvo je ostalo u stadiju slobodne inicijative, ona je realnost, ali ona nije uspela da se pretvori u instituciju. Dva udruzenja novinara su samo nominalna i jedan novinarski kodeks koji je usvojen pre izvesnog vremena, ostao je samo na papiru. Niko se na njega ne poziva prilikom brojnih slucajeva iskrivljavanja istine, dezinformacija, ne postovanja privatnog zivota ili pak figure integriteta licnosti. Ovo stanje - koje u stvari lici na druge sfere zivota u Albaniji je nedostatak pravila, zajedno sa siromastvom odrzava zivot lebdeci na pragu haosa - ugrozava da kompromituje I korumpira medije, pretvarajuci ih od emancipatora u jednu od zrtava albanske tranzicije.

AIM Tirana Andrea STEFANI